Broj 155-156. 1. - 31. Januar 1997. | |
Prijatelji, Mesec dana vas gledam na CNN-u, na svim mogucim televizijama, sem jedne - one najblize. I gledam one koji vas gledaju. Mnogi su zbunjeni, jer su navikli da je sve jednostavno, da je Slovenija uvek Kucan, da je Hrvatska uvek samo Tudjman, da je - bolje da ne redjam dalje. Od 17. novembra vise nista nije jednostavno. Vise se ne moze zaobici cinjenica da postoje i drugi. Vi ste naucili svet van Srbije i naucite i svet u Srbiji, da postoje STUDENTI SRBIJE, postoje GRADjANI BEOGRADA, postoje gradjani NISA, SUBOTICE, KRAGUJEVCA, NOVOG SADA; da istinu traze - i imaju razloga da traze - Srbi, istinu traze i Madjari - i da se to moze i ZAJEDNO. I to ce se morati popamtiti. Cuo sam da ovo cudo ne moze da traje vise od 3 dana. Eto traje vec 50 dana. Postaje trajno. I ovo je nezgodno cudo. Jer ako je to moguce, ako ste vi stvarni, mozda je moguca i izborna pobeda, pa i vece cudo od toga, IZBORNA POBEDA KOJA OSTAJE POBEDA. I jos nesto. Govori se, pise se, da ste protiv mira, protiv Dejtona, da trazite Veliku Srbiju. U Beogradu sam uvek znao ljude koji su se suprotstavljali ratu. Mnogo pre Dejtona pa i za vreme rata. A pravo da vam kazem, nisu mi mnogo uverljivi oni koji su za mir pocev od Dejtona, kao ni oni koji slave Bozic pocev od 8. sednice CK Saveza komunista Srbije. Ja mislim da vi, studenti, gradjani Beograda, gradjani Nisa, Subotice, Kragujevca, Novog Sada, gradjani cetrdesetak gradova koji su se prikljucili protestu, VI CINITE SRBIJU VELIKOM.
Tibor Varady
1. - 31. januar 1997.
| |
© 1997. Republika & Yurope - Sva prava zadrzana | Posaljite nam vas komentar |