Predizborno deljenje penzija i plata doprinece novom zaletu inflacije

Koliko su nas kostali upravo zavrseni izbori?

Odgovora bi moglo da bude sijaset, ali ce ovde biti dat samo jedan i eksplicitan - kostali su nas povecanja crnog deviznog kursa za tri odsto, a u trenutku pisanja ovog teksta, crno trziste tek odmerava za koju ce se realnu cifru opredeliti.

Sadasnji prodajni kurs od 3,6 do 3,7 dinara sasvim je nevazan ukoliko gotovo nijedan diler ni po toj ceni ne zeli da proda stranu valutu. Upravo ta cinjenica i okolnost da se kupcima koji prodaju vise od 1000 DM nudi povoljniji kurs, govori da dileri izgleda veruju da bi kurs za kratko vreme mogao da se pomeri jos navise.

Razbarusena monetarna politika

Narodna banka Jugoslavije uvela je 11. novembra povecanje obavezne rezerve na 15 procenata i time sasvim jasno priznala da se »odnekud« stvorio visak likvidnosti koji treba pokupiti. Koliko je u predizbornim danima vodjena »razbarusena« monetarna politika jos se nagadja, mada neki strucnjaci procenjuju da je rec o sumi od oko 500 miliona dinara.

Centralna banka, uverena da su banke u nedelji pre 3. novembra intenzivno kupovale devize, odlucila je da tom merom povrati poljuljano dostojanstvo domace valute i natera banke da na brzinu kupljene devize prodaju.

Pre nego sto predjemo na pitanje izvesnosti takvog poteza, vredi podsetiti na dva reda iz jednog teksta u Politici, u kojem se kaze da je jedan visoki zvanicnik NBJ potvrdio novinaru tog lista da su se neposredno pre uvodjenja obavezne rezerve (kada je bio kupljen »visak likvidnosti« stvoren tokom letnjih meseci) masovno iznosile devize iz zemlje. Ukoliko se to i ovog puta ponovilo, kako to tvrdi NBJ, to samo znaci da su se banke rukovodile veoma zdravom logikom da treba spasti sve sto se moze, a istu devizu ocito bi trebalo da imaju i domacinstva.

Slicna reakcija dogodila se i na Beogradskoj berzi u dve predizborne nedelje kada su se svi akteri, promisljeno, suzdrzavali od kupovine iole dugorocnijih hartija od vrednosti (rocnosti vece od 15 dana) ocekujuci ili devalvaciju ili pomeranje kursa, koje se upravo dogodilo.

Ukoliko su banke zaista kupovale devize, njihova prodaja nece uslediti u narednih par dana, vec tek kad budu iscrpljena druga sredstva, a to znaci sve dok banke budu u stanju da sredstva izdvojena u obaveznu rezervu (oko 300 miliona dinara) budu mogle da koriste za pokrivanje minusa. Tek kada to ne pomogne mozda ce uslediti i prodaja na crnom deviznom trzistu, sto bi posledicno trebalo da dovede do slabljenja marke u odnosu na dinar.

Nista, medjutim, ne bi bilo iznenadjujuce da se dinar vrati na stari kurs od 3,4, odnosno 3,5 dinara za marku, zahvaljujuci tome sto je ovo trziste do te mere zatvoreno da na njemu sasvim lako mogu da vladaju principi suprotni trzisnoj logici. Uostalom, vec smo mesecima svedoci da je dinar realno precenjen i da bi realan odnos dinar-marka trebalo da bude pet prema jedan. Zanimljivo je da bi mereno prema proizvodima Mek Donaldsa (specificnog svetskog meraca vrednosti jedne valute) vrednost dinara upravo trebalo da se krece u tim relacijama. Izgleda da su tako procenili i hotelijeri, odredjujuci cenu ski-pasa koji tradicionalno kosta 100 nemackih maraka na 490 dinara. Jedini primer koji iz toga iskace je trenutna cena kafe (uobicajen odnos je kilogram kafe 10 DM) koja sada kosta 35 dinara za jedan kilogram. To pomeranje (s obzirom da je cena dugo bila od 45 do 48 dinara) uslovljeno je, medjutim, sasvim drugacijim pomeranjima na trzistu koja s kursom dinara nemaju direktne veze.

Ako kurs dinara, eventualno, bude vracen na stare staze (sto bi zaista restriktivnom monetarnom politikom i simbolicnom ponudom deviza na crnom trzistu mozda moglo da se izvede), ostace inflacija, kao dovoljno dobar pokazatelj zdravlja socijalisticke ekonomije.

Milosevic - reformator?

Predizborno deljenje penzija (dve zaredom u kratkom roku), ispunjavanje svih zahteva u pogledu plata prosvetarima i drugim javnim sluzbama (policiji, finansijskoj policiji itd.) nesumnjivo ce, po misljenju ekonomista, doprineti zaletu inflacije u novembru i decembru.

Nekoliko relevantnih imena iz sveta ekonomije dalo je svoju ocenu o skorijoj privrednoj buducnosti Jugoslavije. Ugledna svetska investiciona banka »Meril Linc« savetovala je svoje klijente - oko 800 banaka i drugih finansijskih institucija - da se uzdrze od kupovine jugoslovenskog duga na sekundarnom trzistu, uprkos njegovoj relativno primamljivoj ceni, predvidjajuci da su pregovori SRJ i Londonskog kluba zapali u corsokak i da u zemlji ne postoji interes za reformske zahvate.

Nasuprot tome, nemacki ekonomisti rekli su svojim gostima iz Jugoslavije da ocekuju da cemo clanstvo u MMF obnoviti do aprila iduce godine i da ce Milosevic posle izbora pristati na daleko sveobuhvatnije reforme nego sto se to u ovom trenutku cini mogucim. Isto prognozira i »Ekonomist Inteledzens Junit«, dajuci predvidjanja o relativno visokom privrednom rastu, stopama izvoza i niskoj inflaciji (oko 40 odsto) uz pretpostavku sveobuhvatnih reformi i brze privatizacije. Upravo zbog gotovosti da sve to sprovede, Milosevica je, navodno, Zapad i »odabrao« kao pobednika na proteklim izborima. Ako se to zaista dogodi, ljudi koji su se ovde godinama zalagali za trziste (nasuprot predsedniku Srbije) bice prinudjeni da posle filma »Milosevic mirotvorac« odgledaju i novi film »Milosevic reformista«.

Reformski potezi, makar dolazili i sa te strane, bice u svakom slucaju bolji od onog sto smo do sada imali, s dva »mala ali« - cela stvar bice izvedena prekasno i preskupo, sto se i te kako moglo izbeci. U okviru programa reformi (kako predvidja »Ekonomist Inteledzens Junit«) bice svakako predvidjena i devalvacija dinara i verovatno fluktirajuci kurs.

Ako je za utehu, tada ce i manja »predizborna veselja« biti jos uocljivija, a o takvim nepromisljenostima starace se medjunarodne finansijske institucije, pod cijim pritiskom ce ovi reformski potezi i biti vodjeni i kontrolisani. Kad drugacije ne umemo (da biramo).

Tanja Jakobi