Niko nam ne moze osporiti pravo na banalnost stila jer zacelo u nama postoji nesto sto nas tome vuce; i glupost i banalnost su darovi Bozji ali je nevolja u tome - tako se zali Monteskje na pocetku svog dela - Persijska pisma - sto cesto uzmemo pero i dobar deo toga obesmrtimo; u dnevnickim zapisima koji se ticu poslednjih godina zovu tog duha odolela nije ni dr Mira Markovic, iako je o njenim knjigama udvoricka kritika vec slozila panegirike.* Iz zapisa izbija dah provincije i duh palanke cija je »filozofija« u nasem podneblju vecna. - »Iskustvo nam je palanacko« - zapisao je na samom pocetku svoga dela - Filozofija palanke - Rade Konstantinovic; i doista, dr Markovic uverljivo potvrdjuje sumornu ocenu poznatoga naucnika; ono da Srbija nije bila u ratu, da je njena partija - autorka je u vodjstvu JUL-a - »od pocetka bila za mir«, te o opoziciji koju cine sve sami »placenici«, te zaista banalne zgode iz porodicnog zivota, mi cemo ostaviti bez komentara; necemo se cak baviti ni onim ko je podavio onu silu sveta u nesrecnoj Bosni - to neka ostane tema ljubiteljima feljtonistike i analiticarima i komentatorima politickih zbivanja; autorka je »sociolog« i clan je slavne Ruske akademije drustvenih nauka, pa cemo se osvrnuti na njena shvatanja drustva koja su - blago receno - nesto neobicno cak i u nasim prilikama.

Trud nije ostao bez rezultata - u hrpi banalnosti nasli smo neke ideje vec ranije varirane u knjizi Noc i dan, koje na svoj nacin dosta govore; u ovoj knjizi smo jasno »geopoliticki« situirani opet »izmedju«, ali ovoga puta ne izmedju Istoka i Zapada, niti »iznad« sa svojim srednjim putem, vec izmedju Severa i Juga; sa Istoka nam dolazi neka »plemenita religioznost« a sta nam dolazi sa Severa ili Juga u knjizi nije sasvim jasno; na jednom se mestu naglasava da je Utopija Tomasa Mora »nadahnuta knjiga« ali ideja nije razvijena, pa se naslucuju nejasni odjeci vladike Velimirovica - sa njegovim floskulama - Kajzerlinga i Evole, koje autorka daj Boze da je brizljivije citala; sve je tako maglovito i nedoreceno, sasvim utopljeno u banalnosti, ali se istini za volju neke ideje - tudje i zbrkano usvajane - raspoznaju; jasno je da nama i ne treba demokratija jer mi »nismo parlamentaran narod«, ali je jasna i smelost, retka nakon dvesta godina od Francuske revolucije, da se moderno drustvo i ovako vidi: »Visepartijski nacin politickog organizovanja i politickog misljenja izvedenog iz tako organizovanog drustva polako prolazi«; konacno je doslo vreme, kaze dr Markovic, »neposredne demokratije, bez stranackih i ostalih posrednika«; ovakve ideje se nude kao levicarske ali one to sigurno nisu, barem ne u smislu evropske levicarske misli - poslednji put su kod nas plasirane u vreme Milana Nedica, u danas s pravom zaboravljenim spisima; to su zapravo istocni, i istocnjacki, kolektivisticki fantazmi koji se manifestuju dvojako - u ruskom, marksistickom i levicarskom mitu to znaci da nasa klasa dokida sve klase i zauvek, i da nasa partija - autorka je za jednopartijski sistem - nadilazi sve ostale partije koje su u tom smislu suvisne; u desnicarskoj se pak varijanti to istice kao teorija o »organskom drustvu« na »sabornim nacelima« u kojem su opet politicke partije suvisne; tirade Le Penove su savremeno poglavlje o tome ali je nasa autorka, ipak, sustinu preuzela ni sa Severa ni sa Juga vec - sa Istoka; tako je spojeno nespojivo, ali je jasno da je ono o Severu ili Jugu samo spisateljski trik, jer mi smo na vecnom Istoku i na vecnoj levici ovako istocnjacki shvacenoj; ili jos jednostavnije - to su levicarske teorije za desnicarsku politiku (ili obrnuto); u nekoj raspravi, pa i u ozbiljnijim zapisima sociologa, to bi bila jedna nedopustiva protivurecnost - u palanci duha, medjutim, to i nije protivurecnost.

Slusao je svojevremeno Gi Mole u francuskoj Narodnoj skupstini komunisticke i neke socijalisticke »mislioce« i tirade sa slicnim kvaziteorijama i nije odoleo da im ne dovikne - »Vi, gospodo, niste na levici vec na Istoku«; duh intelektualne nemoci i banalnosti u knjizi dr Markovic valjano ilustruje glasovitu opasku vodje francuskih socijalista.

Mirko Djordjevic

*) O knjigama ove autorke koje su »organizovano« prevedene na brojne strane jezike niko do sada, ni kod nas ni na strani, ukljucujuci i njene kolege sociologe, nije uspeo da napise uobicajen prikaz; ovaj osvrt na knjigu Izmedju Istoka i Juga - izdanje BMG Beograd 1996 - je stoga skroman prilog izucavanju patologije svesti nasega vremena, te predugog trajanja duha palanke koji hoce da bude mera svemu.