Ukoliko Jugoslavija na vreme ne pruzi dokaze da ce se ozbiljno baviti reformom svog ekonomskog sistema, interesenti ce otici isto onako brzo kao sto su i dosli

Jugoslavija ce u najskorije vreme privatizovati 40 odsto drzavnog kapitala, saopstila je nasa delegacija predstavnicima Londonskog kluba koji su nedavno boravili u Beogradu. Za takvu nameru ne bi se ni saznalo da ovlasceni jugoslovenski predstavnik za pablik relejsn Lov Bel Fajnensl nije to javno i saopstio. Iznenadjenje slicne vrste, koji mesec pre toga, priredio je domacoj javnosti i savezni ministar za finansije Tomica Raicevic iznevsi u izjavi za Fajnensl Tajms da Srbija planira da privatizuje 30 odsto telekomunikacija, a zatim i deo elektroprivrede, rudnika i drugih velikih sistema. Ta izjava, razume se, nikad nije preneta u drzavnim medijima, niti se, izuzev sture vesti o poseti Daglasa Herda Beogradu i protokolarnog obavestenja da ga je primio predsednik Srbije Slobodan Milosevic, bilo sta moglo cuti ili procitati o poslu koji je dobio britanski »Netvest«.

Vazni drzavni poslovi, za koje bi javnost i te kako mogla biti zainteresovana drze se u (polu)tajnosti i vise nego sto bi (opravdano) komercijalna priroda takvih poslova zahtevala. Moze se samo nagadjati da li je ovolika tajnovitost produkt straha Socijalisticke partije Srbije i njenog koalicionog partnera JUL da pred izbore »priznaju« da su duboko zainteresovani za pribavljanje stranog kapitala (buduci da su domaci izvori presusili), ili je to stvar opredeljenja da se, kao uostalom i o svemu drugom, i o ovome odlucuje u »odgovarajucim interesnim grupama« zainteresovanim da za sebe uzmu proviziju.

Iako je indirektno iz »Netvesta« sa indignacijom odbijeno tako nesto, ipak se u domacim kuloarima govori da je jedan clan Direkcije JUL prilicno profitirao na svojim posrednickim uslugama u dovodjenju »Netvesta« na pozicije na kojima je sada.

Namere s privatizacijom

U poslovnim krugovima bliskim socijalistima, tvrdi se da ce se vladajuca partija odmah posle izbora ozbiljno posvetiti privatizaciji i da je Milosevicev pristanak »vec gotova stvar«. Doduse, i do nje se, kazu ovi izvori, doslo pritiscima slicnim onim koji su primenjeni u slucaju potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Jedan diplomatski predstavnik poverio je svojim domacinima u velikoj izvoznoj firmi, da ce SAD i nadalje stezati ekonomski obruc oko Jugoslavije, jer je to najbolji nacin da ih predsednik Srbije slusa. Nedavna odluka Kongresa SAD da zadrzi trgovinske sankcije protiv SRJ i u narednoj godini, to je uostalom i potvrdila, a za sada se samo moze nagadjati da li ce izraziti uticaj SAD u svetskim finansijskim organizacijama znaciti da ce biti zamrznuti i pregovori SRJ sa MMF i Svetskom bankom. Evropski diplomatski izvori ocekivali su da ce krajem ove godine stav MMF prema SRJ poceti da se menja, a Zarko Trbojevic prvi viceguverner Narodne banke Jugoslavije izjavio je da ocekuje da nasa zemlja bude primljena u clanstvo ove medjunarodne finansijske organizacije 14. decembra, a mozda i ranije.

Kako god da bude, privatizacija nece moci da se izoluje (ili bar ne lako) na ostrvca drzavne svojine, kako je navodno, u razgovoru sa Daglasom Herdom, pozeleo predsednik Srbije. Sadasnja javna preduzeca »pomesana« su u velikoj meri sa drzavom i pre nego sto bilo koja strana kompanija udje u takvo preduzece ona ce traziti da se ova bliska veza raskine, smatraju strucnjaci. Hans Sil, sef nemacke privredne delegacije koja je nedavno boravila u Jugoslaviji, dobronamerno je skrenuo paznju svojim domacinima u komori Jugoslavije da su ovde potrebne krupne reforme i da u konkurenciji sa velikim brojem zemalja SRJ ne moze racunati na nemacki kapital, ukoliko ne ponudi i odgovarajuce uslove.

Ovih dana, »Interkontinental« i »Hajat« puni su stranaca koji, doduse, uglavnom nude da prodaju robu, ali neki od njih bave se i »istrazivackim radovima«. Verujuci da ce se vec od januara na Beogradskoj berzi pojaviti prve akcije preduzeca, oni ispituju uslove za ulaganja i mere sve od zakonske regulative do politickog rizika. Takav talas interesovanja za Jugoslaviju vec je zabelezen pocetkom ove godine, posle suspenzije sankcija, ali je isto tako brzo i utihnuo kada je vecina posetilaca shvatila da price o ekonomskom otvaranju Jugoslavije nisu tacne. Ukoliko Jugoslavija na vreme ne pruzi dokaze da ce se ozbiljno baviti reformom svog ekonomskog sistema, interesenti ce otici isto onako brzo kao sto su i dosli.

Koncesija za autoput

Postoji, medjutim, i druga strana medalje o privatizaciji velikih sistema, i za nju svi gore nabrojani preduslovi ne vaze. Samim tim sto ce nekom stranom partneru biti prodat udeo u odredjenom drzavnom preduzecu, ne moraju se »narusiti« i postojeci losi zakoni koji guse privatizaciju. To uostalom pokazuje i sadasnja zakonska rasomonijada oko preduzeca koja su ranije usla u privatizaciju i, posle revalorizacije, uspela da dobiju procese protiv Agencije cijim resenjima je ponisten raniji otkup drustvenog kapitala. Iako imaju pravovaljano resenje suda, preduzeca ne mogu da povrate svoju raniju vlasnicku strukturu, izmedju ostalog i zato sto se Ustavni sud Srbije ne izjasnjava o spornoj proceduri revalorizacije. Bas zbog takvih neresenih vlasnickih odnosa, nekoliko zainteresovanih ulagaca, ukljucujuci tu i Pepsi-Kolu, odustali su od ulaganja.

Moguce je, dakle, da jedna kompanija, na primer, sklopi ugovor o kupovini dela PTT i da dobije monopolski status u sledecih deset godina, iako je mimo propisa Evropske unije. Buduci da smo mi zemlja uredjena uglavnom mimo propisa predvidjenih za trzisne ekonomije, takav monopolista mogao bi da uziva ubirajuci siguran (i nicim ugrozen) profit, a i nasa vlada sa njim.

Primeri istovremeno udruzenog siromastva i voluntarizma nisu daleko od nas: u kuloarima se govori da je Srbija vec dala koncesiju za izgradnju autoputa, i da je taj sporazum veoma nepovoljan po nas. Ili bar po vecinu nas. Skandali poput onog sa davanjem koncesija za uredjenje parkiralista jednoj izraelskoj firmi nisu daleko iza nas. Ko je, kako i zasto uzeo novac ostalo je nerazjasnjeno. Kako je reseno parkiranje u Beogradu to se i golim okom vidi.

Tanja Jakobi