Od raspleta politickih prilika u Beogradu zavisi da li ce rukovodstvo RS biti spremnije za saradnju u BiH

Bosna i Hercegovina ulazi i u 1997. opterecena krupnim politickim problemima i napetoscu na podrucju Brckog, na severu, i oko Zvornika, na istoku, ali i sa izvesnim pomacima u formiranju zajednickih vlasti. Troclano Predsednistvo Bosne i Hercegovine, koje cine Alija Izetbegovic (Musliman), Momcilo Krajisnik (Srbin) i Kresimir Zubak (Hrvat), pocelo je, posle pocetnih teskoca, da se sastaje. Krajem godine to predsednistvo je imenovalo Savet ministara, odnosno centralnu vladu Bosne i Hercegovine.

Jedinstvena ili podeljena Bosna

Osnovne infrastrukturne sluzbe, kao sto su posta, telefon, zeleznica i drumovi, jos nisu povezane, a nema ni nagovestaja od stvaranja zajednickih finansijskih, carinskih i drugih sluzbi. Srpska i muslimanska strana nastavile su da razmenjuju ratoborne izjave u vezi sa statusom Brckog, koje za Srbe ima odlucujuci strateski znacaj, a slicno je i sa podrucjem oko Zvornika.

Glavni faktor mira u BiH i dalje su medjunarodne snage, koje kontrolisu najvaznije punktove i osiguravaju globalnu bezbednost. Srpske i hrvatsko-muslimanske snage se ne usudjuju da preduzmu nikakav oblik konfrontacije sve dok su na terenu dobro naoruzane medjunarodne vojne jedinice.

Bosanski Srbi

Jedan izvor blizak vlastima u Banjaluci rekao je da do raspleta tekucih politickih previranja koja potresaju Srbiju, ne treba ocekivati nikakve promene u stavu rukovodstva bosanskih Srba. U principu, kada se »stvari rasciste«, treba ocekivati da stavovi rukovodstva RS pocnu polako da »klize«, od radikalnih, u pravcu prihvatanja »nekih oblika saradnje«.

»Svima je jasno da u ovom trenutku izbora nema, i da RS ne moze da bude potpuno samostalna drzava, bez ikakvih veza sa ostatkom Bosne i Hercegovine«, kaze dobro obavesten izvor u Banjaluci. Promene bi, najpre, mogle da se dogode u oblasti infrastrukture, odnosno postanskog i telefonskog saobracaja. »Sigurno je da rukovodstvo RS nece dozvoliti da nesto izmenjeni kurs, koji je na pomolu, preuzimaju ljudi iz opozicije sa dobrim vezama u Federaciji, kakav je Milorad Dodik, sef Nezavisnih socijaldemokrata«, rekao je on.

Najuzi politicki vrh na Palama i dalje cvrsto kontrolise politicku situaciju u RS, a opozicione stranke su za sada preslabe da bi se nametnule kao alternativna snaga.

»Sanse opozicionih partija da se nametnu prakticno su nikakve. Najjaca opoziciona stranka u RS su socijalisti, koji su u tesnoj vezi sa Socijalistickom partijom Srbije (SPS) i predsednikom Srbije Slobodanom Milosevicem. Politicka previranja u Srbiji bitno uticu na poziciju socijalista u RS, koja postaje sve slabija. Gotovo cela opozicija, izuzev Srpske radikalne stranke (SRS) je u koaliciji sa socijalistima«, kaze Betin izvor.

Muslimani i Hrvati

Zubak je predlozio Kornblumu da »u interesu doslednog sprovodjenja sporazuma iz Vasingtona i Dejtona preduzme odgovarajuce aktivnosti kako bi se raspustile preostale republicke drzavne institucije, kao sto su Agencija za istrazivanje i dokumentaciju i druge koje su u suprotnosti sa Ustavom BiH i Ustavom Federacije BiH«.

Hrvatska strana, u sustini, insistira na tome da Muslimani najpre potpuno ugase organe Republike Bosne i Hercegovine koji su zvanicno bili na snazi pre izbora, u septembru ove godine, i koji su pod muslimanskom dominacijom. Muslimanska strana insistira na dokazima da Hrvati zaista ukidaju Herceg-Bosnu, koja i dalje funkcionise kao gotovo potpuno samostalna drzava, sa jakim osloncem na susednu Hrvatsku.

Hrvati i Srbi

U vezi sa eventualnim separatistickim tendencijama u Republici Srpskoj, Zubak je izjavio da se »o toj mogucnosti sve vise govori u kondicionalu, sto znaci da su Srbi prihvatili, kao privremeno ili trajno resenje BiH kakva je dogovorena u Dejtonu«. On je rekao da Srbi zastupaju »jedan tvrd, ali principijelan stav i traze ravnopravnost oba entiteta«.

Zubak je optuzio vladajucu Stranku demokratske akcije (SDA) da pokusava da »iskoristi brojcanu nadmoc Bosnjaka-Muslimana« i rekao da ti pokusaji »nece dati rezultate«. On je u intervjuu zagrebackom Vjesniku podsetio da se u svim razgovorima o »dejtonskoj BiH« polazi od ravnopravnosti dva entiteta i tri naroda i da Hrvati od toga nece odustati.

Time je Zubak, prakticno, poistovetio politicku poziciju bosanskih Srba i Hrvata, suprotstavivsi je muslimanskoj vecini. Hrvatska strana, sudeci po njegovoj izjavi, prevashodno trazi ravnopravnost entiteta i naroda. Sa tim se, u principu, slazu i Srbi, koji nisu zainteresovani ni za povratak izbeglica ni za stvarna ovlascenja buducih centralnih vlasti Bosne i Hercegovine.

Dragan Janjic