Prosla je jos jedna predizborna kampanja. Dozlaboga otrcana, kao i zemlja u kojoj zivimo. Ipak, uvek iznenadi ona uzagrenost ocuvanja vlasti koju demonstriraju gazdini postavljenici. Pitam se da li se ti ljudi bar malo postide onoga sto su za vreme kampanje rekli. Verovatno sve zaborave kao sto se zaboravljaju reci izgovorene u samanskom transu. Ucesce u kampanji za njih je ucesce u periodicnom ritualu, a ponasanje u ritualu nema veze sa svakodnevnom uljudnoscu. Moze pripadnik vladajuce bratije u vremenu izmedju izbora biti pristojan i obazriv covek; u vreme izbora on postaje ucesnik bestidnog i bucnog rituala ocuvanja sistema, ogoljeni deo masinerije koja bi i dalje da radi iako je odavno za staro gvozdje. Narodna vlast, nenarodna opozicija U jeku kampanje dobili smo i definiciju opozicije u Srbiji. Predsednik gazdine vlade izjavio je tih dana: »Oni nisu narodna opozicija, oni su opozicija narodu«. Opozicija bi, dakle, trebalo da bude narodna, ali to ona ne moze biti nikako buduci da postoji izraz »narodna vlast«. Samo je vlast narodna i prirodna, a opozicija je definitivno nenarodna i neprirodna. Postoji naravno i »opozicija njegovog velicanstva«, »konstruktivna« ili frtalj-opozicija«, ali one se ne jagme za vlast. A posto je opozicija nenarodna i neprirodna pojava »ona ne bi ni umela da vlada« (rece jedan rezimski casnik). To je logicno. Vlast je dubinski izraz narodne duse. Ovo ima dodira sa istinom. Ova vlast je izraz narodne gluposti, a glupost je, zar ne, ipak neki oblik duhovnosti. Oni koji racunaju sa narodnom razboritoscu uvek ce biti u manjku u odnosu na one koji racunaju s narodnim glupavilom. Novinare premlacuju, zar ne? Posao ministra za informacije u zemlji Srbiji jeste da stiti gazdu od informacija koje o njemu i njegovoj druzini sire drcni i drski novinari. To je pravi opis posla kojim se bavi ministar A. Tijanic. Kad su onomad obicno nepoznati batinasi isprebijali jednog novinara g. Tijanic je shvatio da mu time gazda nesto porucuje u vezi sa poslom za koji ga placa. I zato je pozurio da na ovu implicitnu poruku jasno i glasno odgovori. Njegov odgovor glasi: Da sam se tu desio i sam bi ga udesio! Raspalio bih ga po labrnji da ugled vlasti ne krnji. Novinare treba marisati pa nece svasta pisati. Novinare treba lesiti, pa ce se svi problemi resiti. Kad dobiju po njokalici nece se podsmevati gazdarici. Posle strucne obrade - pocece da hvale sve mere vlade. Svaki dan ih treba tabati pa nece svasta skrabati. Kad im namestis koske i clanke prestace da pisu ujedljive clanke. Kad upoznaju svojstvo motke - postanu naravi krotke. Novinare treba devetati pa ce Srbija procvetati! Opljackani glasaju za pljackase Udruzenje deviznih stedisa u koaliciji sa JUL-om. »Oni su nam jedini obecali da ce presno resiti nas problem« - pojasnjava predsednik udruzenja. Izmedju bezbrojnih predizbornih nastranosti i posuvracenosti ova je svakako najzabavnija. Opljackani glasaju za pljackase! Razbojnici blago li je vama s tako finim i vernim zrtvama! Ovaj crnohumorni paradoks ipak nije bez smisla i nije samo izraz ocajnickog umiljavanja. Opljackani, naime, znaju da se novac za vracanje procerdanih stednih uloga u ovom sistemu ne moze namaci funkcionisanjem normalne ekonomije vec samo nekom novom pljackom naroda (u kojoj oni nece, ovog puta, biti ovcice). A tu novu pljacku najbolje ce smisliti i sprovesti oni koji su se u tome izvestili. Oni su nam jedini spas - dajmo im svoj glas!
Julag Miodrag Stanisavljevic
|
Republika br.151 1-15. novembar 1996. |
Posaljite nam vas komentar |
[Arhiva] |
© Copyright Republika & Yurope 1996 - Sva prava zadrzana |