Nedavno su opet - u noci izmedju 13. i 14. januara, a u vreme ramazanskog posta - nepoznati vandali razbili prozorcice (ukupno 21 okno) u prizemlju beogradske Bajrakli-dzamije. Silama mraka i destrukcije suprotstavio se SP 96/97. izjavom da »boreci se vec dva meseca za slobodu misljenja i izrazavanja protestom povodom izborne kradje, ustajemo i protiv rusenja nase kulturne bastine i verske netolerancije« (Nasa Borba, 17. 01. 1997).

Lepe i ohrabrujuce reci!

Zaista, ovde je u pitanju ne samo verska netolerancija vec i nasa ionako nevelika zajednicka kulturna bastina.

Podsetimo se. U svojim Memoarima prota Matija Nenadovic prica kako Stratimirovic »svima, a osobito meni sovetuje (...) da se cuvamo da ne bescastimo turske dzamije, hareme, turske grobove i jednim slovom sto gode Turci pocituju za svetinju i mi da pocitujemo«. Pola stoleca kasnije Feliks Kanic (Felidz Kanitz, 1829-1904), zasluzni istrazivac Balkana i »osvedoceni prijatelj Srba« zali sto su Srbi »u svom osvetnickom zaru sravnili sa zemljom mnoge gradjevine samo zato sto su ih podsecale na tursko vreme. A one inace ni u cemu nisu ometale izgradnju mesta u kojima su se nalazile«.

Prelepe dzamije, poput beogradske Batal-dzamije i jagodinske dzamije, najdetaljnije su opisane i likovno ovekovecene u Kanicovom delu. A spaseni su trajnog zaborava i drugi znacajni objekti islamske arhitekture na ovom tlu (konaci, saraji, hamami) cijim su nestankom prostori Srbije i Balkana kulturno osiromaseni.

Tako Bajrakli-dzamija (sagradjena izmedju 1660. i 1688. godine) kao jedina sacuvana muslimanska bogomolja u Beogradu (bilo ih je ukupno 56) postaje predmet staranja drzavnih vlasti i samih vladara.

Godine 1946. Bajrakli-dzamija je kao istorijski spomenik stavljena pod zastitu drzave. Opsezni konzervatorsko-restauratorski radovi sacuvali su je od daljeg propadanja i omogucili, istovremeno, da sluzi i svojoj osnovnoj nameni. I ona je zaista sluzila, sve do ovog rata, kada su na nju poceli da se obrusavaju bombasi. Dosad su otkriveni i privedeni pred lice pravde samo pocinioci pretposlednjeg zlodela.

Olga Zirojevic