"Republika" - Put u normalan zivot

Broj 155-156.

1. - 31. Januar 1997.

Zbivanja Put u normalan zivot U najznacajnije promene spadaju promene koje zadiru u oslobadjanje gradjanina i stvaranje gradjanskog drustva Biserka Rajcic Adamu Mihnjiku Komunizam u Poljskoj nije bio isto sto u drugim zemljama bloka. Smatralo se da je 1945. nametnut. Odnosno, da su poljski komunisti zastupali sovjetske interese, ili tacnije sovjetske zahteve prilagodjavali vlastitoj stvarnosti. Otud uverenje da bi neko drugi na njihovom mestu bio gori, bezobzirniji. Moguce je. To se posebno isticalo u vreme uvodjenja i postojanja ratnog stanja. Toboz, zahvaljujuci tome sto je general Jaruzelski uveo ratno stanje, u Poljskoj su spreceni krvoprolice i gradjanski rat. Mozda su i spreceni. Ruzenje disidenata Komunisti koji su u Poljskoj uveli ratno stanje su, posle promena 1989, isticali svoje zasluge. Oni su toboz »spasavali« zemlju i narod. Jer, da nije bilo njih bilo bi gore. Ta tvrdnja provlaci se do dana danasnjeg. Tako da ispada da je znatno gore biti disident nego komunista. Disident je »stetio« svojoj najblizoj okolini, a jos vise narodu i zemlji, jer je smatran izdajnikom. Tako, umesto da se danas napadaju komunisti i njihovi zlocini napadaju se disidenti. Toboz, oni su narod izlagali opasnosti, nisu mislili na posledice svojih izazova. Kakav je komunizam u Poljskoj krajem 80-ih godina? Manje-vise kao i u drugim zemljama bloka. Odnosno, nije vise igrao ideolosku ulogu, cak se tvrdilo da »ne postoji«. Medjutim, ratno stanje je i te kako pokazalo njegovo postojanje. I danas, kada je izvrseno 80% privatizacije u zemlji, vidljivi su mnogi njegovi oblici. U domenu institucija poput vojske i policije, tj. u njihovoj politicnosti, sluzenju sistemu, ocuvanju komunistickog sistema, iako se komunizam sve vise zamenjuje recju socijalizam. Tako da ispada kao da ga u Poljskoj nikada nije ni bilo. A ako ga je i bilo, gradio je demokratiju, »narodnu demokratiju«. To je cinila i opozicija, pogotovu ona koja je sebe nazivala demokratskom opozicijom. U jednom trenutku »graditelji demokratije« su se susreli. Gde? Za Okruglim stolom. U sprovodjenju zakljucaka Okruglog stola. Tako da se 1989. danas naziva »godinom Okruglog stola«. Jer, za tim stolom ipak je sklopljen sporazum medju dvema reformatorskim stranama. I jedna i druga predstavile su se kao »civilizovane«, odnosno kao partneri koji se pridrzavaju odredjenih zajednicki donetih odluka. Okrugli sto Sta se stvarno dogadjalo za cuvenim Okruglim stolom? Ko je koga predstavljao? O kakvom je kompromisu rec? Prvo, doslo je do medjusobnog priznavanja. Kao partnera u dijalogu za Okruglim stolom. Doslo je i do odredjenog zblizavanja. Ma koliko Solidarnost bila kritikovana zbog popustanja, zahvaljujuci Okruglom stolu ona je organizaciono i uopste ojacala i kao takva usla u institucije, izmedju ostalih drzavne. Odnosno, komunisti su joj »napravili mesto« u njima. Naravno, pri tom nije izostala saglasnost Moskve. Slicno se dogadjalo u Cehoslovackoj. Ne u trenutku emotivnog uzbudjenja vec u trenutku svesnosti realnosti, Havel kaze: »Ne mislite valjda da bi bilo Plisane revolucije da se s njenim postojanjem nije pomirio SSSR?!« Poljski Okrugli sto, cehoslovacka Plisana revolucija bili su izbor manjeg zla, gest pragmaticnosti sovjetske politike, naravno politike iz vremena perestrojke. I pored slicnosti u nacinu delovanja partnera medju njima postojala je i razlika, i to ne mala. Prvi put posle Drugog svetskog rata opozicija je bila brojnija od Komunisticke partije. Imala je tendenciju rasta clanstva, a kod komunista postojala je obrnuta tendencija. Odlucila je i »potreba za jedinstvom« u resavanju sudbonosnih pitanja zemlje, odnosno zajednicke otadzbine. Da bi do jedinstva doslo i jedna i druga strana pocele su koristiti zamenicu »mi«. O stvaranju tog »mi« odlucivala je tzv. spoljna opasnost, od Sovjetskog Saveza i Nemacke. A kad je to u pitanju Poljaci se ujedinjuju bez obzira na ideoloske ili politicke razlike. Opozicija Najbrojnija i najkvalitetnija opozicija regrutovala se iz krugova inteligencije. Negde od sredine 70-ih godina ili stvaranja KOR-a. Kada se pocela organizovati. Kada je pocela organizovano delovati. Preko samizdata. Klubova katolicke inteligencije. Paralelnih institucija, ili konspiracije, u cemu je Poljska imala dvovekovno iskustvo, koje se posebno ispoljilo u oblasti skolstva ili tzv. tajnih kompleta. U oblasti izdavastva ili u vidu samizdata ogromnih razmera. U oblasti »organskog rada« ili medjusobnoj socijalnoj pomoci. U radu Crkve, takodje s ogromnim dvovekovnim iskustvom u spasavanju nacije od gubljenja jezika, knjizevnosti, kulture. Sve ove delatnosti polazile su od znacaja sistema informacija, masovnih medija za Poljake, odnosno od svesti o ogranicavanju protoka informacija i uticaju drzavnih medija na formiranje poljskog coveka i drustva. Zbog toga je gradjanska neposlusnost, poput unosenja emigrantskih knjiga i casopisa u zemlju bila znacajna, posebno organizovano i trajno unosenje; sirenje toga u Poljskoj smanjilo je uticaj medija u zemlji. Ljudi su sve manje citali drzavnu stampu, sve manje slusali domaci radio, a sve vise Slobodnu Evropu i Glas Amerike, sve manje gledali komunisticku televiziju, sve vise zanemarivali znacaj cenzure, izdajuci svoje knjige u emigrantskim ili samizdat izdavackim kucama, organizujuci pozorisne predstave i izlozbe po stanovima i crkvama, recju sabotirajuci sve zvanicno. Ta konspirativna delatnost morala je delovati objedinjujuce, kao u DzIDz veku, kada je Poljska bila podeljena izmedju tri agresora i dizala cuvene ustanke i bune. Organizovani otpor tako je stvorio visemilionsku organizaciju, nastalu od »sindikata« - Solidarnost. Organizaciju koja je prvi put u istoriji Poljske okupila sve drustvene slojeve, bez obzira na nacionalnost, veru, kulturu. Ukljucujuci se u Solidarnost pojedinac je imao zastitu, pripadao odredjenoj zajednici, koja je stajala iza njega, stitila ga u trenucima gubljenja posla, lezanja u zatvoru, progona. Zbog toga je uvodjenje ratnog stanja imalo za cilj razbijanje Solidarnosti, jer je u medjuvremenu stekla podrsku i van Poljske, dobijala pomoc iz inostranstva, sto je bilo i vrsta pritiska na poljske vlasti. Da bi na kraju brojnost Solidarnosti i veoma pojacan pritisak sveta doveli do Okruglog stola i promena koje su ubrzo usledile. Jer, nista se nije menjalo dok je sve to bilo »unutrasnja stvar« Poljske i komunistickog bloka. Godina 1986. je prelomna. Pocela je druga »jugovina«. Iz zatvora su pusteni gotovo svi politicki zatvorenici. Bio je to prvi pokusaj kompromisa od strane vlasti. Mi vama slobodu, izvesnu toleranciju, vi nama vlast, nesto smanjenu, nesto manje svekontrolisucu, ali vlast. Promene Naravno, sve je bilo dozirano. Posle Okruglog stola opozicija se izmedju ostalog odrekla prethodno formulisanih zahteva, koji su se ticali nezavisnog sudstva i teritorijalne samouprave, dobivsi za uzvrat prisustvo u parlamentu. Sedmog aprila 1989. Sejm ili parlament promenio je Ustav. Ukinut je Drzavni savet a stvorena institucija predsednika Republike Poljske, s brojnim kompetencijama nekadasnjeg Drzavnog saveta, kao i sa nekim novim, kao sto su staresinstvo nad oruzanim snagama, predvodjenje Komiteta za odbranu zemlje, pravo veta na donosenje zakona i raspustanje parlamenta. Sedamnaestog aprila Solidarnost je legalizovana. Cetvrtog juna odrzani su parlamentarni izbori. Pobedu su odneli kandidati Solidarnosti. Opozicija koja se tada nasla u parlamentu nazivala je sebe demokratskom. Medjutim, to je bio pocetak raspada Solidarnosti. Pale su optuzbe upravo zbog nedemokraticnosti u redovima Solidarnosti. Jer, na izborima su prosli oni najblizi Lehu Valensi. Odnosno, Valensa je sa svojim okruzenjem u pregovorima s vlastima postao najznacajnija opoziciona institucija. Posle izbora ta opozicija je dobila deo vlasti. Pravne i politicke promene 1989. svedoce o tome da je komunizam u Poljskoj veoma promenio nacela svoga delovanja. Vlasti su smanjile i sve vise smanjivale obim svojih intervencija, a opozicija, postavsi legalna, uticala je na postovanje zakona i politiku drzave. Privreda, prosveta, kultura postajale su sve samostalnije. Naravno, ima i tesko promenljivih tacaka, to su pre svega vojska i policija, a i u drugim institucijama mnoge polozaje jos uvek zauzima nekadasnja nomenklatura, mada su parlamentarno iskustvo, ucesce opozicije u vlasti, privatizacija, ukidanje cenzure doprineli stvaranju »nove politicke klase«. Od pocetka promena one u zakonodavstvu i privredi smatraju se najznacajnijim. Menja se stoga i ekonomska politika. Poljsko trziste se otvara. Strani investitori vec ulazu u Poljskoj. Sve se cini da zlot postane konvertibilan. Menja se politika prema poljoprivredi. Donet je nov plan razvoja stambene izgradnje. Ukinute su pravne i ekonomske barijere u toj oblasti. Vodi se ostra akcija za zastitu covekove sredine. U najznacajnije promene spadaju promene koje zadiru u oslobadjanje gradjanina i stvaranje gradjanskog drustva. Ukinuta je cenzura. Poljaci imaju pasose i mogu slobodno da putuju i raspolazu sobom. Bilo je velikih potresa posle likvidacije niza nerentabilnih preduzeca, fabrika, celicana, brodogradilista i sl. Na drugoj strani, privatizacijom mnogi su dobili. U oblasti zdravstva, skolstva, kulture. Promenio se i odnos prema drzavi. Prestala je da bude neprijatelj. Poljska 1996. u odnosu na Poljsku 1989. ipak je neka druga Poljska. Isto se moze reci i za Cesku i Madjarsku, koje su prosle slican put od komunizma ka postkomunizmu. Poljski Okrugli sto, cehoslovacka Plisana revolucija bili su izbor manjeg zla, gest pragmaticnosti sovjetske politike, naravno politike iz vremena perestrojke Broj 155-156. 1. - 31. januar 1997.

Posaljite nam vas komentar