"Republika" - Ljudska prava kao zivotna potreba

	Broj 157 1. - 15. februar 1997.

Dijalog Ljudska prava kao zivotna potreba Poslednja vest, pred pisanje ovog teksta, glasi da je poslanik koalicije Zajedno iz Kragujevca, dr Zoran Simonovic, smesten na Neurohirursko odeljenje KBC u Kragujevcu, da ima potres mozga, vise krvnih podliva, te da prima infuziju. Bilans zrtava Dosadasnji bilans zrtava (ne)politicke odluke predsednika Srbije, da direktnim falsifikatima, ubacivanjem listica u glasacke kutije, i naknadnim intervencijama izbornih komisija i sudova, izmeni rezultate izbora, tesko je sastaviti, ali sa njega ne mogu izostati ubistvo Predraga Starcevica, i pokusaj ubistva, okoncan teskom povredom glave, koja jos uvek ugrozava zivot Ivice Lazovica. Oni su stradali od strane pristalica Socijalisticke partije Srbije, na tzv. kontramitingu, koji je trebalo da bude izliv ljubavi prema predsedniku Srbije, a pretvorio se u pokusaj provociranja razloga za uvodjenje vanrednog stanja u Srbiji (ili je sve ovo bilo obrnuto). Sa spiska ne moze izostati i Dejan Bulatovic, radnik iz Sida, cije su patnje vec postale simbolom zrtvovanja mladosti Srbije u nastojanju da se spase prevazidjenih politickih projekcija odlazecih politicara odlazeceg vremena. Brutalnost nasilja kojem je bio izlozen istovremeno simbolise i izopacenost sistema u kojem je policija vrhunski arbitar o zivotu i smrti svakog uhapsenog gradjanina. Spisak dopunjuju i imena vise desetina gradjana Srbije, koji su pocetkom decembra hapseni od strane beogradske policije i osudjeni na prekrsajne kazne zatvora u trajanju od 7 do 25 dana. Kao da ni to nekome nije dovoljno, u beogradskim sudovima upravo je u toku istrazni postupak protiv sedmoro mladica, koji su tek izasli iz prekrsajnog zatvora, a sada se traze argumenti kako bi bili krivicno gonjeni, zbog »ucestvovanja u grupi koja vrsi nasilje«. Slabost i zastita Verovatno je da ce, kada protesti budu okoncani pobedom, kada se mir vrati na ulice Beograda i drugih oslobodjenih gradova Srbije, sociolozi, psiholozi, politikolozi, imati sta da kazu u nastojanju da objasne dogadjaje kojima prisustvujemo. To ce, mozda, biti kasno za razgovor o ulozi nevladinih organizacija u slicnim situacijama. Jer, dogadjaji, cije posledice opisujemo, zahtevaju hitne intervencije nevladinih organizacija koje se bave zastitom ljudskih prava gradjana. Onima koji su bili prebijeni, pravna pomoc bila je ponudjena od strane Fonda za humanitarno pravo i Veca za ljudska prava Centra za antiratnu akciju u Beogradu. Ali, kako svaki posao urade odredjeni ljudi, bez obzira na »firmu«, i ovaj su posao, u stvari, radili advokati Nikola Barovic, Slavka Srdic-Jankovic, Milan Vukovic i Branimir Plese. Svakome ko im se obratio licno, ili preko nevladinih organizacija, nastojali su da pruze pomoc zastupajuci ih pred sudom, pred policijom, nastojeci da nateraju osionu vlast da postuje zakonom propisanu proceduru. Sve sto su radili, radili su bez ikakve naknade troskova i, naravno, bez nagrade. Zasto su tako postupali u ovim slucajevima, kao i zasto su, neki medju njima i decenijama unazad, u slicnim situacijama, postupali na isti ovaj nacin, mogu odgovoriti samo oni. Ovaj tekst, ipak, ne pisemo u slavu pomenutih advokata, vec da bismo doprineli stvaranju mehanizma koji nece dozvoliti da zastita prebijenih gradjana zavisi od toga da li u odredjenom trenutku ima nekog od ovih advokata. Da bi smo to postigli, potrebno je da nevladine organizacije iskoriste ono sto imaju. To su dobro opremljene prostorije, komunikacija sa velikim brojem gradjana, medju njima i sa velikim brojem strucnjaka za pojedine oblasti. Jedan od koraka koji bi mogli da pomognu efikasniju zastitu prava gradjana, je i formiranje Informativnog centra nevladinih organizacija (formiran od strane Beogradskog centra za ljudska prava, Fonda za humanitarno pravo, Veca za ljudska prava CAA i Grupe 484). Saopstenja na srpskom i engleskom jeziku, dnevni bilteni ovog Centra, bili su od velike koristi u protekla dva meseca, jer su pravovremeno i pouzdano odgovarali na brojna pitanja koja su se javljala u vezi sa zrtvama policijskog nasilja na ulicama Beograda. Pre svega ta korektnost informacije koja se mogla dobiti iz ovog Centra ucinila je da su se i domaci i strani novinari i diplomate, i svi gradjani, koji su informaciju trazili, u velikom broju javljali i koristili podatke koje su dobili. Mogucnosti odbrane Pored informisanja, trebalo bi pokusati i da direktna pomoc zrtvama nasilja, od strane ovih nevladinih organizacija, bude jednako efikasna. To znaci i da bi trebalo pronaci sredstva kako bi rad advokata bio bar minimalno nadoknadjen. U nesrecnoj Srbiji, i samo bavljenje ljudskim pravima svih njenih gradjana, bez obzira na etnicku pripadnost, zahteva veliku hrabrost, te bi to trebalo da bude jedina zrtva ovih advokata. Ako bi nevladine organizacije u ovome uspele, postoje dobri izgledi da u narednim godinama dobijemo grupu advokata i pravnih eksperata, koji su specijalizovani za pravo ljudskih prava. To je specijalizacija koja do sada kod nas nije ni pominjana u advokatskim krugovima. Medjutim, bice i te kako potrebna kada se Jugoslavija nadje pred ulaskom u Evropski savet, sto bi omogucilo direktno obracanje gradjana Evropskom sudu za ljudska prava, odnosno kada konacno ratifikuje Opcioni protokol uz Pakt o gradjanskim i politickim pravima, koji bi omogucio direktno obracanje gradjana Komitetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija. Takodje, za ocekivati je da ce do kraja ove godine, po prvi put biti iskoriscena jedina mogucnost direktnog obracanja telima osnovnim medjunarodnim ugovorima kada je u pitanju zastita ljudskih prava. To je obracanje Komitetu protiv torture, koji je osnovan Konvencijom protiv torture, surovog ili drugog ponizavajuceg postupanja ili kaznjavanja, koju je Jugoslavija potpisala i ratifikovala. Iako su prethodnih godina zabelezeni slucajevi koji bi mogli biti povod za obracanje ovom Komitetu, ono je izostalo, upravo zbog neznanja. U ovom trenutku postoji bar nekoliko pravnika koji su angazovani u razlicitim nevladinim organizacijama, koji bi mogli da kvalitetno pripreme neke od ovih slucajeva i predaju ih u proceduru pred Komitetom. Goran Svilanovic Broj 157. 1. - 15. februar 1997.

© 1997. Republika & Yurope - Sva prava zadrzana

Posaljite nam vas komentar