Beograd, 1. - 15. februar 1997. | Broj 157. | Cena: dukat iz jajeta |
Pripravnici
I ucesnici masovnih protesta gradjana kazu da se tek pripremaju za nesto, za stvaranje demokratskog poretka, a da su ovo sto ovih meseci cine samo prvi koraci ka pomenutom cilju. Studenti iz zasebnog masovnog protesta takodje govore o demokratiji kao svom cilju ali retko kazuju nesto odredjenije o svom angazmanu mimo i nakon sadasnjeg protesta, ostavljajuci utisak da ce o tome nesto reci tek sutra. A radnicki sindikati, izgleda, racunaju da tek prekosutra treba da se konkretno opredele. »Nema vecina«, na koju se zaboravlja u burnim vremenima, ne daje primetnije znake o stavu prema tekucim sukobima i previranjima. Nekadasnja partijska drzava, za razliku od ove sadasnje, imala je jasniji stav u ovoj stvari. Ondasnji bunt mladih, narocito iz 1968. godine, stisavala je kaznjavanjem i kooptiranjem predvodnika, a ostalima je namenila status pripravnika, i zakonom ozvanicen, podgrevajuci im nadu da ce jednoga dana preci u redovni status (ovo je samo retkima uspevalo). U sadasnjim okolnostima, pak, stari mehanizmi prigusavanja bunta imaju sve manju upotrebnu vrednost. Sudeci po svemu recenom, samo ucesnici u gradjanskom protestu ponasaju se kao punopravni drzavljani. Izgleda neobicno da oni koje sadasnji poredak najvise pogadja u elementarnim zivotnim interesima - studenti, a jos vise radnici - pokazuju sklonost da svoj polozaj u drustvu i drzavi menjaju tek sutra ili prekosutra, a da do tada ostaju - pripravnici. Doduse, nikada se unapred ne moze znati ko se za sta pripravlja. N. P. |
|
 
|
|
| |
© 1997. Republika & Yurope - Sva prava zadrzana | Posaljite nam vas komentar |