U organizaciji Demokratskog centra odrzan je okrugli sto o elektronskim medijima

Dvodnevni okrugli sto u beogradskom hotelu »Jugoslavija«, bio je prilika da se uporedi medijsko napredovanje bivsih socijalistickih zemalja. Pozvani su predstavnici svih drzava nastalih raspadom Jugoslavije, ali, nazalost, predstavnici Slovenije i Makedonije nisu dosli zbog obaveza pracenja svojih izbora. Ucestvovali su medijski strucnjaci iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, SR Jugoslavije i predstavnici: Poljske, Ceske, Rumunije, Rusije, Bugarske, kao i nekoliko zapadnoevropskih zemalja.

Osnovna tema skupa bila je: Uloga elektronskih medija u razvoju demokratskih drustava u zemljama istocne Evrope - Perspektive za stvaranje slobodnih i otvorenih medija. Fokusiranje samo na elektronske medije imalo je potpuno opravdanje s obzirom na mogucnost uticaja radija i posebno televizije i jos vise imajuci u vidu cinjenicu da se prema ovim medijima drzave razlicito odnose, ali preovladava tendencija potpune kontrole od strane vlasti. Otud su najzanimljivije podteme bile: Proces transformacije drzavnih medija u javne sluzbe, Sta je manipulacija u medijima i Medijsko pokrivanje izbornih kampanja.

Profesor Miroljub Radojkovic govorio je na pocetku skupa o tri monopola koji karakterisu zemlje u tranziciji. To su: monopol svojine, monopol komunikatora i monopol politicke kontrole. Visok stepen centralizacije upravljanja elektronskim medijima ogleda se u piramidalnoj strukturi rukovodstva, pogotovo u drzavnim radio-televizijama.

Kristina Antosik iz poljske radio-televizije, saopstila je iskustva svoje kuce, koja je pre sest godina, zahvaljujuci okruglim stolovima vlasti i opozicije i Lehu Valensi, transformisana iz drzavnog medija u javni sektor. I ovde se vrse pritisci na novinare od strane stranackih lidera i postoji problem stava vladajuce stranke koja smatra da drzavna RTV pripada njoj. Zbog toga je do sada promenjeno sest generalnih direktora drzavne TV iako njegov mandat treba da traje sedam godina. Ipak, zahvaljujuci postignutom drustvenom konsenzusu i posebno delovanju Nacionalnog saveta, kao nestranackog tela, koji odlucuje o dodeli frekvencija i radu javne RTV, novinari i redakcije mogu nezavisno da rade svoj posao.

Veoma zanimljivo je i iskustvo ceske i slovacke radio-televizije, posebno u momentu raspada Cehoslovacke federacije. O tome je govorio Martin Dorazin iz Praga. On je napomenuo da su elektronski mediji iz Praga i Bratislave podsticali nacionalnu netrpeljivost i mrznju i cak na izvestan nacin pozivali na sukob izmedju dva naroda. Ali su najvisi politicki rukovodioci iz nekadasnje federacije i iz obe nove drzave, uticali na medije i novinare da se smanje tenzije i to je dalo rezultate. Ucesnicima okruglog stola odmah se nametnulo pitanje: kako bi sve izgledalo na prostoru bivse Jugoslavije, da su nasi nacionalni lideri, Milosevic i Tudjman, na primer, uticali na svoje televizije da ne podsticu mrznju i haos.

Po recima Radivoja Budalica iz sarajevskog »Medija plana« u Bosni jos vlada logika ratnih dogadjanja, koja se preslikava i kroz medije. Sve je podeljeno na tri dela pa i javna glasila. Radio-televiziju Sarajevo ne priznaje Republika Srpska i deo Hercegovine sa hrvatskim stanovnistvom i obrnuto. Istovremeno i Hrvatska televizija i RTS nastoje da se sto bolje vide i cuju na podrucju Bosne i tako nastavljaju propagandu koja je i razjedinila narode.

I nehotice nametnula se tema: sadasnja Jugoslavija - ostale zemlje u tranziciji. Domaci ucesnici imali su utisak da kolege i medijski strucnjaci iz ostalih zemalja nisu dovoljno upoznati sa tezinom medijske situacije kod nas. Stoga su navedeni podaci od kojih su najupecatljivije delovali oni o najnovijoj predizbornoj kampanji u kojoj je zloupotreba drzavne televizije u korist vlasti kulminirala. I ovoga puta je potvrdjeno da su SR Jugoslavija i Hrvatska najmanje ucinile u pravcu demokratizacije. Mada se nekoliko ucesnika saglasilo sa misljenjem Igora Mandica o manipulativnoj sustini televizije, ipak je zakljuceno da je moguce i neophodno nastaviti napore u pravcu transformacije drzavnih medija u javne servise otvorene za sve gradjane i sve politicke opcije. Istovremeno od svih zemalja jugoistocne Evrope ocekuje se da stvaraju uslove za slobodno osnivanje i rad privatnih RTV kanala.

Rade Veljanovski