Hitler je na svom putu ka neogranicenoj vlasti jasno video jednu od glavnih prepreka u parlamentu, i on je bio - spaljen, sto je bio jedan od povoda za pogrom. Godine 1968, jedan vlastodrzac manjeg formata lansirao je senzaciju da je usred Beograda, u zgradi »Putnika«, eksplodirala bomba, za sta je »objektivna krivica« bila pripisana tada pobunjenim studentima, kao dokaz njihovog »ekstremizma«, sto je praceno odgovarajucom odmazdom. I sada vlastodrsci, sve manjeg formata, pominju »eksplozivnu napravu« bacenu 6. januara na sediste JUL-a, takodje u vreme masovnih protesta protiv rezima, opet kao pretekst za »antiterorizam«.

Ni u jednom slucaju se nije proslavio sud, jedino nadlezan za valjanu istragu i presudu o krivici, ali je ta vrsta senzacije vlastima obilato koristila kao opravdanje rastuceg nasilja. Tehnologija se nije mnogo menjala. Promenljiv je format korisnika, kao i simbolika - parlament, turisticka agencija i »tvrdjava« JUL-a. Izdajnicku simboliku ne moze prikriti ni hajka protiv »izdajnika«.

Danica Poucki