Govorio je akademik D. Cosic u Blicu od 17. decembra tek minule godine o svemu o cemu i inace govori; pravo da govori niko razuman mu ni sporiti nece. O Srbima, recimo, koji treba »da pobede sami sebe«, o »ustaskim kolaboracionistima« iz Beogradskog kruga i Republike, te o tome ko ce, medju ovima sto protestuju, biti »poslusniji u sprovodjenju dejtonskih sporazuma«, i koji su, po g. D. Tomicu, »fasisti«. Tu su i razmisljanja o »ponornoj krizi« i »mislecoj nadi«; s tim se participima ne muci samo on vec i dobar deo SANU u kojoj, kazu, postoji i neki Odbor koji ce se baviti cak i vracanjem »debeloga jera«.

Sve to nije ni vazno ni novo. Nevolja je sto se ovoga puta pisac okomio na »prosvetiteljsku filozofiju« koja je svetu - i nama Srbima - donela sve zlo. Neverovatno! Da nije bilo ono malo ljudi oko Dositeja, sta bismo imali? A, evo, sada nam to smeta! Kamo puste srece da smo imali i Humanizam i Renesansu, tada bi drugacije razmisljao i poznati pisac. Razmisljao bi na moderniji nacin.

Jona