Generalova ideja je Imperija u ogromnim razmerama koja bi pokrila geopoliticki prostor na kojem zive Sloveni

Mirko Djordjevic

Nedavno je jedan ruski gradjanin po imenu Sergej Torop osnovao Crkvu poslednjega Zaveta i licno se u svojoj trideset i osmoj godini proglasio za Hrista pod imenom oca Visariona. Cilj o. Visariona je »spasenje gresnoga sveta« i za njim su krenule desetine hiljada ljudi - kasnije i stotine hiljada - daleko na obale Jeniseja gde je on u gradu Minusinsku, u bogatoj oblasti Krasnojarska sa razvijenom privrednom infrastrukturom, proglasio svoju drzavu Bozju, neku novu »Ikariju« u kojoj je sve bilo strogo propisano - »Svaki clan porodice da brine o drugom, da motri oko sebe i da na vreme pritekne u pomoc onim koji bi se pokolebali«; iz svih zemalja bivse sovjetske Imperije sticali su se ljudi; ubrzo je, medjutim, ovaj neobicni Grad Sunca utonuo u krizu, zavladala je nezaposlenost, glad i beda, a samoubistva su bila nesto svakodnevno; nije pomagalo ni to sto je o. Visarion ublazio neke propise »dozvolio je da se sme piti kakao« - posledice su bile zaista katastrofalne - objavljena svedocanstva bacaju u senku sve sto su mogli smisliti neki Kabe ili Kampanela.

I upravo je tada, s bolesnicke postelje, sam predsednik Jeljcin obnarodovao neobican konkurs - ponudjena je milionska nagrada onom ko smisli, »samo na nekoliko stranica«, najbolji koncept za buducnost Rusije i njen ulazak u naredni milenijum; pozvane su »najumnije glave nacije« i »projekti« koji su poceli pristizati pomracuju slavu jednom Tomasu Moru ili Kabeu; a posla se prihvatilo sve sto u zemlji perom mice - akademici, pisci, crkveni mislioci, posebno clanovi Akademije drustvenih nauka ciji je clan i nasa sugradjanka M. Markovic. U pominjanim »projektima« ima svega - neki o. Sargunov, vec smo ga citirali u Republici, koji izdaje glasilo Antihrist u Moskvi buducnost Rusije vidi u suzbijanju »prokletoga pluralizma i demokratije« i sve nade polaze na G. Zjuganova koji jedini moze spasiti zemlju; njegovi revnosni sledbenici Molokanov i Smirnova misiju Rusije vide u sirenju »arijevskog pravoslavlja« i bukvalnom spaljivanju svega sto bi se tome protivilo - u Beogradu se vec oglasio S. Basara koji kaze »da ne bi bilo lose da se u Evropi opet zadime lomace« jer to bi spaslo umornu civilizaciju, pa i Srblje u njenom krilu; on posebno apostrofira zene i preporucuje njihovo spaljivanje.

Na mladog, agilnog - i razalovanog - generala se nije dugo cekalo i on se odazvao i ponudio je svoj »projekat«. Oglasio se general povodom svojih »sto dana«, koliko je proslo od imenovanja na duznost, posto je na izborima uspeo da osvoji trece mesto; sto se sirenja NATO-a tice - »naci cemo nacina da udarimo po najbolnijem mestu«, nije saznao, kaze, »kako se u drzavi i gde donose odluke«, a na inteligenciju nikada ne treba racunati jer »pre revolucije je cekala i robijala a sada docekavsi svoje i dalje ceka i robija«; on ne govori o Jeljcinovom zdravlju »vec o bolesti« a na pitanje koliko ta bolest utice na stanje u drzavi odgovara - »koliko i mesecevi zraci na sisarku na jelovoj grani«; ucinio je mnogo za mir u Ceceniji - i oko toga je izgleda sve i puklo - i to mu niko razuman ne spori, ali njegov je projekat siri i dublji - »Mi srljamo u provaliju i treba da se uhvatimo za nesto sto ce nas spasiti - mi treba ponovo da stvorimo stozer Drzave a izbor nam nije veliki - nacionalizam i pravoslavlje; tako cemo se mozda setiti, bez mnogo okolisenja, na cemu je stajala ruska zemlja, tako cemo povratiti u krilo Drzave odvojenu Crkvu i vaspostaviti snaznu duhovnu i drzavnu masineriju«. Generalova ideja je Imperija u ogromnim razmerama koja bi pokrila geopoliticki prostor na kojem zive Sloveni. O tome govore i drugi ali on je najjasniji upravo u momentu kada zapocinje bitka za politicko nasledje u Kremlju; ponudio je on svima ponesto - nacional-boljsevicima i patriotama koji sanjaju svoj evroazijski san o Rusiji kao »sestom kontinentu«, akademicima koji se muce sa svojim traktatima o »ideodemokratiji«, vojnicima koje mir ne veseli, ali i onim koje u Rusiji odavno nazivaju »ideoloska mafija«.

I sada kada je ukazom smenjen, general ostaje enigma; njegova karijera nije okoncana, cak mu je popularnost porasla. Po svim prognozama na sledecim izborima ima jos vece sanse i oni koji su ga smenili nacinili su barem jednu gresku - povecali su mu popularnost jer general zna vojne vestine ali nije laik ni u ideologiji; jedna generalova sentenca glasi ovako - »Ako macku saterate u cosak ona se moze pretvoriti u tigra«. Nagadjanja su to sto su, ali kraj price o generalu Lebedu se ne nazire lako.