Lokalni izbori ocenjivani su kao kljucni za buducnost Bosne i Hercegovine, cak mnogo vise nego izbori za Predsednistvo BiH i skupstine Unije, entiteta i kantona

Odlaganje lokalnih izbora za prolece iduce godine, pocetak rada Predsednistva BiH i drugih zajednickih organa i institucija, glasine o smeni velikog broja generala i visokih oficira bosanskih Srba i pocetak opremanja oruzjem muslimansko-hrvatskih snaga, dogadjaji su koji obelezavaju trenutnu situaciju u Bosni.

Posle duge neizvesnosti i nagadjanja, sef misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), americki ambasador Robert Frovik, obznanio je odluku o ponovnom odlaganju lokalnih izbora u Bosni, prvobitno predvidjenih za 14. septembar, paralelno sa parlamentarnim, a potom odlozenih za 23. i 24. novembar. Lokalni izbori ocenjivani su kao kljucni za buducnost Bosne i Hercegovine, cak mnogo vise nego izbori za Predsednistvo BiH i skupstine Unije, entiteta i kantona. Dok su septembarski izbori prakticno potvrdili fakticko stanje na terenu - podelu zemlje po etnickim linijama, uglavnom ustanovljenim silom i »etnickim ciscenjem«, lokalni izbori su bili zamisljeni da poniste te »rezultate«, u prvom redu da omoguce povratak izbeglica. Iako je, po svemu sudeci, konacno resenje izgleda BiH ostavljeno za buducnost, odnosno da li ce se ona ponovo ujediniti ili definitivno podeliti, s tim da se to ne ostvari silom nego na miran nacin, protivrecnost izmedju onoga sto je postignuto jednim i zelelo se postici drugim izborima bila je suvise velika da bi se razresila u tako kratkom roku.

Smene i sukobi

Ovih dana je, po svemu sudeci, svoju kulminaciju doziveo i dugo tinjajuci sukob izmedju politickog i vojnog vrha Republike Srpske. Prema informacijama »iz pouzdanih izvora«, Biljana Plavsic je razresila duznosti i penzionisala veci broj generala i visokih oficira, medju kojima i Ratka Mladica, Manojla Milovanovica, Milana Gvera i Zdravka Tolimira. Ako je ova vest tacna, onda je nova predsednica RS uspela da ucini ono sto pre godinu dana nije poslo za rukom Radovanu Karadzicu, mada nije iskljuceno da upravo on stoji iza ovog poteza. Ono sto u svemu ovome posebno privlaci paznju jeste to da je, prema nekim takodje »pouzdanim« informacijama, rec o »cistki« u vojsci RS. Naime, neki izvori tvrde da je rec o sukobu izmedju pristalica predsednika Srbije Slobodana Milosevica, bivsih visokih oficira JNA i privrzenika rukovodstva sa Pala, izraslih na terenu, u ratu u Bosni, koji su manje zavisni, licno i profesionalno, od Beograda.

U tom kontekstu, mada ne izgleda da je u neposrednoj vezi, zanimljiva je nedavna izjava Vasington postu ministra pravosudja RS Marka Arsovica da ce skupstina bosanskih Srba uskoro izglasati zakon o saradnji sa Medjunarodnim sudom za ratne zlocine u Hagu, odnosno o izrucenju tom Tribunalu optuzenih za ratne zlocine. Ako se zna da je jedan od optuzenih i general Ratko Mladic, onda ova izjava posebno dobija na tezini i moze se, naravno uz sve ograde, dovesti u vezu sa tvrdnjama o sukobima unutar same vojske RS i izmedju nje i politickog vrha.

Ovaj sukob, medjutim, moze da ima i sire posledice ne samo na situaciju u RS nego i uopste u BiH. Pogotovo ako su tacne vesti da nije rec samo u sukobu u politickim i vojnim vrhovima, nego i o sirim podelama i na nizim nivoima, koje su dovele do povecanja inace vec uocene demoralisanosti i dezorganizacije u redovima snaga bosanskih Srba. Naime, svako narusavanje postojece ravnoteze u BiH, pre svega vojno slabljenje jedne od strana, moze da bude uzrok novih sukoba.

Integracija kljuc za stabilnost

Ipak, i pored jos velikih neizvesnosti i nedoumica, ima i nekih znakova da se situacija postepeno stabilizuje. Posle mnogih natezanja i uslovljavanja, Predsednistvo BiH je pocelo redovno da se sastaje, a postepeno se formiraju i drugi zajednicki organi i institucije, kao i u entitetima. Naravno, to je jos daleko od potrebnog i zeljenog, ali ipak predstavlja znacajan pomak i okretanje ka, u ovom trenutku, mozda najvaznijem pitanju - obnovi razorene zemlje, ukljucujuci i prevazilazenje posledica sukoba izmedju tri etnicke zajednice i ponovnu izgradnju poverenja medju njima, bez cega nije moguce ni uspostavljanje trajnog mira i stabilnosti na ovom podrucju.

U svemu tome, naravno, nezamenljivu ulogu imace i medjunarodna zajednica, pocev od vojnog prisustva da bi se ocuvao mir i sprecili novi sukobi, do ucesca u ekonomskoj obnovi zemlje. Iako nije izvesno u kojoj meri svet ima izgradjenu jedinstvenu politiku u BiH, pri cemu najvecu nepoznanicu predstavlja stav SAD, odnosno kakav ce kurs one zauzeti posle predsednickih izbora.

Glavni element tzv. regionalnog pristupa za koji se zalaze Bilt jeste integracija, kao kljucni instrument za postizanje trajne stabilnosti. Taj pristup, na koji se »u nekim krugovima«, pre svega u Hrvatskoj, »gleda sa podozrenjem, kao na pokusaj obnavljanja Jugoslavije«, predvidja unapredjenje trgovine i saradnje, uspostavljanje ljudskih kontakata i integraciju unutar regiona i regiona sa Evropom. Prema Biltovom misljenju, ako postoje identicni aranzmani za trgovinu i saradnju izmedju EU i SRJ, Hrvatske i BiH, »onda nema potrebe ni za barijerama i ogranicenjima izmedju samih tih zemalja«. On smatra da ce sirenje spoljnje saradnje »tokom vremena« nametnuti i unutrasnje reforme i »zadati udarac nereformisanom socijalistickom dinosaurusu u Srbiji i u najmanju ruku smanjiti autoritarne tendencije u Hrvatskoj«. Ono sto je najvaznije u Biltovom pristupu jeste to da on pokazuje sazrevanje svesti da vise nisu dovoljne samo mere za lokalizovanje kriza i sukoba, vec da se trajna stabilizacija na Balkanu moze postici samo sirim pristupom i u celini.

Darko Radovic