Protesti gradjana i studenata u Beogradu i mnogim gradovima Srbije vec vise od dva meseca su u sredistu svetske i domace javnosti. O uzrocima, tokovima i mogucim ishodima ovih zbivanja vode se mnogi razgovori, objavljuju analiticki tekstovi (narocito u Nasoj Borbi i Vremenu, sprovode istrazivanja; objavljene su i prve knjige: 'Ajmo, 'Ajde, svi u setnju!, u izdanju Medija centra, Buka u modi, u izdanju B-92, Pistaljke i jaja (Medija centar); organizuju se rasprave na raznim tribinama.

Republika je, pored vec objavljenih dokumenata i analitickih tekstova, organizovala, 31. januara, razgovor o temi »Studentski protest _ energija za promene«, tezeci dijalogu i sto temeljitijem razumevanju slozenih a nedovrsenih zbivanja.

Protest, pokret i promene

Uzroci, tokovi i rezultati gradjanskih i studentskih protesta . Sta im je zajednicko a sta razlicito . Postoji li medju njima komunikacija, koordinacija ili samo puka koincidencija . Sta se menja u interakciji vlasti i opozicije . Kako ova zbivanja uticu na odnos prema svetu i sveta prema nama

Razgovor su zapoceli urednici Republike, Nastasja Radovic i Rade Veljanovski, podsecajuci prisutne na rezultate analiza ranijih studentskih protesta i usmeravajuci njihovu paznju na moguce teme za razgovor, kao sto su vrednosne orijentacije mladih, problemi identiteta i artikulacije aspiracija aktera protesta, da li je na delu samo protest (ili protesti) ili pokret (pokreti), odnos prema vlasti i opoziciji _ posebno koaliciji Zajedno koja se nalazi u zizi zbivanja _ kakav je polozaj univerziteta, kako je usmerena energija protesta, kakve su realno moguce drustvene promene.

Izmedju protesta i pokreta

Dok je protest pretezno negativno odredjen, reaktivan i motivisan neposrednim prisustvom negativnog povoda, masovan, spontan i relativno ogranicenog trajanja, pokret, pored svih ovih obelezja, mora imati i pozitivna odredjenja i stvarati dogadjaje vise nego sto je to slucaj sa protestom. Efikasan protest ima ogranicenu listu konkretnih zahteva, heterogen je i po svojoj prirodi za njega je vazna dramaturska ravan proizvodjenja sopstvenog identiteta koji je, u prvim fazama, simbolickog karaktera sa naglasenom akcionom dimenzijom. Pokret, medjutim, posto je upucen na promenu svojom sirinom, artikulisanoscu i organizovanoscu odredjenog nivoa mora da vodi racuna o strateskoj, interaktivnoj ravni sa drugim subjektima. Veliki je znacaj onoga sto se zove minimalni zajednicki strategijski projekat, takticke varijante, igra kombinacija i stvaranja sirih koalicija. Znacajniji nego kod protesta su: organizacija, resursi, infrastruktura i osobito medijska podrska. Dok je za uspesan protest dovoljno da su ucesnici uporni, strpljivi, pragmaticni, da koriste greske vlasti, koje ulivaju dodatnu energiju, za pokret vazi daleko veci stepen za prozimanjem postojecih iskustava, da stvara alternativu i da zajedno sa drugim akterima transcendira ravan postojeceg.

Po Stojiljkovicu, posto je rec o potrebi i nuzdi stvaranja jednog pokreta, kada su u pitanju sredstva za tako nesto _ »tu ne treba izmisljati toplu vodu«. Problem je, samo, u adekvatnom kombinovanju svih postojecih sredstava koja postoje u socijalno-politickoj participaciji, od klasicnih institucionalnih mehanizama politickog ucesca, preko peticija i inicijativa, stvaranja paralelnih institucija sto vec imamo u praksi sa udruzivanjem slobodnih gradova, koriscenje svih protestnih formi do bojkota i gradjanske neposlusnosti.

Za stvaranje promena bitno je postojanje dve grupe aktera: politickih partija (u jednom sirem opozicionom bloku) i kako studentskih aktivnosti tako i aktivnosti i drugih pokreta iz sfere civilnog drustva koji imaju drugaciju logiku funkcionisanja od politickih partija. Politicke partije bi, sem toga, pre svakog dijaloga sa vlascu, trebalo da organizuju unutaropozicioni dijalog koji bi za cilj imao stvaranje preciznog modela liberalno-demokratske tranzicije. U oblasti pokreta civilnog drustva, pored onog koji bi trebalo da se bavi reformom univerziteta, znacajnu ulogu bi trebalo da imaju tzv. projektne grupe, mreza projektnih grupa, autonomni mediji, profesionalne organizacije, autonomizovani i koordinisani sindikati. Kao sto bi izvestan broj intelektualaca trebalo da prestane da omalovazava znacaj politickog angazovanja, tako bi i stranacki lideri morali izgubiti osecaj surevnjivosti, animoziteta, a da se same politicke partije oslobode potrebe za diktaturom, pragmatizacijom i instrumentalizacijom svake ideje. Ispit za novi imidz politickih partija bice nacin regulisanja polozaja medija.

Od letargije do erupcije protesta

Za »budjenje« najvaznija su dva momenta: postojanje jedne ogoljene prevare koja je transparentno pokazala razliku izmedju prezentirane i prave stvarnosti i brutalna, nasilna odbrana u pokusaju da se vlast zadrzi.

Polemisuci sa tezom Popova iz vec spominjanog teksta, parafrazirajuci je, profesorka Golubovic je pitala: da li moze biti tacno da studenti nisu artikulisali svoj pogled ni na univerzitet ni na drustvo ni na drzavu? Dakle, zamereno je da studenti nemaju dovoljno jasne vrednosne i idejne orijentacije. Ako tako postavimo problem _ ne robujemo li stavu o nuznosti smestanja svakog pokreta u odredjene ideologije? Da li svaki pokret moramo da prepoznamo po jedinstvenoj orijentaciji (npr. neka istrazivanja pokazuju da je ovo pretezno »desno« usmeren protest) bez alternative. Po Golubovicevoj, ovde ne moze biti govora o necem takvom _ jer ovaj pokret ostavlja mogucnost vise alternativa i razlicitost inicijativa. Nema jedne ideologije i jedne vrednosne orijentacije, postoje alternative i mogucnost utakmice izmedju njih. Dva osnovna zahteva (ocuvanje legalnosti izborne procedure i smena rektora koji je ukinuo autonomiju univerziteta) dovoljna su, za sada, jer jasno pokazuju da su glavni idejni parametri demokratija, autonomija i sloboda licnosti. To je zadovoljavajuce jer se vidi kuda taj protest vodi i da ima potencijala da preraste u autenticni demokratski pokret. Konkretne akcije su bolji nacin za razvoj protesta od ideoloskih deklaracija koje obicno zavrsavaju utopijama i odvajanjem od zivota. Cuvanje od raznih ideoloskih »upada« (npr. crkva _ mada to nije los znak), obezbedjuje se edukacijom za civilno drustvo.

»Ne zalazem se za smestanje izvesne pojave«, uzvratio je Popov, »u bilo koju ideologiju, nego se pitam o cinjenicama i argumentima na osnovu kojih razumevamo odnos izmedju konkretnih pojava kao sto su kriza partijske drzave, ponasanje biraca i gradjana u protestu, delovanje opozicije i _ protesti studenata. Rec je, dakle, o cinjenicama i argumentima o delatnom odnosu studentskog protesta prema konkretnim pojavama. Tek na osnovu toga mozemo razumeti i to da li studentski protest neposredno utice na rasplet krize partijske drzave ili je mimoilazi. To me najvise zanima, a ne opsta ocena i ideoloska kvalifikacija«.

Pitanje je ostalo otvoreno.

Iako, mozda moze biti diskutabilno _ studenti danas, u eri kompjutera, u vremenu Interneta i satelita imaju onaj »evropski gen«. U kontaktu sa stranim novinarima imaju mnoga podudarna gledista o integracijama unutar Evrope. Ovom evropskom oni su pridodali i svoj slovenski duh ironiziranja, smeha i »igranja«.

Korelacija ciljeva studentskog protesta i protesta koalicije Zajedno postoji samo do momenta ispunjavanja tzv. politickih zahteva (tj. samo u delu zahteva koje su postavile obe strane). Dok je politickim strankama (pa i koaliciji Zajedno) cilj osvajanje vlasti, dotle se studentski protest usmerio ka stvaranju uslova za funkcionisanje jednog normalnog politickog sistema. Zahtevi za smenu rektora i prorektora su, u stvari, samo pocetak procesa za izmenu Zakona o univerzitetu. U tom pravcu napravljen je i Protestni odbor univerziteta Srbije. Majstorovic kaze da postoje pokusaji zloupotrebe studentskog bunta od raznoraznih »skrbnika« koji traze cak i to da studenti podrze zahtev za izmenu imena drzave (Srbije) u kojoj zivimo. Pravac studentskog protesta bi trebalo da ide ka stvaranju sireg fronta u kojem bi, pored politickih partija, trebalo da budu profesionalna udruzenja, sindikati i dr.

Vrednosne orijentacije

O vrednosnoj i eventualno ideoloskoj usmerenosti studentskog protesta (koju pored verbalizovanih zahteva i tako artikulisanog misljenja cini i simbolicki deo _ njegova »ikonografija«), govorio je Ivan Colovic, visi naucni saradnik Etnoloskog instituta SANU. Razgovor o vrednosnim orijentacijama studenata morao bi da podrazumeva ne samo ono sto studenti govore o sebi i svojim namerama vec i sta drugi govore o studentima.

Kada je rec o sadrzajima protestnih transparenata (Colovic je podatke uglavnom pribavljao iz knjige Buka u modi i jednog jos neobjavljenog rukopisa), upadljivo je da su neke parole »stare«, da su se na ranijim protestima pojavljivale: »Vlast masti« (iz 1968 _ beogradskog ili pariskog porekla), »Slobo Sadame« (parola iz 1992, tada veoma frekventna); ima i tragova parola koje nisu sa studentskih nego sa mitinga »dogadjanja naroda« (Njegos i deseterac) karakteristicnih za ikonografiju mitinga 1988. i 1989. Pojava tih starih parola ukazuje na moguce prisustvo starih poruka i ideja koje su uz njih isle ili se one javljaju kao elementi novih celina, odnosno da je citava ova produkcija slogana i parola produkcija karakteristicna za tzv. bri kolaz kako se to u antropologiji zove. To bi, zapravo, znacilo da se njihov smisao ne moze svoditi na pojedine elemente istrazivanja porekla istorijskog ili politickog nego se moraju posmatrati u kontekstu novuma sadasnje situacije. Ako se to ne radi mogli bismo doci do »nezgodnih« i svakako neodrzivih zakljucaka. Preokretanje i preobrazavanje parola iz '88, '89. i delimicno '92, cime im se smisao dovodi u pitanje (npr. novo znacenje »cetiri S« _ »Studenti Su Srce Srbije« ili »Samo Setnja Srbina Spasava« ili ironizacija nekadasnje parole »Ustala je Srbija« u »Ustala je Srbija _ skuvajte kafu«: parodijske parole na deseteracki manir) novina je ovog protesta.

Tu je i eksplicitno izjasnjavanje za neke oblike i vrednosti demokratskog, gradjanskog drustva, koje prednjace u odnosu na druge eksplicitne izjave i stavove (»Moj je glas i tvoj spas«, »Setam dakle razmisljam«, »Demokratija je kad ne budes zatvoren zato sto si otvoren«, »Ja sam novembarski gradjanin nisam julska beba«). Jos jedan nivo je distanciranje, ironiziranje i nezadovoljstvo samim »parolaskim« nacinom izrazavanja (takvo komuniciranje s obzirom na njegovu raniju upotrebu javlja se kao nesto negativno). Javljaju se »meta parole« (»Ovo je moja parola«, »Za sutra obecavam bolji transparent«). Tu su i natpisi sasvim licne prirode cime se, ocigledno, snizava pateticni nivo dogadjaja. Pojavila se i parola »Licno je politicko« (koja inace pripada teorijskom zargonu) sto i jeste osnovna vrednost koju su ovi protesti proizveli, misljenje je Colovica.

Kada se desi neka promena u reakciji gradjana na postojece stanje, intelektualci se, obicno, veoma uzbude i hvalospevno govore o tome, da bi ubrzo zaboravili i sta je bilo i sta su oni o tome mislili i pisali. Ovo je misljenje profesora Filozofskog fakulteta Bore Kuzmanovica o moralnim i istrazivackim poduhvatima drustvene elite u smutnim vremenima. On tvrdi da je i pre ovog gradjanskog bunta bilo nekih (i merljivih) pokazatelja »da se nesto dogadja«. Pad autoritarnosti, a kod mladih vec duze je postojala kriticnost uz pasivnost kao neka vrsta zakocenog potencijala. Elementi aktivistickog potencijala su bili tu uz istovremeno povlacenje i uzdrzavanje od angazovanja. U nekim okolnostima koje se stvore (sto je sada slucaj) nestane tih prepreka i potencijal »progovori«.

Sto se tice studenata, njihova heterogenost je bila nesto veca nego danas. Tada je i povod bio drugaciji (uvodjenje sankcija). Videlo se da se studenti bune i iz straha. Oni su imali i negativan odnos prema vlasti, ali je u dubljim slojevima postojala prilicna heterogenost u motivima i zato se taj pokret nije bavio pitanjima dubljeg karaktera iako je imao eksplicitnije i sveobuhvatnije politicke zahteve, ali se ugasio nemajuci ozbiljniju ideologiju. Po svojim zahtevima, ovaj pokret je mnogo skromniji ali je bolje utemeljen (blagodareci i nekim okolnostima). Dobro je, po misljenju Kuzmanovica, sto postoje dva uporista, dva problema (iako povezana): pitanje univerziteta i pitanje drustva uopste. Sto se tice autonomije univerziteta (koja se kao zadatak pojavila i 1992), Kuzmanovic smatra da univerzitet ni sada nije bez autonomije jer nastavnike vise ne bira Savet univerziteta sto se moglo dogoditi. Sve to je, medjutim, daleko manje od onoga sto je univerzitet hteo. Ti su problemi u prethodnom protestu tretirani kao problemi »nizeg ranga« i bili su marginalni. Ovaj protest studenata je problem univerziteta stavio kao jedan od svojih uporisnih zahteva. Znacaj ovog momenta je u tome sto je to zahtev na kojem uvek moze da se insistira i na njemu se »moze razgorevati dalja borba«.

Odnos prema uzrocima i raspletu krize

Pero Muzijevic, profesor univerziteta posao je od razmisljanja predstavnika studentskog protesta da studenti zapravo zele tek da pripreme teren za stvarni politicki zivot. Po Muzijevicu to je najznacajniji efekat protesta. »Pre vas«, rekao je Muzijevic, obracajuci se studentima, »ovo drustvo je lumpen-drustvo, sa svim onim sto to podrazumeva: odsustvo svakog normalnog sistema vrednosti koji ne moze postojati bez ozbiljnijih politickih institucija, a one nisu imale na cemu da postoje sem na kolektivnoj lazi«. Smatrajuci da je vrednost studentskog protesta upravo ono sto mu se ponekad zamera, a to je nedostatak prethodnog iskustva, njegova cednost, Muzijevic je podsetio da se zahvaljujuci studentima nasa zemlja nalazi na ekranima svetskih kompanija i da se svetu sada prikazuje i neka druga Srbija. On je pohvalio nacin protesta mladih akademaca da duhovitoscu i karnevalskim manifestacijama doprinesu svlacenju maski koje se dogadja svakodnevno.

Spor oko »cednosti«

Kada se u jednom drustvu javlja politicki pokret, to je znak da sa njim nesto nije u redu, a ja sam pristalica standardnog politickog sistema u kojem je pokret izuzetak, rekao je Aleksandar Ilic, profesor univerziteta. Iznoseci svoja inostrana iskustva, Ilic je dodao da mladi ne treba da se klone politickih stranaka, vec treba da udju u njih i tako ih ucine autenticnim, modernijim i pametnijim. »Energija svih studentskih protesta: '68, '92«, smatra Ilic, »odlazila je kao neka divna voda koja tone u saharski pesak. To je zato sto su studenti imali nestranacki ili nadstranacki koncept. To nije dobro«. Pozdravljajuci desnu orijentaciju studenata, Ilic je napomenuo da je posle Solzenjicina, moguca samo socijaldemokratska levica. Na misljenje da studenti idu »svesno desno«, reagovao je Ivan Colovic, podsecajuci da ista parola stoji i na stranicama zemunskih novina otkako je Vojislav Seselj postao predsednik ove opstine. Colovic je dodao da je za desnu orijentaciju potrebno, zapravo, mnogo nesvesnog. Pero Muzijevic je bio misljenja da se ne moze govoriti o studentima kao formiranim desnicarima.

Ivana Spasic je reagovala na misljenja da studenti moraju da donesu nesto novo ukupnom protestu i da ne treba da se utapaju u jednolicne manifestacije nezadovoljstva, koje spontano traju na ulicama. »I jedno i drugo pitanje postavljeno je previsoko, preambiciozno«, rekla je Ivana Spasic, zakljucujuci da ce od studenata biti sasvim dovoljno i to sto se posle dvadesetak godina ponovo javlja osecaj da je biti student nesto drugacije, posebno.

Osvrcuci se na neke iskaze u diskusiji, Nebojsa Popov je napomenuo da cednost ne moze biti trajna karakteristika bilo koje generacije i da je najvaznije pitanje za ozbiljna istrazivanja (a ne licitiranje simpatija i antipatija): sta svaki akter cini na pukotini partijske drzave, u prilog njenog opstanka ili nestanka. »I povodom studentskog protesta iz 1992. godine mnogo se govorilo o ogromnoj pozitivnoj energiji«, kaze Popov, »a danas je tesko reci sta je sa njom bilo, koji su njeni tragovi, rezultati«. Ako se od studenata ne moze ocekivati, zbog nedostatka vlastitog iskustva, preispitivanje iskustva ranijih pokreta, tako nesto bi se od profesora vec moglo ocekivati. Medjutim, ni sa te strane dugo se nisu cule kritike stanja univerziteta, pa i nestajanja njegove autonomije. »Zanimljivo je«, smatra Popov, »da cak ni oni profesori koji podrzavaju studentski protest i ne pominju vlastite razloge za protest ili strajk. Vec samo izbegavanje termina 'strajk' ukazuje na oprezan stav prema sukobu s rezimom koji se ni do sada nije libio da kaznjava 'nepodobne', pa i pretnjom da nece dobiti platu. Pitanje je, takodje, koliko osiromasenje profesora, kao dela srednjeg staleza, utice na njihovo drustveno i politicko delovanje«.

Profesori Marina Blagojevic i Bora Kuzmanovic smatraju da pazljivije treba ispitati uticaj materijalnog polozaja zaposlenih na univerzitetu na njihovo javno delovanje.

Usmerenost aktera

U pogledu distanciranja studentskog protesta od politike, Vera Sinrajh, iz urednistva Republike, primetila je da nije moguce da grupa ljudi koja odlazi u Generalstab, u ministarstva, prima diplomatske posete, kaze da nije politicki angazovana. Prema takvom angazmanu treba primeriti i ocekivanja od protesta smatra ona. Ivan Colovic je misljenja da ima vrednosti koje su prihvatljivije u javnom govoru od onih koje se vezuju eksplicitno za politiku. To su zivot, buducnost, mladost, nasa deca, kao pojmovi koji su takodje sastavni deo efikasne politicke borbe, rekao je Colovic.

Na kraju rasprave, profesorka Marina Blagojevic je konstatovala da je vrednost sadasnjeg studentskog protesta u tome sto su uspostavljena pravila igre kao zajednicki imenitelj i da sadasnji protest na Beogradskom univerzitetu vraca dignitet kako studentima, tako i profesorima.

Svesni delikatnosti i mogucih nedostataka rasprave koja se vodi u momentu dok pojava o kojoj je rec jos traje, ucesnici su se saglasili da se u trenutku kada se najdinamicniji deo protesta zavrsi, a najkasnije za mesec dana, ponovo nadju i nastave zapocetu analizu. Predlozeno je da to bude ili opet u Medija centru ili na Fakultetu politickih nauka, na kojem su takodje vodjeni slicni razgovori.

Nastasja Radovic

Rade Veljanovski