Rasprava povodom istrazivanja »Legitimitet politickog sistema i vrednosni profil gradjana Jugoslavije«

Gotovo tri petine (57%) gradjana ima odbojan odnos prema sadasnjem sistemu, dok dve petine (43%) prihvata uglavnom u maloj meri

Centar za politikoloska istrazivanja i javno mnenje Instituta drustvenih nauka u Beogradu realizovalo je tokom maja 1996. godine ovo obimno istrazivanje na uzorku od 2000 ispitanika, u celoj Jugoslaviji izuzev Kosova i Metohije. Istrazivanje je realizovano uz pomoc Fondacije Fridrih Ebert. Tim povodom u institutu drustvenih nauka organizovana je 22. oktobra debata u kojoj su komentarisani rezultati istrazivanja.

Kontradikcije

Srecko Mihajlovic, rukovodilac istrazivackog tima predstavio je nalaze. Prema njima, gradjani Srbije su pretezno demokratski orijentisani, ali ni autoritarnost nije zanemarljiva. Svaki treci stanovnik nije u stanju da definise sadasnji sistem: 19% ga smatra demokratskim, 20% da je na pola puta, 23% ga ocenjuje kao nedemokratski. Polovina stanovnistva misli da drustvo ide u losem smeru. Znatan broj gradjana odrice legitimitet sistemu, a na izborima ipak pobedjuje stranka koja je uzrocnik negativnog raspolozenja (cak dve trecine stanovnistva izrazava zabrinutost i strah, dok je jedna trecina nesto vedrije raspolozena). Ovu kontradikciju Mihajlovic povezuje sa difuznom podrskom koja proizlazi iz nivoa politicke kulture. Ponos, odbrana zemlje i nacionalizam, prema recima Mihajlovica, kljucni su razlog podrske sadasnjem sistemu. Ovo ilustruje i podatak da je 53% gradjana ponosno sto su drzavljani SRJ, a 52% je izjavilo da je spremno da ucestvuje u njenoj odbrani. To je jedan od najvise rangiranih odgovora u poredjenju sa evropskim zemljama.

Iz cinjenice da samo 10 odsto stanovnika svoj standard smatra dobrim, 30 odsto delimicno dobrim, a 49 odsto losim, ne proizlazi podrska sistemu, a tome se pridruzuju i nepoverenje prema sudstvu, policiji, neverovanje u socijalnu sigurnost i izvesnost u pogledu zaposlenosti. Stanovnistvo daje prednost proslom, titoistickom sistemu samo kada je rec o sigurnosti zivljenja i standarda, a sadasnjem u pogledu slobode misljenja i verskih sloboda. Veliki broj stanovnika odbija povratak komunizma i monarhije, a prednost daje vladavini strucnjaka.

Mihajlovic je takodje naglasio da je uprkos visokom stepenu patriotizma i spremnosti na odbranu zemlje, difuzna podrska ispraznjena (pada poverenje u vojsku i predsednika), pa su se »proizvodjaci politike« okrenuli naglasavanju besplatnog zdravstva i skolstva kao rezultata sadasnje vlasti. Na kraju, Mihajlovic je kao predlog za razmisljanje izdvojio nekoliko pitanja koja nakon istrazivanja zahtevaju komentar: sta biva sa gradjanima koji su okrenuti proslosti, i koji glasaju za stranku sa kojom nazaduju; sta ce biti sa narodom koji precenjuje sebe, a mrzi druge; sta se desava sa narodom kojim dominira kolektivisticka svest; sta je sa gradjanima koji uskladjuju neuskladivo - demokratiju i totalitarizam.

Nepoverenje u institucije

Zagorka Golubovic: U komentaru istrazivanja istakla je da su se u odnosu na slicno ispitivanje mnenja iz 93. i 94. godine dogodile promene, i to: poraslo je nezadovoljstvo sistemom i veca je zelja za promenom. Medjutim, uocljiva je ambivalentnost sto znaci da je naglasena anomija u drustvu sto onemogucava zakljucivanje o ponasanju, narocito kada se imaju u vidu predstojeci izbori. Ona je kao paradoks izdvojila izrazeno nepoverenje u institucije i misljenje 43 odsto ispitanika da se u Srbiji postuju ljudska prava. Nejasno je, takodje, kojoj vrsti promena teze gradjani s obzirom da su se do sada izjasnjavali za politokratiju, a u ovom istrazivanju glasaju za tehnokratiju. Takodje su u koliziji deklarativno izjasnjavanje za demokratiju i dosadasnje poverenje u SPS, u situaciji kada je 27 odsto neopredeljenih. Druga protivrecnost odnosi se na otvorenost prema svetu, koja se dovodi u pitanje cinjenicom o visokoj ksenofobiji i etnickoj distanci prema Albancima, Hrvatima i Muslimanima. Zagorka Golubovic smatra da bi istrazivanje dalo potpuniju sliku kriticnosti prema sistemu da su ispitanici morali da odgovore na pitanje da li je ovde bilo nacionalnog izdajstva.

Dragoljub Micunovic: Po njegovom misljenju u poslednjih deset godina ovde nije bilo znacajnijih promena u vrednosnim stavovima prema ideologiji samoupravljanja, prema vodji i sistemu kao i uobrazenosti da je Jugoslavija na celu svetskih procesa. Za Micunovica je problem u tome sto se u Jugoslaviji nije dogodio diskontinuitet sa prethodnim komunistickim sistemom, zbog cega i neke odgovore ispitanika treba relativizovati. Sve dok ne bude diskontinuiteta, nema iskrenog opredeljenja za demokratiju, smatra Micunovic. Taj stav ilustruje i nepoverenje u parlament, a visoko poverenje u vojsku i crkvu koje su autoritarne strukture.

Krugovi paradoksa

Branko Pribicevic: On je u istrazivanju izdvojio podatke o naglasenom slabljenju nacionalizma, euforije i histerije. Medjutim, nacionalisticki naboj i dalje postoji, i sa njime ce Srbija biti suocena i u narednim decenijama. Naveo je misljenje Hantingtona, prema kome ce 21. vek biti obelezen verskim, kulturnim i etnickim nacionalizmom, narocito u istocnom Mediteranu i na Balkanu. Pribicevic je rekao da ce se ovaj sistem suociti sa tektonskim poremecajima, a da je njegova sadasnja kriza - kriza neispunjenih obecanja (svedski standard, brze pruge, nacionalno pitanje), zbog cega treba racunati na erupciju i teze sukobe nego do sada.

Miroslav Pecujlic: Ukazao je na vise »krugova paradoksa« koje treba razloziti da bi se dobila jasnija slika o dubini anomije. Po njemu, konzervativizam je posledica ne samo bekstva od buducnosti nego i rata, sankcija i izbeglistva. Modernizaciju grupe primaju selektivno, kaze Pecujlic. Takodje, beg u blizu proslost izrazava zelju za boljim standardom i mirom, a ne visoka cena prethodnog sistema na lestvici vrednosti. Kolektivizam bi trebalo smestiti u ravan teznje za socijalnom drzavom, pravima i solidarnoscu. Banalizovanje ovih cinjenica platile su opozicione partije, kaze Pecujlic, naglasavajuci da je to rezultiralo nedostatkom uverljive politicke alternative u javnosti. Narod tu vrstu krize intuitivno oseca, pa se opredeljuje za vladu strucnjaka.

Nisko vrednovanje sindikata i politickih stranaka

Nebojsa Popov: Ovo istrazivanje zaobislo je pitanje proizvodnje ideoloskog legitimiteta, pa se moze zakljuciti da legitimitet proistice iz stavova ispitanika. Ukoliko se ne zaobilazi pitanje ideoloske legitimacije sistema, manje je paradoksa i mesta cudjenju nad paradoksima, utiska da zivimo u teatru apsurda i manje mogucnosti za cinicne komentare. Popov se zalozio da se prilikom ispitivanja podataka o legitimitetu sistema i vlasti uzmu u obzir cinjenice koje pripadaju politickom nasledju (Jugoslavija nije ni istok ni zapad, ni kapitalizam ni staljinizam), kao i uticaj izolacije zbog sankcija (posle izgubljenog rata). Sve to dovodi u pitanje ozbiljnost podataka o legitimaciji vlasti, smatra Popov. Trebalo bi takodje razloziti kolektivizam na razlicite oblike, jer on podrazumeva razlicite skale - od parohijalnog, do kolektivizma sa primesom militarizma. Popov je upozorio na to da se kod nas nacionalna pripadnost tumaci kao pripadnost drzavi sto vodi ka obnavljanju lojalnosti krvi i tla. Komentarisuci nisko vrednovanje sindikata i politickih stranaka, Popov je rekao da upravo to dovodi u pitanje zelju za promenama, a odsustvo te zelje skriva se u jednoj vrsti alibija koju predstavlja vlada strucnjaka.

Milan Podunavac: On tvrdi da je politicki legitimitet vlasti u Srbiji vec deset godina u dubokoj krizi. Sve dok su ucinci rezima bili visoki, vlast je vladala lagodno. Poteskoce nastaju kad vodja vise nema kome da upucuje plebiscitarne apele, a ta poteskoca nastala je porazom u ratu. Vodja je sada uplasen i izolovan, a plebiscitarne diktature, kakva je i ova nasa, zavrsavaju strahovitim diktaturama. S obzirom na nisko poverenje u institucije i politicke ustanove, jer sam rezim nije na njima ni pocivao, promene treba ocekivati izvan politickog polja, dakle u socijalnom polju. Podunavac takodje smatra da su promene moguce i u neinstitucionalnom polju.

Antimanjinski sindrom

Slobodan Antonic: Zbog nepostojanja poverenja u ustanove i naglasenih simpatija prema vladavini strucnjaka, ne bi se moglo reci da rezim nema plebiscitarnu podrsku, kao sto tvrdi Milan Podunavac. Antonic smatra da rezim moze jos dugo da vlada ako nastavi da glumi demokratiju, pa je isuvise rano zakljuciti da je on ugrozen.

Vladimir Goati: Istrazivanje bi dalo drugaciju sliku da je njime obuhvaceno Kosovo i Metohija. Kada je o javnom mnenju rec, Goati podvlaci njegovu protivrecnost i zaboravnost, o cemu i na zapadu ima brojnih primera. Za Goatija je onespokojavajuca cinjenica izrazito nepoverenje u institucije, a upravo su one u komunistickom delu Evrope, kao i politicke partije, bile nosilac procesa institucionalizacije. Ipak, utesno je da je u Rusiji 92. godine u institucije verovalo samo 6 odsto stanovnika, a promene su se, ipak, dogodile. Ta pojava se objasnjava politickom socijalizacijom u starom rezimu, koja se reflektuje na stvaranje antistranackog duha. Goatija zabrinjava izrazito antimanjinski sindrom kod dve trecine Srba, pa shodno tome treba racunati da antisrpski sindrom postoji i kod preostale jedne trecine ne-Srba. Po Goatiju, to upucuje na to da su sanse za opstanak demokratije minimalne.

Olivija Rusovac