Sta ce biti s opozicijom?

Uprkos ostroj kritici postupaka i ideja koalicije, ucesnici razgovora su uvereni da se Zajedno, uz poboljsanje svog programa, mora odrzati na okupu . Nasi biraci ne zele promene, ali ni Zajedno nije uspela da im objasni sta hoce da menja . Cinizam spoljasnjeg i unutrasnjeg faktora . Na svest ljudi vise uticaja ima teret proslosti, nego aktuelni interesi . Nasi opozicioni vodji ne znaju da razgovaraju sa svetom

U redakciji Republike, u petak 15. novembra, odrzan je nastavak razgovora o uslovima i mogucnostima uspostavljanja demokratskog poretka u Srbiji, u kojem su ucestvovali profesori Bojan Dimitrijevic i Dragoljub Popovic (DSS), prof. Miroljub Labus (DS), Desimir Tosic (DC), prof. Vesna Rakic-Vodinelic (GSS) i Nebojsa Popov, glavni i odgovorni urednik naseg lista. Ovoga puta ucesnici u razgovoru su nastojali da pocetak demokratskog procesa i izglede za raskid sa partijskom drzavom sagledaju u svetlosti rezultata nedavnih izbora za Saveznu skupstinu i lokalne organe vlasti. U tom sklopu nametalo se vise tema: Otkuda tako zapazen uspon ekstremne desnice, kakav je uzrok i pravi smisao snazenja ideje autonomije (sto se vidi po rezultatima izbora u Vojvodini i Sandzaku), zasto je koalicija Zajedno, koja predstavlja demokratski centar, lose prosla na saveznim izborima, koji su razlozi da se ova autoritarna vlast i partijska drzava tako dugo odrzavaju i u cemu su koreni prosirene apatije u birackom telu.

Bojan Dimitrijevic: Tri uzroka poraza opozicije

Bojan Dimitrijevic je uveren da postoje tri uzroka zbog kojih je demokratska opozicija pretrpela neuspeh na izborima. Prvi se sastoji u cinjenici da je jedan znacajan deo birackog tela i dalje ispunjen snaznim nacionalistickim nabojem, sto se vidi i po porastu Seseljevih glasaca. Drugo, deo biraca glasa za vlast, jer je za njih od presudne vaznosti da se nista ne menja i da se odrzi kakva-takva socijalna sigurnost. Trece, sam demokratski centar, gde spada koalicija Zajedno, jos je slab da postigne odlucujuci uspeh. Zbog toga su izbori bili demonstracija dve opcije - one koju je nudila vlast i druga, Seseljeva. Sami biraci, medjutim, polazili su od dve-tri uproscene parole koje objasnjavaju njihovo pragmaticno opredeljenje: Ovi na vlasti jesu lopovi, ali je opozicija gora od vlasti! Treca grupa pripada nacionalistima.

Za razliku od levice i ekstremne desnice, opozicija nije imala odgovarajuci simbol za prepoznavanje. Dragoslav Avramovic jeste bio taj prepoznatljiv simbol, ali je njegovo povlacenje nanelo veliki udarac opoziciji. Zatvorenost medija za opoziciju i njihova pristrasnost u korist vlasti je posebna prica koja mnogo sta objasnjava. Kada je rec o moci medija, Dimitrijevic navodi i cinizam Zapada. Pomocnik drzavnog sekretara SAD, Dzon Kornblum je tek posle izbora, u razgovoru s predsednikom Srbije Slobodanom Milosevicem, »izrazio zabrinutost zbog cinjenice da su opozicione stranke imale veoma ogranicen pristup medijima«.

Miroljub Labus: Nedostaci izborne kampanje

Jedan od uzroka poraza koalicije Zajedno Miroljub Labus vidi i u krupnim nedostacima njene izborne kampanje. Neophodno je, kaze on, da postoji lider, jer su biraci, prilikom opredeljivanja, skloni da se identifikuju s njim. Vlast (Milosevic) i radikali (Seselj) su to imali, a Zajedno - ne. Stavise, medju stranackim prvacima iz koalicije postojao je jasan sukob, a to je ideju Zajedno cinilo nestvarnom. Dakle, oni su vise pricali o koaliciji Zajedno, nego sto su stvarno bili zajedno. Kao da je svakom od njih pojedinacno bilo najvaznije da dobiju sto siri prostor, odnosno primat unutar opozicije. Vlast je dobro znala znacaj lidera, pa se sa Avramovicem i dogodilo ono sto se dogodilo.

Mitinzi na kojima je insistirala opozicija nisu uspeli, uglavnom zbog medijske blokade. Ali, ne smeju se prenebreci i krupne greske u toku izborne kampanje. Zajedno nije uspela da objasni narodu sta to ona hoce da menja. Tacno je da je koalicija predstavljala partnerstvo za promene, ali je izvedba te formule bila katastrofalno losa. Kampanja je uglavnom bila negativna - protiv vlasti, a ljudi vole da znaju kako ce i kojim putem u bolju buducnost, koju je koalicija nudila. Dakle, istice Labus, moramo da imamo jasan program i ljude za koje su biraci sigurni da mogu da ga ostvare. Zbog toga on insistira da se koalicija Zajedno odrzi i da do republickih izbora savlada svoje nedostatke.

Labus daje odgovore i na jos dva aktuelna pitanja: Zasto su na jednoj strani postigli uspeh radikali, a na drugoj koalicija Vojvodina. Uspon Seselja on tumaci time da su njemu prisle ne samo izbeglice, nego i svi oni koji na taj nacin zele da izraze revolt zbog onoga sto se desilo sa zemljom. A sto se tice porasta popularnosti tzv. autonomasa Labus objasnjenje nalazi u tome da se ranije o autonomiji govorilo kao o teritorijalnom pitanju, a sada se insistiralo na cistim racunima, sto je kod biraca imalo efekta. Nazalost, opozicija koja je prilikom proslih izbora, takodje, govorila o cistim racunima, sada je taj zahtev zanemarila.

Vesna Rakic-Vodinelic: Pogresna procena da biraci hoce promene

Vesna Rakic-Vodinelic se slaze sa svojim kolegama u pogledu ocene uzroka zbog kojih je koalicija Zajedno pretrpela neuspeh. Ali, za nju je kljucna rec ovih izbora - stabilnost i njome se moze mnogo sta tumaciti. Glasacima »levice« osecanje sigurnosti ulivala je licnost Slobodana Milosevica. Uostalom, on je predstavljao sigurnost i za Zapad. Za nacionaliste je znak sigurnosti bio Seselj. Koalicija Zajedno je nastojala da biracima sugerise sigurnost insistiranjem na raznim promenama. Medjutim, istice Vesna Vodinelic, pogresna je procena koalicije da biraci hoce promene. Naprotiv, strah od promena se oseca kod vecine biraca. Oni, otprilike, razmisljaju ovako: Ako se Milosevic toliko promenio tokom poslednjih godina, sta li nas tek ceka u promenama koje predlaze opozicija? Taj psiholoski momenat je bio od velike vaznosti.

Tacno je da postoji apatija biraca, ali ona dolazi od neverice da se rezim u ovoj zemlji uopste moze promeniti. Cak su se i u medijima nasiroko raspredale price da ovaj rezim nece dati vlast, ako opozicija i pobedi na izborima. U svesti ljudi, izlozenih takvim pritiscima, mogucnost pobede na izborima reflektovala se kao uvod u gradjanski rat. Otuda i njihova uzdrzanost da prilaze opoziciji.

Vesna Rakic-Vodinelic ukazuje i na efekte koje izaziva nacin funkcionisanja koalicije SPS-JUL. Oni koriste ocigledan strah kod mladih ljudi u pogledu buducnosti i materijalne egzistencije. Veliki broj njih ulazi u JUL da bi stekao neku materijalnu prednost. Tu vrstu korupcije opozicione stranke, narocito Zajedno, nisu u stanju da ponude.

Dragoljub Popovic: Prekomponovati opozicioni blok

Nastavljajuci tamo, kako kaze, gde je stala Vesna Rakic-Vodinelic, Dragoljub Popovic dodaje svoje vidjenje uzroka poraza koalicije Zajedno. On, naime, izrazava ozbiljnu sumnju u tacnost brojki o rezultatima glasanja. Te brojke su upravo takve da odgovaraju Slobodanu Milosevicu. Naravno, ja to ne mogu da dokazem, ali sam ubedjen da je vlast podmetnula rezultate, tvrdi on.

Ovakav komentar izbornih rezultata ne sprecava Dragoljuba Popovica da sagleda i ozbiljne nedostatke na strani koalicije Zajedno. Mi opozicionari, kaze on, moramo da se dogovorimo kako da budemo jaci i blizi biracu. Prave promene pocece onda kada opozicija centra pocne da oduzima glasove vlasti, a ne samo da ih preraspodeljuje unutar opozicije. Kako to postici veliko je pitanje. Najpre, mora se jasno povuci granica prema desnici. Nikakva udruzivanja sa Seseljem ne dolaze u obzir. Sam opozicioni blok mora se prekomponovati. Takodje, opozicija mora da se usprotivi regresivnom misljenju, vracanju u proslost, odnosno prici o cetnicima i partizanima. Program se ne gradi tako, nego okretanjem buducnosti. Moramo se, sem toga, otarasiti svesti da se samo na jednim izborima postize konacno resenje; ako izborni rezultati podbace, moramo biti spremni da se borimo dalje. Za Popovica je od najveceg znacaja da se koalicija Zajedno odrzi i da ostane na okupu.

Nebojsa Popov: Licimo na crnu rupu u kojoj zivi narod bez nade

Nebojsa Popov, takodje, govori o izbornom neuspehu, ali za njega on se ne vidi samo u rezultatima glasanja, vec je jos upecatljiviji kada se uporedimo sa susednim zemljama. U zemljama bivseg socijalistickog lagera dolazi do izborne smene vlasti, a mi licimo na crnu rupu u kojoj zivi narod bez nade.

Popova najvise zbunjuje raskorak racionalnog i iracionalnog koji se ogleda i u ovim izborima. Naravno, i u drugim zemljama se ne glasa uvek racionalno, ali je kod nas toga mnogo vise, tako da ljudi zastaju zbunjeni pred tolikom iracionalnoscu i tesko joj nalaze objasnjenje. Prema katastrofalnim rezultatima u privredi, kulturi, zatim u ratu itd. logicno bi bilo ocekivati da ovaj rezim ne moze da bude prihvatljiv za gradjane. To, uostalom, pokazuje i nedavno ispitivanje Instituta drustvenih nauka gde je ogromna vecina ispitanika nezadovoljna, a samo 12 odsto njih pozitivno ocenjuje ovaj rezim. Uprkos tome izborni rezultati su sasvim suprotni! To je konfuzija koju je tesko desifrovati, a njen koren Popov vidi i u oblasti kulture. Zahvaljujuci neprosvecenosti naroda, vlast moze u izbornoj kampanji da prodaje rog za svecu. Postoji i druga naucna osnova despotizma - to je dizajn. Za razliku od ranijih izbora kada je medju pobednicima bio veliki broj lekara, u ovoj izbornoj kampanji na ceni su bili pozorisni reditelji.

Popov svemu tome dodaje i cinizam spoljasnjeg i unutrasnjeg faktora koji je neprekidno pratio izbore. Recimo, vlast ima rezervne varijante tumacenja razlicitih dogadjaja i jednu po jednu pusta ih u pogon. Ona sada naveliko prica da je velika nepravda sto su Srbi isterani iz Hrvatske. Prekori za etnicko ciscenje se upucuju svima, dok sebe same oslobadjaju odgovornosti. Sem toga, u svim ovim izbornim dogadjajima otkriva se i mnogo nihilizma.

Iz svega ovoga Nebojsa Popov izvlaci zakljucak da ce raskid sa partijskom drzavom kod nas biti veoma tezak. Nasi ljudi nisu pripravni ni za manje, a kamoli za radikalne promene. Popov od odgovornosti ne postedjuje ni opoziciju za koju kaze da mora i sama da polozi racun za neuspeh. Opozicija moze u buducnosti da uspe samo ako u svom sazrevanju prodje i kroz temeljitu autorefleksiju.

Desimir Tosic: Sta je to homo serbikus?

Za Desimira Tosica postavlja se pitanje sta je to homo serbikus danas i kako ga objasniti? On je cesto neizracunat covek, tesko ga je shvatiti. Da bi ga objasnio, Tosic se poziva na istoriju. Nasi ljudi nose strasan teret proslosti, recimo gradjanskog rata pod okupacijom 1941-1945. Skrivene naslage njegovog danasnjeg bica nalaze se i u tome. Zatim, tu su i druge naslage proslosti. Nasi ljudi su politicki formirani na dvema iluzijama - da smo imali pravu demokratiju za vreme samoupravnog socijalizma i, drugo, zapadne institucije smo vise relativizovali, nego sto smo o njima nesto autenticno saznavali. Nas covek zapravo ne zna sta je to zapadna demokratija. Sve to sto se desavalo u nasoj bliskoj proslosti dalo je povoda Desimiru Tosicu da podseti na jednu svoju raniju izjavu: »Kakav Sveti Sava, Josip Broz Tito je imao najveci uticaj na formiranje nasih ljudi!«

Opoziciji Tosic najvise zamera disharmonicnost ne samo u postupcima, nego pre svega u idejama. Deplasirano je govoriti o pomirenju i u isto vreme o Drazi Mihajlovicu. Isto je tako bespredmetno vracati se na gradjanski rat iz doba nemacke okupacije. Danasnje vreme je nesto sasvim drugo nego ono od pre 55 godina. Sa cetnickim pokretom ne osecaju nikakvu vezu cak ni oni ljudi koji su u tim formacijama imali svoje bliske rodjake.

Nasi opozicioni vodji, prema Tosicevom zapazanju, slabo znaju i kako treba komunicirati sa svetom. Kao primer on navodi pisma Vuka Draskovica Kasezeu, predsedniku Medjunarodnog tribunala i ministrima spoljnih poslova zapadnih zemalja koja su, kako Tosic kaze, »prava katastrofa«. One kojima se obraca, Draskovic u stvari raskrinkava u poznatom komunistickom stilu »izjasnite se vi za koga ste, u stvari, ovde...«. To je neprimereno ponasanje svemocnih stranackih lidera. Bio je to pravi pir, umesto da imamo pravu politiku i nacin razgovora sa strancima. Tosic se u istom kontekstu osvrnuo i na nedavnu izjavu Vladana Batica iz DSS koji je, u ostrom tonu, trazio smenjivanje partijskih prvaka po spisku. Lako ih je skinuti, ali koga dovesti, pita Tosic.

Dragos Ivanovic