Odugovlacenjem, pravnom konfuzijom i represijom vlast podstice haos, uverena da ce se u njemu najbolje snaci

Sve vise se cuje pitanje: »Boze, kakav je to covek, kakvi su to ljudi, koji tamo negde u drzavnim vilama u komforu, toploti i sitosti, mirno posmatraju promrzle studente i ostale gradjane na ulicama i jos salju kordone milicije na njih?«.

Problem je utoliko veci sto odgovor znamo: znamo i kakav je on i oni oko njega, ali ni probudjena i ojacala gradjanska svest i njen bunt, jos ne daju rezultate, osim sto su rezultat po sebi. Pravilnije bi bilo reci: vlast ne da da se dogodi pozeljan i na izborima vec izboren rezultat. Jos gore, vlast svakodnevno zaostrava situaciju ne bi li mu ona dala pokrice za jos vecu primenu sile, jos vise kordona, upotrebu oruzja, tenkova i ko zna cega jos.

Potpuno urusavanje pravnog sistema vec je dovelo do mogucnosti da svi jednako budu i ne budu u pravu, da posto su se protivrecnosti i apsurdi nadovezivali jedan na drugi, sada svako moze da ulaze zalbe koliko hoce i time samo radi za vlast, odnosno njenu ideju da sto duze, najbolje nikad, ne prizna rezultate lokalnih izbora.

Mediji pod drzavnom kontrolom vise nisu za pricu. Neprikrivena proizvodnja lazi i konstrukcija dovela je pojedine urednike i novinare RTS u potpuni raskorak s vremenom. Tako su Novosti dana Prvog programa Radio Beograda, 17. januara objavile novogodisnju izjavu albanskog predsednika Sali Berise, kao reagovanje na atentat na pristinskog rektora, koji se dogodio petnaest dana posle izjave. Ali vazno je onima koji protestuju protiv vlasti, studentima, koaliciji Zajedno i ostalim gradjanima, podmetnuti sto vise izdajnistva, placenistva, saradnje sa mrziteljima srpskog naroda, albanskim separatistima. Uzgred, Berisa je u dva-tri navrata pozdravio proteste u Srbiji rekavsi da ni kosovski Albanci ne treba da ostanu po strani, ali je naglasio da oni treba da traze resenje kosovskog cvora unutar Jugoslavije. Drzavni mediji su, medjutim, svako oglasavanje i kosovskih albanskih lidera i funkcionera Albanije, povezivali sa pojavom terorizma na Kosovu i sve to u najgorem kontekstu stavljali na racun koalicije Zajedno.

Dramaticno igranje kordonima, sudovima, medijima, izdajnistvom i separatizmom, nedvosmisleno dokazuje da vlast podstice i prizeljkuje haos, u kojem ce jednostavan sistem komandovanja i subordinacije doci do punog izrazaja. Varnice su sve cesce: u Kragujevcu, Beogradu, Nisu...

Radikalizacija ima i svoj bukvalni oblik. Dve radikalne stranke su svakodnevno u fokusu paznje najuticajnijih medija. Predsednik Srbije sada, izgleda, ima dva najomiljenija »opozicionara«. Pored cetnickog vojvode Vojislava Seselja, tu je sad i cetnicki vojvoda Sinisa Vucinic, nekadasnji predsednik Rojalistickog pokreta, a odnedavno proizveden u predsednika Radikalne stranke »Nikola Pasic«. Radio i televizijski programi RTS mogu o mnogim dogadjajima da objave agencijsku vest, sto najcesce cine i o studentskim i gradjanskim protestima. Ali svakodnevne konferencije za stampu radikalskog dvojca obavezno imaju autorski izvestaj sa slikom i tonom. Najvecu kolicinu napada na studente i koaliciju Zajedno, proizvode, dakle, domaci placenici, ponovo se busajuci patriotizmom i brigom za otadzbinu.

I farsa sa Panel razgovorom, za koji je odmah moglo biti jasno da ga opozicija, s pravom, nece prihvatiti, stvorena je ne bi li se pokazala netolerantnost i odbijanje razgovora od strane onih koji protestuju. Zatvoreni sastanci najvisih rukovodstava SPS i JUL, sa kojih je ponesto procurilo, takodje su nagovestaj zaostravanja.

Sve to ne bi bilo toliko zastrasujuce da moguci akteri sukoba nisu svakodnevno jedni naspram drugih, na svega dva-tri metra. Eventualno gubljenje strpljenja moglo bi da dovede do haosa u kojem bi bili oduvani dosadasnji demokratski pomaci. Da se dogodi i drugacije, da bude oduvan tiranin i njegova bratija, cena bi bila veoma visoka.

R. V.