Dinamicnost urbaniteta kao faktor stabilnosti Balkana

Milan Prodanovic

»Oslobadjanje« gradova Srbije unelo je optimizam i vratilo zivost u letargiju i ucmalost nametnute »zabokrecine« politickog zivota. Visenedeljnom »setackom« iskoraku ka nepovratnom gradjanskom samooslobadjanju dodato je osnivanje Saveza slobodnih gradova Srbije, nagovestavajuci da se uoblicava stabilnije jezgro - »kvasac« demokratske obnove. Pri tom ostaju otvorena mnoga pitanja strategije i dometa osvojene lokalne demokratije u datim okolnostima.

Otvoreni grad

U novijoj istoriji Balkana, ocekivalo se da ce blagotvoran uticaj slobodnih gradova uobliciti inicijative za mir u Bosni i Hercegovini. Svojevremena ideja o zasticenim zonama Mostara, Sarajeva, Tuzle i Banjaluke, vidjena je kao strategija kojom »enklave« ili nodalne tacke urbanih centara diljem zaracene zemlje zrace obrascima mira i demokratske obnove. Uspostavljanje obrazaca urbaniteta i povezivanje sa gradovima Evrope (putem udvajanja ili kako smo prevodili »tonjn tnjinning«=»bratimljenja gradova«) ocekivalo se da poveze borbu protiv rata u Bosni sa borbom sirom Evrope protiv ksenofobije, rasizma i iskljucivosti. Principi zajednickog identiteta, kulturne koegzistencije, autonomnih asocijacija civilnog drustva, kosmopolitske nezavisnosti i ukljucenosti, podrazumevala je uspostavljanje i obnovu komunikacijskih veza na svim nivoima (civilnim, kulturnim, drustvenim, humanitarnim etc.). Radi uspostavljanja trajnog mira u regionu, podsetimo se, u Mostar je dovedena i milicija evropske zajednice, a gradonacelnik Kosnik je ulagao ogromne napore da zacne evropske obrasce i preduslove integracije na dugi rok. Ocigledno, u ratnim okolnostima sa strastima i porivima doista stranim savremenom urbanitetu sa slojevitoscu visevekovne tradicije kakva je evropska, pomenuta je ideja nailazila na brojne teskoce (koje ni priblizno nisu prevazidjene). Trenutnim neuspehom u datim okolnostima ideja otvorenog grada nije obezvredjena, privremeno je ustupila prioritet vec poznatim drasticnim akcijama NATO-a i UN-a oko hitnog zaustavljanja rata.

Dejtonski sporazum, kao pragmaticno »presecanje« katastrofalnih trendova rata, podela i dezintegracija, eksplicitno je oznacen kao »nedovrseni mir«. Mnogi aspekti »nedovrsenosti« ukazuju da strategija »dovrsavanja« mora da prosledi od prekida, kao staticnog stanja, ka podsticajima dinamicnih trendova suprotnog smera od onih koji su uzrokovali ratno stanje. Priznate ratom ostvarene podele su posluzile samo kao oslonci u dinamicnom kontekstu »zaokreta« od podela ka integraciji, ka uspostavljanju slobodnih komunikacija, ka slobodnim izborima, sa svim zakonskim i medijskim preduslovima za njih, ka povratku izbeglica i slicno, do trgovinskih razmena koje otvorenim trzistem kapilarno podrivaju i najrigidnije bastione.

Demokratizacija (slobodni izbori na svim nivoima) je pri tom vidjena kao bitan, ako ne i kljucni cinilac u procesu obnove i ostvarivanja trajnog mira. Moguca uloga slobodnih, otvorenih gradova motivisala je inicijativu Evropskog saveta da formira centar (ambasadu) lokalne demokratije sa jednom od deviza »ujedinimo Evropu odozdo«, sa nagovestajima da saradnja gradova i imperativ komunikacijske povezanosti, pored privredne obnove i rekonstrukcije, jaca mrezu nezavisnih medija kao neizbezan segment.

Promene u Srbiji

Podsticaji i mere moraju da budu prikladni cinjenici da u Srbiji nije rec samo o sukobu vlasti i opozicije, nego o grcevitoj borbi prezivelog poretka spremnog da za opstanak primeni krajnje poduhvate (sto je »kamuflirano« za povrsne posmatrace) protiv snaga koje se bore da tek stvore milje za demokratsko delovanje. Nedavni »rezultati« funkcionisanja sudstva i medija oslikavaju veoma duboke patologije cije ce lecenje biti dugorocan i trajan proces. Jer bolest je siroko rasprostranjena, ona je i u bankama, na univerzitetu, u institutima, ministarstvima... Ono sto je u normalnom svetu uobicajen diskurs izmedju vlasti i opozicije, borba misljenja radi kompromisnih resenja, bice moguc tek kada se uspostave odgovarajuci uslovi. A tek njihovo uspostavljanje je sadrzina pravog garanta za trajan mir u regionu.

Dug i trnovit put, pored ocekivanja znacajnije podrske, moraju da krce sami oslobodjeni gradovi i da u sadasnjim krajnje nepovoljnim okolnostima zacinju preduslove za demokratsku obnovu i dugorocnu integraciju u evropske tokove. Bitno je odmah stvarati cvrst milje za buduce fer i postene izbore, za »transparentnost« odlucivanja i pridobijanja poverenja gradjana u upravu, a ne za odrzavanje na vlasti po svaku cenu. Nije potrebno naglasavati svu hitnost, pored finansiranja i medjusobnog komuniciranja, pored saradnje na privrednom, kulturnom, obrazovnom i na mnogim drugim poljima, imperativ preuzimanja, gde god je to moguce, lokalnih medija (TV i radio-stanica i novina) koji im inace pripadaju. Mogucnost povezivanja vec postojecih (ali i novih) nezavisnih medija u mreze moze da stvori osnovu za zajednicke izvore informisanja, kombinovane programe i uredjivacku politiku. Novoosnovanom Glasniku slobodnih gradova i opstina kao pocetnoj varnici je neophodno obezbediti obilato gorivo da bi razbuktavao plamen slobode i demokratije.

Slobodno preduzetnistvo

Otvaraju se brojna pitanja pred novoizabranim vlastima slobodnih gradova i opstina u kojima je zaceto jezgro demokratske Srbije. Ocito je da ce vec sada morati da se formiraju i jezgra istrazivackih sluzbi, zacetaka centara za izucavanje pojedinih segmenata privrednog i drustvenog zivota primerenog trzisnim i demokratskim okolnostima. Na postojece istrazivacke institucije je tesko osloniti se pre katarze, a pitanje je primerenosti ideje paralelnih institucija, koja podrazumeva nedodirivanje i mozda konfrontaciju. Kako je ovde rec o transformaciji misljenja, prozimanju u fleksibilnom i dinamicnom procesu, neophodno je razvijati primerenije forme i zacinjati odgovarajuce pilot-projekte. Nemogucnost da se za njih ocekuje podrska u sadasnjim okolnostima sistema finansiranja nauke, usmerava nove centre na forme nevladinih organizacija, na puteve koji ce tek uoblicavati evropsko misljenje zrelog urbaniteta prilagodjenog lokalnoj, balkansko-srednjoevropskoj bastini i tradiciji.

Zadaci su ogromni, sredstava je premalo, ali se i medjunarodnoj zajednici (sto god da se pod tim podrazumeva) pruza sansa da obezbedi trajniji mir od ovog »nedovrsenog«.