Posle vise od dve nedelje protesta na ulicama Beograda i drugih gradova u Srbiji, vlast je progovorila jezikom sile koju olicava policija sa pendrecima.

Prve zrtve ovakvog nastupa bili su mladi ljudi, uglavnom studenti Beogradskog univerziteta, zbog ucestvovanja u paralelnom protestu kojim preplavljuju grad svakog dana. U prvih 48 casova, pocev od 1. decembra, uhapseno je i pred sudiju za prekrsaje izvedeno 32 ljudi. Kako se hapsenje nastavilo, ukupan broj do sada je oko 50. Od ovog broja, u 40 slucajeva uhapseni su zavrsili u zatvoru, u Padinskoj Skeli, zbog »remecenja javnog reda i mira«. Medju njima je protiv 10 lica pokrenut i krivicni postupak.

U svim ovim slucajevima, nijedan od optuzenih nije imao mogucnost da pre donosenja odluke kontaktira srodnike ili advokate, niti da zatrazi njihovu pomoc. Kada bi roditelji angazovali advokate Veca za ljudska prava Centra za antiratnu akciju da pokusaju da pomognu njihovoj deci, upravnik zatvora u Padinskoj Skeli nije im dopustio da posete svoje klijente.

Kada su se advokati sa zahtevom da im bude dopustena poseta klijentima obratili ministru pravde Srbije, otpisao im je da se obrate na nadlezno mesto, kao da pre toga to nisu radili i kao da u tom zahtevu nisu odbijeni. Time je ministar manifestovao isti stepen arogancije i nekulture, kao i njegove kolege u uniformama, koje su hapsile.

I kada se cinilo da ce nakon apela nevladinih organizacija iz Beograda, protesta gradjana i stranaka, te veoma jake podrske tom zahtevu, koja je dolazila od domacih i stranih medija, vlast od ovakvih postupaka odustati, dogodio se najtezi incident. Protest je dobio svoju prvu zrtvu. Dejan Bulatovic (21 godina) mladi radnik iz Sida, uhapsen je 6. decembra, kada se vracao sa protesta i brutalno je pretucen. Njegova »krivica« sastojala se u tome sto je nosio lutku sa likom Slobodana Milosevica na protestu. Advokatima nije dozvoljeno da ga posete, ali posto su oni sacekivali svoje klijente na izlasku iz zatvora, vec 7. decembra uvece, od njih su saznali da je Dejan Bulatovic u zatvoru, »da mu curi krv iz nosa i usta, da je prebijen, da ima teze povrede glave i pluca i da otezano govori«. Ni u naredna 24 sata advokati nisu uspeli da stignu do Dejana, ali je to uspelo njegovoj majci Ljiljani. Prema njenim recima, zatekla je Dejana golog kako lezi na betonskom podu celije bez grejanja i otvorenih prozora. Jedva je ustao, sav se tresao dok se oblacio, nos mu je bio slomljen i imao je povrede glave i grudi. Osim sto je pretucen, mucen je i psihicki. Prema recima njegove majke, Dejan je iz vojske otpusten zbog astme.

Vece za ljudska prava Centra za antiratnu akciju ce zajedno sa drugim nevladinim organizacijama iz Beograda, koje su formirale Informativni centar nevladinih organizacija, nastojati da i Dejanu, kao i drugim uhapsenim mladicima pruzi pravnu pomoc, a da o rezultatima ove akcije rezima obavestava sve gradjane, domacu i medjunarodnu javnost.