Do lokalnih izbora koji su zakazani za jul valja ocekivati da ce rasti sklonost rukovodstva na Palama ka priblizavanju Sarajevu

Pripreme za izbore u BiH

Privremena izborna komisija (PIK) usvojila je pravila za lokalne izbore. U odnosu na pravila koja su vazila prosle godine, kada izbori nisu mogli da budu odrzani, izmenjene su odredbe u osam clanova. Frovik je rekao da su tim izmenama poostreni uslovi za glasanje u opstini u kojoj birac namerava da zivi.

Lokalni izbori prosle godine su odlozeni jer se ispostavilo da su bosanski Srbi u Brckom i drugim gradovima u Bosni i Hercegovini, koji su pre rata bili vecinski muslimanski, prijavili glasace izbeglice, iz mesta na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine. Iskoriscen je stav iz izbornih pravila koji je izbeglicama omogucavao da glasaju u mestima u kojima zele da zive (obrazac P-2).

Prema izmenjenim pravilima za sledece izbore, biraci koji zele da glasaju u novim mestima boravka moraju, izmedju ostalog, da dokazu da imaju stan ili stanarsko pravo na drustveni stan. Nova pravila, takodje, traze da »odgovarajuce institucije« utvrde da se pravom glasanja u novom mestu prebivalista ne krse Opsti okvirni (dejtonski) sporazum ili Ustav BiH.

Portparol OEBS Dejvid Foli saopstio je da vise ne postoji obrazac P-2. Sarajevski mediji, medjutim, taj sporni obrazac prepoznali su u clanu 503 novih izbornih pravila, prema kojem se navodno uopste ne umanjuje mogucnost zloupotreba po ovom osnovu. Frovik je, medjutim, to negirao izjavom da se mora udovoljiti osnovnom nacelu da svako glasa gde zeli.

Srpska strana nije se izricito protivila novim izbornim pravilima, sto bi trebalo da znaci da je njima relativno zadovoljna. Rukovodstvo bosanskih Srba, verovatno, smatra kako ce do izbora uspeti da obezbedi uslove da srpske stranke u Brckom i drugim gradovima dobiju potrebnu vecinu glasova.

Kompromisi

Paralelno sa grcevitom borbom za Brcko, srpska strana, istina stidljivo, nastavlja izvesno otvaranje prema Bosni i Hercegovini kao drzavi u cijem ce sastavu biti srpski entitet. U proteklih nekoliko meseci upadljivo izostaju »tvrde« izjave kako RS nikada nece biti deo Bosne, nego deo Srbije. Istina, nema navijanja za potpuno otvaranje prema Federaciji, ali sama cinjenica da se retorika menja ima jasan politicki znacaj.

Prema dobro obavestenim srpskim izvorima, struju koja pocinje pazljivo priblizavanje Federaciji predvodi clan bosanskog predsednistva Momcilo Krajisnik. On misli da je za bosanske Srbe bolje da se prilagode novonastaloj situaciji, da pocnu da trguju i pregovaraju, ali da zadrze samostalnost srpskog entiteta.

Nasuprot Krajisniku su takozvani »republikanci«, koji cvrsto zagovaraju tezu da je RS drzava i da nicim ne sme da pokaze da je spremna da popusti u odnosu na Bosnu i Hercegovinu. Tu struju, navodno, predvodi predsednik RS Biljana Plavsic. Neslaganje, prema srpskim izvorima, nema takve razmere da bi se moglo opisati kao ozbiljan sukob, ali u celini odrazava postojanje dve strategije u rukovodstvu bosanskih Srba.

Do lokalnih izbora koji su zakazani za jul valja ocekivati da ce rasti sklonost rukovodstva na Palama ka priblizavanju Sarajevu. Srpska strana ce se pri tom truditi da odredbe Dejtonskog sporazuma zadovolji u sto je manje mogucoj meri i ocuva sto veci stepen nezavisnosti u odnosu na centralne vlasti.

Daleko od konacnog resenja

Bosna i Hercegovina je, u celini, i dalje relativno daleko od konacnog politickog resenja problema. Dovoljno cvrst dogovor, primenljiv na terenu, nije postignut ni izmedju clanica Federacije Bosne i Hercegovine. Vlasti bosanskih Hrvata i Muslimana i dalje funkcionisu odvojeno. Mostar je podeljen grad, parlament ne funkcionise u punoj meri.

Postignut je dogovor o zajednickoj armiji, ali ce ta armija imati hrvatske i muslimanske korpuse. To znaci da stvarne jedinstvene komande jos nema.

Na povratku izbeglica svojim kucama na podrucju cele Bosne i Hercegovine, takodje, uradjeno je relativno malo. Srbi koji su bili nastanjeni u Sarajevu i okolini poceli su masovno da prodaju imanja koja, opet, kupuju Muslimani iz delova Bosne koji pripadaju srpskom entitetu. Srpske izbeglice tako dolaze do novca i pripremaju se da zapocnu novi zivot, bilo na teritoriji RS, bilo u SR Jugoslaviji ili nekoj trecoj zemlji.

Muslimanske izbeglice jos ne mogu da se vrate u svoje domove u Brckom i u drugim mestima na istoku i severoistoku Bosne. Povremeno dolazi i do sukoba sa lokalnim srpskim stanovnistvom, koji se resavaju intervencijama medjunarodnih snaga. Princip podele teritorija je i dalje dominantan princip, a vlasti oba entiteta manipulisu pravima izbeglica, koristeci ih u borbi za kontrolu teritorija.

Dragan Janjic (BETA)