Dragoslav Avramovic se iznenada povukao sa celne pozicije koalicije »Zajedno«, ostavljajuci javnosti da nagadja o pravim razlozima njegovog koraka. Ako su u pitanju zdravstveni razlozi, zar i ranije nije znao za krvni pritisak? Ako su ga naljutili Kostunica i Batic, zar Avramovic nije bio taj koji je licno, i najvise, insistirao da i DSS udje u koaliciju? Koliko su verovatni pritisci o kojima se, takodje, mnogo govori? Sada je pravi trenutak da se prisetimo da je vec nekoliko dana po njegovom dolasku na celo koalicije, krenula prica po novinama da je Avramovic izlozen pritiscima, »spoljnim i unutrasnjim«, bas tako je receno.

Bilo ko da je u sve to umesan jedno je jasno - ovakvim zaverenickim i ucenjivackim iznudjivanjem povlacenja nanet je udarac ne samo jednoj stranackoj koaliciji, nego visestranacju kao ideji i nacelu politickog zivota. U ovoj zemlji visestranacje je ugrozeno i neprekidno se ugrozava jos od trenutka kada je nastalo. I ne samo visestranacje. Za poslednjih desetak godina drzava je bila i inicijator i prvi zaverenik u svim dosadasnjim pokusajima da se zatre svaka alternativa i svako drugo misljenje. Setimo se samo obracuna Slobodana Milosevica sa Antom Markovicem (zajedno sa Slovencima i Hrvatima), zatim sa Panicem, pa Cosicem i najzad sa Avramovicem, kada je bio na polozaju guvernera Narodne banke. Ovaj drugi pad Avramovica nesto je komplikovaniji po okolnostima i mogucnim akterima, ali se svodi na ono uvek isto, vrlo opasno podrivanje pravila demokratskog ponasanja u jednom drustvu.

U okolnostima kada su pravne institucije zarusene, zakoni ne postuju, opozicija onemogucena, a samovolja cveta, postoji realna opasnost da ljudi svoj nagomilani bes izliju na ulicama. A to i jeste glavna cena koju, u konacnom bilansu, neizbezno mora da plati jedno bolesno drustvo.

Dragos Ivanovic