»AJMO, AJDE, SVI U SETNJU!«, gradjanski i studentski protest 1996/97, grupa autora; Medija centar & ISI FF, Beograd 1997.

Neuobicajeno je, mada, verovatno, nije i izuzetno, da se u jeku jedne drustvene pojave ili procesa, objavljuju rezultati istrazivanja i donose utemeljeni sudovi o njoj. Ova generalna primedba, medjutim, ne umanjuje kvalitet, znacaj, a posebno ne, moguci mobilizatorski doprinos ove knjige dogadjajima koji su u toku.

»Vruca« pozna jesen i zima u Srbiji iznenadila je i one, sigurno malobrojne, prizivace burnih dogadjaja, »revolucije« ili gotovo nezamislivih masovnijih aktivnosti gradjanskog bunta. Ne verujem da su manje iznenadjeni oni analiticari, kolumnisti i razni autori »opste prakse« koji nam vise svojom drustvenom moci nego uspesnom argumentacijom »predvidjaju« buducnost gradjanskog rata, krvi do kolena i istorijske krugove arhetipa »Srbin na Srbina«.

Kako smo stigli do »pistaljki i jaja«?

Tekstovi su grupisani u dva dela. U prvom delu su oni koji se bave nekim elementima moguceg »opisivanja« ucesnika protesta (sociodemografskim karakteristikama, vrednosnim orijentacijama, politickim stavovima i politickim profilom ucesnika, bihejvioralnim karakteristikama protesta kao i uporednom analizom ovog i studentskog protesta 1992, nekim najvaznijim komponentama studentske »ulicne nastave«), dok su u drugom delu zbornika izdvojeni radovi koji relevantne cinjenice vide »perspektivno«, razvojno i dugorocno kao eventualne indikatore pravca modernizacije, sanse za »aktivno drustvo«, urbanitet kao civilizacijsku paradigmu, »zensko« pitanje kao drustveni problem (buducnosti) i pravce ka kojima se krece gradjanska drustveno-politicka svest.

Istrazivacki rezultati su pokazali nekoliko elementarnih i za njegovo kvalifikovanje najvaznijih karakteristika protesta ali i dosta »detaljnijih« obelezja. Kada je rec o protestu koji artikulise koalicija Zajedno i koji se, ovde, s razlogom naziva »gradjanskim« (ne samo zato da bi se razlikovao od studentskog) jasno je da je to protest u kojem najvise ucestvuju stanovnici uzeg i sireg centra grada, da su oni u odnosu na srpski prosek - natprosecno obrazovani (srednje, vise i visoko obrazovanje uglavnom), da ima dosta strucnjaka, gotovo podjednak broj zena i muskaraca, da najveci procenat cine simpatizeri (a ne clanovi koalicije Zajedno) sa partijski neopredeljenim gradjanima i simpatizerima drugih stranaka. Izrazito je i s obzirom na mogucnost sirenja uticaja u Srbiji nepovoljno odsustvo radnika i seljaka, dok je insistiranje aktivnih u protestu na odbrani principa legaliteta kao glavnog pokretaca ovih dogadjaja »dobar znak« sto potvrdjuje i prilicno veliko odsustvo podrske odredjenom stranackom lideru kao motiva.

Na studentskoj populaciji radjena su veoma zanimljiva i indikativna istrazivanja (za »pravac« razvoja drustva) vrednosnih preferencija. Na osnovu ovih rezultata (u ispitivanju konformizma, osetljivosti na jednakost ili slobodu, stepena znacaja nacionalne pripadnosti, odnosa prema drustvenom aktivizmu kao pozeljnom ponasanju) zakljuceno je da postoje vrednosni preduslovi da sadasnji protest preraste u trajniji i po posledicama vazniji pokret. Primetan je porast (u odnosu na protest 1992) u izboru nacije kao najvaznije drustvene grupe sto ne bi trebalo tumaciti kao sovinisticke aspiracije vec kao posledicu stvorene situacije sa nacijama koje nas okruzuju, kao element patriotizma ili psiholoski motivisane vezanosti za lako uocljivu drustvenu grupu. Da nije rec o nacionalizmu pokazuju podaci da su studenti izrazito otvoreni prema svetu, ali su oni, sa druge strane, izrazili prilicno »tvrde« stavove u pogledu resavanja problema na Kosovu.

Uz sve priznanje za velik i brzo i seriozno obavljen posao, ova knjiga, pre svega, govori o intelektualnoj i moralnoj odgovornosti pred manihejskim karakteristikama vremena u kojem zivimo. Ona, najzad, moze pomoci kako ucesnicima i predvodnicima desavanja tako i onoj »vecito tihoj vecini« gradjana Srbije (medju kojima, ipak, ima i prilicno pismenog sveta - bar tako tvrde oni koji bi da govore u njihovo ime) da predju prag gradjanske odgovornosti.

Pomenimo sada i autore (prema abecednom redosledu): Marija Babovic, Marina Blagojevic, Slobodan Cvelic, Ljiljana Cickaric, Vladimir Ilic, Mihailo Jojic, Bora Kuzmanovic, Mladen Lazic, Ljiljana Milovanovic, Dragan Popadic, Miodrag Shreshta, Sreten Vujovic, Vladimir Vuletic.

N. R.