Lila Radonjic, Nas slucaj, izdavac: Stubovi kulture, Beograd 1996, I-II

Lila Radonjic dugogodisnji novinar NTV Studija B povukla se iz svoje maticne kuce 1993. godine, u trenutku kada se nezavisnost te televizijske stanice raspukla poput najlon kese koja nije mogla da izdrzi teret kriminalizovanog novca koji je poceo da pritice od gazda Jezde, Arkana, »Tigrova« i drugih junaka onih dana.

Posle trogodisnjeg cutanja, Lila Radonjic je progovorila knjigom Nas slucaj. U dva toma, na blizu 700 stranica nizu se dva paralelna toka - ideja i licnosti koje su izmedju 90-te i 93-ce bile »hit« i realna dogadjanja u godinama pre i u toku rata. Zavrsni deo odnosi se na uzroke raspada i gubljenja nezavisnosti NTV Studija B.

U prvom planu pred citaocem se nalaze intervjui koje je Lila Radonjic obavila od 1990. do 1993. godine sa pojedinim stranackim prvacima i predstavnicima srpske inteligencije (mahom iz kruga DEPOSA i Krunskog saveta). Osim njih, intervjuisani su i istaknuti pojedinci iz javnog zivota i zanimljive licnosti iz SPS-a.

Drugi sloj knjige, kao svojevrsni intermeco izmedju intervjua, cine komentari ili opisi dogadjaja koje Lila Radonjic majstorski odabira da bi svoje intervjue smestila u sto realistickiji bekgraund. Taj ogromni posao autorka je obavila majstorski, vodjena kultivisanim instinktom TV-novinara koji razmislja i u slikama. Tako u ilustraciji septembra 91. »gledamo« potresnu scenu koju docarava vojni rezervista Stanko Petrovic: »Nama je prikazano kako smo mi izdajnici i dezerteri. Nema problema. Istina se moze lako proveriti. Evo argumenata. Zasto nas, kad smo bili opkoljeni, ne biju sa dve nego sa tri strane? Biju nas od Tovarnika ustase iz Tovarnika, od Ilace ustase iz Ilace, a iz Sida biju nas nasi. Dolazi nam u pomoc avijacija iz Bihaca pa nas jos i ona bombarduje«.

Militantne ideje srpske inteligencije, mada sa antimilosevicevskih pozicija, dobile su zapazen prostor na ekranima NTV Studija B. Tako ce Mihiz, obrazlazuci zasto je kod nas sve krvavo, reci: »Barsunasta revolucija vazi za narod kome je u proslom ratu unisteno samo jedno selo«. Zar sadasnji nacin protesta u Srbiji zbog izborne kradje ne demantuje takvo glediste? Mihiz ce takodje na pitanje zasto Jugoslavija nije izasla iz komunizma kad i istocnoevropske zemlje, odgovoriti na nacin koji Milosevicu daje za pravo, a Srbe uvaljuje u sumnjivu solidarnost sa terorom: »Zakasnelost izlaska iz komunizma je posledica dobro znane cinjenice da su se u zemlji morala obaviti i neka druga posla. Trebalo je sanirati ili za trenutak uciniti da bude manja otvorena rana na Kosovu«. Tako ce i Matija Beckovic, »sa pravom starijeg«, reci o Milosevicu: »Cini mi se da bi sa dve-tri recenice mogao da bude onaj koga je narod zamislio i ja sam prvo mislio da on hoce da bude taj«.

Iskazi srpskih intelektualaca i akademika o dobrom nacionalizmu i »nacionalizmu koji ne valja«, o »odbrambenom i lazljivom nacionalizmu«, neznanje izreceno u sudu da se »nacionalizam uvek sluzio pravom, a ne silom«, kuknjava nad Srbijom u kojoj »nema domacina na selu«, prizivanje »domacinskog morala«, gneva prema »malignoj industrijalizaciji«, neistine poput one »pedeset godina Srpkinjama ne daju da radjaju Srbe« predstavljaju nadrealan svet u kojem je, srecom, samo malobrojnima dato da se krecu. Oni danas vise nemaju sta da kazu, njih je osim samog vremena delimicno unistila i televizija koja tesko podnosi verbalni politicki arhaizam.

Nasuprot ovom irealnom svetu, jedan bivsi policajac, Radmilo Bogdanovic, u zavrsnom intervjuu Lile Radonjic predstavlja jednu sasvim realnu licnost i realan svet. Njegovi »komentari« kriminala u Srbiji, koji se svodi na kradju patika i neupucenost u policijsko prebijanje Vuka i Danice Draskovic, njegova obrazlozenja zasto nam je potrebna brojna policija, ne gube na aktuelnosti ni danas. Zar nam se bas sve to ne dogadja?

U zavrsnom delu Lila Radonjic nije objasnila sta se zaista iznutra u Studiju B desavalo, sto je dovelo do pada nezavisnosti i odlaska ekipe novinara i same autorke.

Nas slucaj je subverzivna knjiga posle cijeg citanja ostaje utisak da smo mozda i bolje prosli nego sto smo mogli, uz svu kolicinu bizarnih ideja koje su i u nezavisnom mediju kao sto je bio Studio B, promovisane kao alternativa.

Olivija Rusovac