Omocavanje zena

Centar za zenske studije postoji u Beogradu od marta 1992: sta se tamo izucava i zasto se te studije zovu »zenske«

Curricilum gloriae

Zenske studije vec dugo nisu novina za jedan deo Evrope i Severne Amerike. Kod nas, pokretanje jedne ovakve alternativne edukacije u rangu visokoskolskog obrazovanja, inicirala je feministicka grupa »Zene i drustvo« 1991. godine. U prolece sledece godine odrzan je prvi eksperimentalni kurs. Tada je (8. marta 1992. godine) i formalno osnovan Centar za zenske studije. Pored predavacke, bavi se i informatickom i izdavackom delatnoscu - tri puta godisnje izlazi casopis Zenske studije a objavljeno je i nekoliko knjiga. Centar je deo mreze zenskih grupa u Beogradu.

Sta su, u stvari, Zenske studije, upitace se, odmah, svako ko za njih prvi put cuje. Zar je nesto takvo uopste moguce i kako moze izgledati program studija koje se zovu »zenske«. No, to ce pomalo (a zasto bi vise) »muciti« samo laike za feministicku teoriju i »nacin zivota«. Kriticki ili ignorantski nastrojene poznavaoce ili samo dovoljno upucene (obrazovane) zanimace odmah autori, teme i literatura na programu.

Centar za zenske studije se, kod nas, prezentira kao alternativna visokoskolska institucija koja program studiranja uredjuje na pretpostavkama feministicke teorije (sa svim njenim upitnostima, razlicitim pristupima, stepenima i nacinima kriticnosti prema opsteprihvacenom, tradicionalnom, konzervativnom, »muskom«). Interdisciplinarnost je sledeca od najvaznijih odlika ovih studija. Najvise predavaca/predavacica je iz oblasti koje su »pretrpele« znacajan uticaj teorije feminizma (sociologija, antropologija, filozofija, knjizevnost, lingvistika, psihologija, pravo), ali programi obuhvataju i teme kao sto su nasilje nad zenama, istorija, arheologija, umetnost, film, medicina itd.

Svake godine, pokusava se sa uvodjenjem novih disciplina kako bi se ispitale mogucnosti i dometi feministickog pristupa u dotad neizucavanim disciplinama. Studije obuhvataju dvosemestralnu nastavu i jedan prilicno liberalan nacin da se dodje do sertifikata. Predavacice (radi se, uglavnom, o zenama) u svakom pogledu zadovoljavaju nivo visokoskolskih ustanova.

Nacela

Jedna od elementarnih pretpostavki za izucavanje (u »kljucu« feminizma) dostupnih proizvoda ljudskog misljenja, vestina i kreativnosti uopste, jeste razlikovanje feministicke i zenske perspektive.

Feministicka perspektiva stvarnost prihvata, interpretira i definise u skladu sa cinjenicom da je pozicija iz koje je »svet« do tada interpretiran, analiziran i definisan bila muska, ili, jednostavnije govoreci, ona je bila dominirana od muskaraca.

Zenska perspektiva jeste neka vrsta »zenske percepcije« koja dolazi od psiho-fizioloskih, ali i kulturno stecenih pretpostavki za jedan osoben senzibilitet. Feministkinje smatraju da je realnost jednostrano univerzalizovana, odnosno da je duhovno »osvescenje« ljudskog roda dominirano »muskom percepcijom«, spekulacijom i senzibilitetom.

Odnos prirode i kulture naglasava znacaj ove druge kao one koja ukazuje na prirodu i »daje joj ime«. Kaze se da ne postoji priroda koju kultura nije oznacila, kojoj nije dala ime. Prema feministickoj teoriji, definisanje polne razlike i organizacija radjanja bio je prvi vid konceptualizacije ljudskog odnosa i stoga je relacija zena-muskarac i vice versa temelj ne samo organizacije zivota, drustva i raznih socijalnih stratifikacija, vec i pretpostavka stvaranja opsteprihvacenog »pojmovnika«. Autorke M. Mos i K. Straus u svom eseju o daru, prvi ljudski odnos vide kao razmenu darova pri cemu misle na polni cin i radjanje kao prvu pojavu »darivanja«.

Na ovim studijama polazi se i od pozicije negiranja jedne cesto koriscene (i zloupotrebljene) Frojdove recenice u kojoj stoji da je anatomija sudbina sve do radikalizacije opozitnog stava - da se zena ne radja vec se njom postaje (S. de Bovoar). Ova poslednja teza vazi podjednako i za muskarce tako da danas, u razvijenom svetu, postoje i »muske studije«, a sve vise je tzv. gender studies (studija roda) kojima su obuhvacene razne marginalne grupe (homoseksualci - gay i lezbijske studije, afroamericke i druge).

»Licno je politicko« (parola koja je bila moto zenskih pokreta u svetu krajem 60-ih godina) i dalje je imperativ u pristupanju kako vaninstitucionalnoj ili institucionalnoj zastiti zena, tako i izucavanju zenskog pitanja koje ima akademski nivo.

»Diotima« i njene prijateljice

Centar za zenske studije ni ove godine nije osiromasio svoj program, sudeci barem prema ponudjenim temama i predavacima. Uz uvodna predavanja o osnovnim pojmovima feministicke teorije i sta su zenske studije, zastupljene su sve oblasti kao i prosle godine, ali su, pri tom, neke obogacene novim temama i predavacima. Koliko je privlacan ovaj koncept edukacije ne samo kada je rec o uglu ili pretpostavkama edukacije vec i o velikom zahvatu u bogatstvo i raznovrsnost duhovne bastine uopste (i one »muske« i podvrgnute dekonstrukciji) neka pokazu samo nekoliki naslovi predavanja: Diotima i njen prijatelj Sokrat, Kako u Starom Rimu osvojiti muskarca, Dekartovo i Spinozino shvatanje ljubavi, Koga je voleo Hamlet (mr B. Arsic), Virdzinija Vulf u kontekstu feministicke kritike, Zenski likovi u Apdajkovim romanima, Ginokritika (mr Biljana Dojcinovic- Nesic); Radjanje i materinstvo, Ne/radjanje kao predmet populacione politike, Zenski identitet u tranziciji, Domaci rad i staranje (dr Marina Blagojevic); Zena u baletu, Jezik i pol (dr Svenka Savic); Socijalna uloga pola, alijenacija i identitet zene: drustveno-politicki malignitet zenskog podloznistva (dr Nada Ler-Sofronic)...

Jedino sto nedostaje je »drugi pol«, ovde je to - muski. I medju predavacicama i medju studentkinjama. Da ne zaboravimo, Zenske studije nisu namenjene samo zenama, kao sto ni svet (u svojim najatraktivnijim resursima i pojavama) nije samo muski.

Nastasja Radovic