Broj 155-156.

1. - 31. Januar 1997.

Dogadjanja
Da li su promene mogucne?

Beleske za izlaganje na tribini PMF (28. novembra)

Ivan Colovic

Govorimo, naravno, o politickim promenama. Zatim, govorimo o pozeljnim politickim promenama, o promenama nabolje. Na putu takvih promena stoje, izmedju ostalog, i izvesne ideje o promenama, koje siri vlast.

Jedna od tih ideja je da su promene mogucne ali samo nagore. Mnogi veruju samo u takve promene, ne shvatajuci da ih na to verovanje navodi sama vlast. Kod nas se cesto na pitanje: »Sta ima novo?« odgovara sa: »Hvala bogu, nista«. To je ono sto se zove strahom od promena. Jedan od prastarih trikova vlasti je da taj strah siri, da se tim strahom hrani. Zato danasnji rezim u Srbiji opoziciju naziva »silama haosa i bezumlja«. Dakle, treba razumeti da je za ideju da nam, ako na vlast dodju drugi ljudi i druga politika, moze biti samo gore, zainteresovana iskljucivo vlast. Takodje je vazno uvideti da medju onima koji traze politicke promene zaista ima i gorih od ovih koji su na vlasti. Potrebno je znati koji su to i razlikovati ih od demokratske i republikanske opozicije.

Druga ideja o promenama koja ide u prilog odrzavanju vladajuceg rezima kaze da su politicke promene mogucne, da na vlast mogu doci drugi, drugi ljudi i druge stranke, ali da se time ne menja nista bitno, jer su svi politicari i sve stranke isti. »Jesmo mi losi, jesmo lazovi i lopovi, jesmo zlotvori i prevaranti«, porucuje vlast gradjanima, »ali zar mislite da ce drugi koji hocete da nas smene biti bolji? Videcete, isti su kao mi. Oni hoce samo vlast.« Taj govor toboznjeg politickog realizma i pesimizma jeste govor vlasti, ili bar govor koji joj ide u prilog. Jer sto da dovodimo Kurtu umesto Murte, sto da presipamo iz supljeg u prazno?

Blisko toj ideji da su i oni koji traze promene isti kao i oni na vlasti je misljenje da je u stvari sama politika jedan nezahvalan i prljav posao koji nije za postene, pametne i za lepe poslove obdarene ljude. Nije za ozbiljne i vredne ljude da se bakcu trivijalnim pitanjem koja ce mafija da vlada zemljom, leva ili desna, nego oni treba da rade svoj posao, da uce, da stvaraju, da rade, da se posvete porodici, deci, nekom hobiju. »Lako je vama«, reci ce vam ljudi na vlasti, »vi ne morate da budete ovako prljavi i zli kao mi, vi mozete da se bavite svojim poslom. Pa sta se onda bunite?«

Dok se za ovo shvatanje politike i svega sto se u njoj da promeniti moze reci da se temelji na nekoj vrsti pseudoantropoloske ili toboze socijalno-psiholoske argumentacije, ima ideja o mogucnosti ili besmislenosti politickih promena koje se pozivaju na istoriju i geografiju. Tako cete cuti da smo mi narod koji nikad nije znao za demokratiju, da smo mi Balkanci koji nisu istorijski, kulturno, civilizacijski sazreli za nesto tako komplikovano i moderno kao sto je demokratija, da smo navikli na cvrstu ruku, na strogog tatu, da umemo samo da ratujemo i da se bijemo, ali ne i da se borimo za politicka prava i slobode u drustvu. »I mi bismo voleli demokratiju, i mi smo za tu promenu«, kazu ljudi na vlasti, »ali to jos nije za nas. Zato mi nudimo ono sto je realno, postepenu demokratizaciju pod nasom kontrolom, a nestrpljivi neka odu tamo gde je demokratija vec realnost, neka se isele na Novi Zeland, u Australiju, u Ameriku«.

Naravno, od ovog govora o nemogucnosti demokratskih promena treba odvojiti neophodnost da se opise, revalorizuje i kriticki procene istorijske i drustvene osnove neophodnih demokratskih promena danas. Jer su, sa stanovista realnih promena, takodje neprihvatljiva zavaravanja o nekom toboze prirodnom i tradicionalnom demokratizmu srpskog naroda, o oduvek demokratskoj Srbiji koja samo treba da se probudi.

Ima sigurno jos ovakvih shvatanja, toboznjih argumenata, bajagi realisticnih i mudrih i nezavisnih pogleda na vlast i politiku, koji idu naruku vlasti koja se opire demokratskim promenama. Mislim da je vazno takve argumente prepoznati i, kako se to danas kaze, dekonstruisati. A to je vec promena, pomak. Jer treba razumeti ko i zasto stvara strah od demokratskih politickih promena, ko nastoji da ogadi svaku politiku, ko je smislio i siri izraz »politizacija« kojim se diskvalifikuje svaki oblik otpora.

Broj 155-156.
1. - 31. januar 1997.


© 1997. Republika & Yurope - Sva prava zadrzana
Posaljite nam vas komentar