Ako koalicija »Zajedno« uspe da uzdrma samouverenost vladajuce stranke u njenu apsolutnu moc, ako uspe da na izborima postigne znacajne rezultate, a to znaci da stvarno postane partner, onda ce to biti veliki uspehP: Gospodjo Golubovic, posle ratne katastrofe i ekonomske propasti Srbija se vise nego ikad nalazi pred pitanjem da li zeli promene i da li zna kakve bi one trebalo da budu. O: Utisak je da se sada vise pokazuje zelja za promenom nego dosad. Problemi su se toliko nagomilali da su ljudi postali svesni toga da je promena neophodna. Ali, nisam sigurna kakvim promenama teze. Nacionalisticka i nedemokratska indoktrinacija trajala je isuvise dugo i mozda se zelje za promenom odnose iskljucivo na ekonomiju, a koliko ljudi misle i na sire demokratske promene, to je veliko pitanje. P: Sada su se profilisala dva bloka - koalicija opozicionih stranaka i koalicija vladajuce stranke sa JUL-om i Novom demokratijom. Pred kakvim se problemima nalaze ovi blokovi, a pred kakvim biraci? O: Formiranje koalicije opozicionih stranaka je vrlo dobar gest i vrlo znacajan korak, mada se plasim da je dosao dosta kasno, pa nisam sigurna koliko ce pomoci da se formira opoziciona svest koja bi vodila ka demokratskim promenama. Osim toga, nisam sigurna koliko ce taj blok moci da opstane i posle izbora. Medjutim, to je u svakom slucaju dobar gest, mada je malo verovatno da ce koalicija uspeti da pobedi. Ali, ako ta koalicija uspe da uzdrma samouverenost vladajuce stranke u njenu apsolutnu moc, ako uspe da postigne znacajne rezultate na izborima, a to znaci da stvarno postane partner, vladajuca stranka nece moci tako lako da je ignorise kao do sada. U tom slucaju, bio bi to veliki uspeh. P: U cemu vidite osnovni problem vladajuce partije, uprkos poenima koje je dobila skidanjem sankcija? O: U tome sto nije u stanju da formulise koherentnu politiku, sto koketira sa trzisnom privredom i privatizacijom, a radi suprotno, stvarajuci etatisticku strukturu u kojoj vladajuca stranka postaje glavni arbitar ne samo u ekonomiji nego i u svim sferama zivota. Biraci, mada suoceni sa veliki egzistencijalnim problemima, ne vide alternativu, nego jos pokazuju sklonost da prihvate vladajucu politiku koja im verbalno nudi nesto bolje. P: U okviru koalicije »Zajedno« nastupaju raznorodne stranke. Da li ce nacionalisticki programi pojedinih clanica biti potisnuti kako bi se prednost dala ekonomskim i demokratskim promenama iz programa g. Avramovica? O: Volela bih da se prednost da programu g. Avramovica, ali nisam sigurna koliko je populacija spremna da ga prihvati s obzirom da je nacionalisticka indoktrinacija bila veoma naglasena, i nacionalizam je pustio duboke korene. P: Da li u necemu vidite ono sto moze odlucujuce da deluje da se biraci opredele za promene? O: To je pre svega sve tezi zivot, i sto su ljudi sve vise suoceni sa razlikama izmedju onoga sto se propagira i same realnosti. Ta diskrepanca moze ih gurnuti da poveruju koaliciji »Zajedno« na cijem je celu Avramovic koji je uspeo da nas izvuce iz katastrofalne situacije 1993. godine. P: Koliko je znacajno sto su koaliciji »Zajedno« pristupili nezavisni sindikati i da li ce to doprineti da se radnicki zahtevi okrenu necemu sustinskijem, necemu sto prevazilazi zahteve za isplatu 150 dinara plate i zaostalog regresa? O: To pristupanje ima znacaja jer je postalo jasno da sindikat ne moze da se bori za uske ekonomske interese i parcijalna resenja koja ne dovode do promena. Sindikat mora da gleda perspektivnije ka stvaranju ekonomske politike koja ce omoguciti da se stvari u osnovi promene. P: Javne svadje medju opozicionim liderima ostavljale su ponekad utisak kao da ni oni ne zele promene za koje se verbalno zalazu. O: Njihova surevnjivost, neuskladjenost osnovnih stavova i liderstvo moze biti znacajan razlog nepoverenja biraca. Stranacke vodje sigurno zele promenu, ali jedna od mojih rezervi kad govorim o koaliciji »Zajedno« jeste pitanje - kakvu promenu, i kako da ta promena bude koherentna ili ce posle izbora nastati problemi posto koalicija nece moci da se dogovori ni o cemu zbog mnostva razlicitih stavova i interesa. P: Da li koherentnost buduce politike obezbedjuje cinjenica da je koalicija »Zajedno« prihvatila Avramovicev program rekonstrukcije? O: Nadajmo se da obezbedjuje, mada je to tesko sa sigurnoscu reci. Ipak, znacaj koalicije opozicionih stranaka vidim u tome sto je poljuljala samouverenost SPS-a sto dovodi do toga da se ta partija plasi ishoda izbora jer sigurno ne moze sebe toliko obmanjivati da ne vidi kakva je stvarnost. P: Kako Vi procenjujete ishod izbora? O: Postoje dve mogucnosti. Realnije je da ce opet pobediti socijalisti, ali ako koalicija »Zajedno« postigne znacajnije rezultate nego sto ih je opozicija imala na proslim izborima, onda je to vec jedan korak napred, jer SPS nece u parlamentu moci da se ponasa kao do sada i da potpuno ignorise opoziciju, vec ce morati da je uzme u obzir kao partnera. Druga mogucnost je da eventulano pobedi opozicija, ali se plasim da SPS nece lako pustiti vlast iz ruku i da ce verovatno falsifikovati izbore ili na bilo koji drugi nacin onemoguciti da ta pobeda bude verifikovana.
Olivija Rusovac
|
Republika br.150 15-31. oktobar 1996. |
[Posaljite nam vas komentar] |
[Arhiva] |
[© Copyright Republika & Yurope 1996 - Sva prava zadrzana] |