Svakoga ko voli svoj grad raduje kada vidi doterane kuce, ulice, trgove. Cak nije ni vazno koji i kakvi motivi pokrecu one koji ga ulepsavaju: najvazniji je rezultat. Ipak, nije bas zgodno ako se to dogadja neposredno uoci izbora, i kada se sve ono sto sluzi opstem dobru prikazuje kao iskljuciva zasluga vlasti i sadasnjih vlastodrzaca. A bas tako je bilo proteklih dana. Pored raznih »presecanja vrpci« za ovaj ili onaj objekat, sve do zakrpa na putevima, u toku izborne kampanje s ekrana se, uz najvise velikase, naprosto nisu skidali, kao da nemaju nikakve redovne poslove, beogradski gradonacelnik Nebojsa Covic i sef prestonickog rukovodstva SPS Branislav Ivkovic, kao da su bas oni najzasluzniji za uredjivanje grada (da i ne pominjemo obecanja »svetle buducnosti«). Ako nastave tako, ko zna dokle ce stici. Fanfarijade koje prate ove, i slicne, »podvige« prigusuju otuzni osecaj trezvenih posmatraca »nase stvarnosti« kojoj pre pristaje kakav B-mol.

B-mol su za svoju muziku prihvatili, nekada vec poodavno, neki drukciji ljudi. Naime, kada su pre dvadesetak godina nekadasnji studenti lideri (koje malo ko danas uopste pamti), Vladimir Mijanovic i Lazar Stojanovic, izasli iz zatvora (osudjeni zbog disidentske delatnosti, koja danas za mnoge kao da nije ni postojala), krecenjem i doterivanjem stanova (»na divljaka«) zaradjivali su novac za puko prezivljavanje. Oni su sebe nazvali, samoironicno, »beogradski moleri« ili, skraceno - B-mol, sto zvuci kao neka tajna sifra ili naziv podzemne gerile.

Mijanovic i Stojanovic, kao i jos neki disidenti, odrobijali su »svoje«(!), i danas mahom zive podalje od »nase stvarnosti« koju dalje ulepsavaju Covic i Ivkovic, kao i mnogi drugi, bez ikakvog znaka da se negde mogu pomeriti, sem navise i napred. Dela onih prvih ostaju nepoznata i nevidljiva (»enterijeri«), a ovih potonjih su vidljivija (»eksterijeri«) i uvazenija od vrednosti samih dela.

I, tako, ono sto mnoge veseli nekoga i rastuzi. Sve u svemu, tesko je prigusiti autenticni B-mol, mozda uz poneki scherzo.

Danica Poucki