Racun

Vec sada mogu da se obave izvesne racunske radnje. Sadasnji oblik vlasti postoji vec pedeset godina, a opozicija tek sedam godina nastoji da ga izmeni. Broj pristalica rezima i opozicije varira od jednog do drugog ispitivanja javnog mnenja. U svima su upadljive tri grupacije; jedna je za odrzanje sadasnje vlasti, druga za promenu vlasti, a treca »bira samu sebe«. Ako je, pak, suditi po broju okupljenih na skupovima, vise ih je bilo na mitinzima opozicije nego na promocijama rezimske koalicije, ali se ovi drugi pre mogu racunati kao sigurni glasaci. I kolicina programa televizije (rezimske i prorezimske) moze da se izracuna; bezmalo u celosti je u sluzbi vlasti.

Vazni delovi racuna obicno izostaju. Recimo, kako koji gradjanin prolazi pod sadasnjom vlascu, sta dobija a sta gubi; sta je ocekivao, a sta je dobio ili izgubio. Zatim, koliko je podanika koji i dalje veruju da oni treba da podnose racun vlastima, a ne obratno. Najzad, tesko je zaobici one koji preziru svaki racun i drze samo do svojih emocija, diceci se da nisu »racundzije«, kao da im trajno odgovara dusevna i intelektualna zbrka, cak mutljag.

Slucaj je hteo da ce izborni racun, kakav-takav, biti dovrsen u isto vreme kada se, o svetom Martinu, utvrdjuje i rezultat vrenja mosta, znace se da li se »dogodilo« vino ili buckuris; bice, kako kome, vec prema uslovima, ali i ulozenom trudu.

N. P.