Citava halabuka i uspanicenost establismenta posle izbornih kradja 17. novembra nije u stanju, niti ce moci da prikrije pravi i sustinski odnos bilo kada su u pitanju kvantitativni kvocijenti, bilo kvalitativni koeficijenti snaga u sukobu.

Naime, od 7 600 000 (sedam miliona seststo hiljada) sto cini broj ukupnog glasackog tela, na izbore je izaslo cca 4 000 000 (cetiri miliona); 3 600 000 su apstinenti. U cetiri miliona opredeljenih 2 000 000 (dva miliona) nosi »ubedljivo pobednicka« SPS-JUL-ND Slobodan Milosevic - »leva koalicija«. Tih dva miliona (vecinskih) prema ukupnih sedam miliona seststo hiljada su manjina u proporciji sa 5 600 000 »svih ostalih«. Ako se jos od te »pobednicke« mase odstrani broj od »oko 380 000« glasova klimavog koalicionasa, ranijeg renegata DEPOS-a, a sada i potencijalnog konvertita - ND, onda to sto se obicno naziva »spade knjiga na dva slova«, ukazuje da ce Srbijom vladati fakticki manjina posrednickom voljom blizu 1 800 000 glasaca. U jednopartijskom sistemu taj broj bi se mogao (a tako se i smatrao) predstavljati kao »avangarda« (sa diktatorskim pretenzijama, sto je i ovde slucaj), ali u visepartijskom sistemu on je samo slika grube uzurpacije vlasti i vladavina partijske manjine nad vecinom gradjana.

To je sto se tice kvantiteta. »A sto se tice« (fraza kojom nas Vozd voli da zapocinje svoje jake recenice) kvaliteta i kvalitativnih proporcija, stvari su za vlast jos poraznije. Od 134 ubedljivo osvojene opstine sa desetak gradova »B« i »C« kategorije, pretezan broj spada u ubedljivo »S« kategoriju. Relevantan znacaj urbanog kvaliteta, mislim da je to ovde izlisno naglasavati - nalazi se na strani opozicije.

I konacno, ostaje cinjenica da su u partijskoj drzavi moguci jedino i samo partijski izbori.

Jelasin Sinovec