Ukidanje Radija B-92 od strane vlasti jos jedan je znak njene nespremnosti da postuje izborna prava gradjana, pravo na informisanje i na proteste protiv zloupotrebe vlasti. Tome je prethodilo otkazivanje sednice Narodne skupstine Srbije, na kojoj se moglo ocekivati da se uklone razlozi za masovne proteste gradjana - falsifikovanje rezultata lokalnih izbora. Rezim, dakle, srlja u sve brutalnije nasilje, ne bi li u sve guscem mraku poharao i ono sto je preteklo od dosadasnje pljacke. Time on izaziva gradjane da na nasilje uzvrate nasiljem. Ali, cak i kada bi to hteli, gradjani ne raspolazu silom oruzja. Sva snaga kojom raspolazu su vera u licnu slobodu, u organizacije koje sami stvaraju, u udruzenja i stranke, i u institucije koje nastaju u rastucem gradjanskom pokretu u Srbiji.

Gradjani Nisa, Beograda, Jagodine, Kraljeva i mnogih drugih gradova Srbije u kojima je opozicija pobedila na lokalnim izborima vec danima pokazuju spremnost da istrajno brane svoja prava i slobode. Sve manje su opcinjeni strahom od razgoropadjenog rezima koji ih dugo paralise i svodi na nemuste i nevidljive podanike. Najzad su oslobodjeni gradjani postali i te kako vidljivi, i sami sebi i svima koji hoce da gledaju svojim ocima i misle vlastitom glavom. Oni samo za rezim i njegove propagandne aparate ne postoje, sem kao »slucajni prolaznici« ili fasisti, kako ih oznacavaju najvisi funkcioneri rezima. Rezimski teror ide i dalje, pa gradjane u protestu obelezava kao neprijatelje naroda i drzave, strane placenike i domace izdajnike, kao - teroriste, kao metu na koju se ostrvila sva silesija rezima. Tako se izaziva jos veci gnev gradjana i ugrozava njihova dosadasnja uzorna samokontrola. Rezim nastoji, svim sredstvima, da izazove bilo kakve nasilne ispade kako bi imao izgovor za jos brutalniju silu. Iz »pohovanih« zdanja despotizma pomalja se sve bezocnija tortura propagande i surovost upanicenih i raspamecenih vlastodrzaca.

Nasuprot takve vlasti, na ulicama i trgovima Beograda i drugih gradova stoje i hodaju odvazni gradjani koji ne pristaju na ponistavanje elementarnih prava i gazenje probudjene nade u novi pocetak demokratskog procesa u Srbiji. Rezim svim silama nastoji da ih i dalje cini nevidljivim, i stotinu hiljada gradjana u protestu, citavu demokratsku opoziciju, izabrane odbornike u 50 opstina i gradova Srbije, kao i nastajuci studentski pokret.

Mladi gradjani Srbije, koji su sada prvi put glasali, doziveli su svoje pravo glasa kao pravo na izbor nacina zivota, kao nesto toliko vazno da vredi da ga iz sve snage brane. Mada su isprva, kao i mnogi drugi koji su socijalizovani u antidemokratskom poretku, pokazivali strah od politike, pogotovo od politickih stranaka opozicije, i sami studenti postaju politicki cinioci. Oni su svoj Studentski protest '96. zapoceli kao nepoliticki, ali ih osioni napadi univerzitetske i drzavne vlasti naprosto primoravaju na politizaciju, na sto jasnije stavove prema politickom rezimu, fakultetskoj i univerzitetskoj upravi, postojecim udruzenjima i politickim strankama. Svojim demonstracijama po trgovima i ulicama, paralelnim sa mitinzima i demonstracijama opozicije, studenti bi da ocuvaju jednaku distancu i od vlasti i od opozicije, ali ih ponasanje vlasti - sve surovijom silom - priblizava rastucem gradjanskom pokretu otpora. Tu su se nasli i djaci, sindikalci i mnogi drugi.

Put Srbije ka demokratskom poretku, svakako, ne vodi samo preko mitinga i demonstracija, nego i kroz sve solidnije organizovano delovanje legitimnih predstavnika gradjana u lokalnoj vlasti i samoupravi, kroz postojece i nove institucije. Klubovi odbornika, ucestale sednice Saveta i predstojeci kongres Saveza slobodnih gradova i opstina Srbije najavljuju ojacanje vec nastalog korena buduceg demokratskog poretka, u oslobodjenim opstinama i gradovima, tamo gde zivot najneposrednije pulsira i odbacuje nekrofilsku ideologiju i nasilnicku vlast.

Vlast se jos jednom pokazala nesposobnom da civilizovano reaguje na pocetak demokratskog procesa u Srbiji. Kada je pre sedam godina, nakon rusenja Berlinskog zida, proces demokratskih promena uzeo maha u svim zemljama »realnog socijalizma«, pa i u Srbiji, ovdasnji rezim je to suzbio, i po cenu rata i svih strahota koje je doneo. Isti taj rezim i sada nastoji da se odbrani od novog pocetka demokratskog procesa, da zadrzi Srbiju ispod praga parlamentarizma u poslednjoj partijskoj drzavi u Evropi, cak i po cenu gradjanskog rata u samoj Srbiji.

Kada je sadasnja vlast toliko bezobzirna prema buducnosti zemlje, njenim gradjanima ne preostaje nista drugo nego da preuzimaju odgovornost za opstanak i povratak Srbije u civilizovani svet. Tako nesto desava se veoma retko u istoriji jednog naroda a jos redje u neponovljivom zivotu konkretnih gradjana. Malo ko bi sebi oprostio ako do kraja ne iskoristi ovu realnu sansu, da odbrani svoja elementarna prava i gradjansku cast. Zbog toga, snagom vere u slobodu, licnu i zajednicku buducnost civilizovane i demokratske Srbije, kroz organizacije i institucije koje sami stvaraju, gradjani mogu ne samo da odole nego i da obuzdaju razulareno i panicno nasilje rezima. Na strani takvog nasilja ne mogu biti ni sudije, nastavnici i profesori, vojnici i policajci, novinari... koji drze do licnog i profesionalnog dostojanstva. Cak ni svi clanovi i sledbenici vladajuce partije ne mogu da pristanu na sva zlodela vlastodrzaca i njihovih poslusnika.

Ako nastajuci i sve snazniji gradjanski pokret u Srbiji sada ne pobedi, raste rizik ne samo od meteza i gradjanskog rata, nego i od ogoljene despotije i jos vece izolacije od citavog sveta. I ko zna kada ce se slicna prilika slobode ponovo ukazati.Panican strah od slobode i demokratije pouzdan je znak da je rezim vec uvideo svoj poraz i stoga pribegava sve ogoljenijoj sili; spreman je da, u bekstvu, za sobom ostavi »spaljenu zemlju«.

Civilizovan odgovor na bezumno i silnicko ponasanje je tezak, ali je realno mogucan - snagom uverenja, stvorenih institucija i organizacija, sve snaznijim gradjanskim pokretom. Oni koji su preko praga slobode i demokratije vec zakoracili 17. novembra i svih potonjih dana braneci svoje izborno pravo, pokazali su da mogu postici vise nego sto su pre toga i slutili.

Uprkos nametnutom mraku, vec oslobodjeni gradovi Srbije svojom snagom osvetljavaju put kojim Srbija moze izaci iz beznadja i propasti, na put obnove i slobode.

Republika, kao list koji vec osmu godinu stoji na stanovistu gradjanskog samooslobadjanja, sada sebe jos vise vidi kao glasilo konkretnih delatnika gradjanske slobode. A za nagradu bice prezadovoljna ako dobije dukat pronadjen u jajetu.