Pocetak Nove godine obelezen je i lupom u serpe i slicnom bukom u vreme udarne emisije drzavne televizije, TV Dnevnika od 19,30 do 20 casova. Lupa se siri iz stanova, s balkona, po ulicama, kvartovima, odjekuje citav Beograd, kao da milion ljudi daje oduska povecoj teskobi.

I ranije je bilo slicnih ideja, narocito u vreme sistematskog huskanja na nacionalnu mrznju i rat. Pozivalo se i na iskustvo poljske opozicije koja je u vreme slicne propagandne torture rezima setala ulicama a ugasene televizore isticala na prozorima. Ali, nista se nije desilo.

Dara je prevrsila meru na samu Novu godinu, kada je drzavna televizija uskratila javnosti i tako ociglednu cinjenicu da je minule »lude noci« Beograd bio preplavljen stotinama hiljada razdraganih ljudi.

Nesto slicno, setice se stariji Beogradjani, dogadjalo se i pre vise decenija, dok se televizija tek pomaljala, kada su se gradjani veselili i »pajatali« po ulicama, sto je spadalo u uobicajeni »novogodisnji program«. Sada je stvar daleko ozbiljnija. Gradjani, i to sve brojniji, gnevni su na propagandu koja ih ignorise ili ruzi, sve do »izdajnika« i »fasista«. To je, po svemu sudeci, navelo ljude da ovako bucno izraze svoj protest protiv zloupotrebe rezimske televizije, makar da se samo dusevno olaksaju ako vec ne mogu neposrednije da uklone zlo.

Dusan Mojsin