»Evropski parlamentarci bili su prijatno iznenadjeni postojanjem demokratske opozicije u Srbiji, a tu cinjenicu tamosnji mediji zapostavljaju«, kaze za Republiku Vesna Pesic, predsednica GSS

Pred Evropskim parlamentom Vesna Pesic je, kako je izjavila, izlozila sledece ciljeve koalicije i stavove GSS-a:

Politicke reforme: Parlamentarna demokratija, vladavina prava, lokalna samouprava, postovanje ljudskih i manjinskih prava.

Ekonomske reforme: Transformacija ekonomskog sistema u pravcu efikasnosti i ukidanje monopola.

Socijalna politika: Veliki izdaci ne mogu da se pokrivaju proizvodnjom, a ni socijala ne moze da se krese, jer se sve vise ljudi oslanja na socijalnu pomoc. Zbog toga je socijalna politika u najuzoj vezi sa transformacijom ekonomije. Zalazemo se da se glomazna drzavna administracija smanji i da se ustede usmere u obrazovanje i zdravstvo kao dva najvaznija sektora socijalne politike.

Ljudska prava: Ova prava ne uzimamo samo kao ideju o postovanju pojedinca, nego i kao drzavno pitanje, jer drzava ne moze da funkcionise demokratski ako gradjani tu drzavu ne kontrolisu.

Prava manjina: Postovanje ljudskih prava, kao sto je gore opisano, najbolji je lepak drzave, odnosno ako ona ne diskriminise ljude po nacionalnoj, verskoj i politickoj liniji.

Kosovo: Ne odobravamo da se vodje dogovaraju. Mi smo pozdravili povratak dece u skole, ali sada vidimo da se ona, ipak, nisu vratila. Mi i ne znamo sta pise u sporazumu Milosevic-Rugova. Pritisci iz inostranstva na vodje ostavljaju javnost po strani. Samo javna debata cini da i najteza pitanja postaju manje teska.

Osim ovoga, istakla sam da je GSS autenticna antiratna stranka koja je od pocetka smatrala da se sukobi ne mogu resavati nasilno vec pregovorima. Sada se borimo za dobrosusedske odnose medju novim drzavama bivse Jugoslavije, a saradnja sa susedima za nas predstavlja kljuc saradnje sa Evropom.

Zoran Djindjic, predsednik DS je za Republiku rekao: Sadasnja poseta Briselu rezultat je visemesecnog lobiranja. Uverio sam se da kao zemlja imamo veliki deficit u imidzu sto pogadja i demokratsku opoziciju. Prihvaceni smo u Evropskom parlamentu kao sagovornici, nase je tumacenje trazeno o tome sta se dogadjalo i sta se ovde dogadja. Ubuduce cemo dva puta godisnje pred EP izlagati svoje vidjenje situacije, sto je presedan, jer EP komunicira samo sa zvanicnim organima.

Srpsko pitanje: Postoji zasicenje srpskim pitanjem. Traze se racionalna resenja za Srbiju, BiH, Kosovo, Jugoslaviju i Balkan. Osetio sam otpor prema svim nastojanjima da se nesto istorijski objasnjava.

Evropske vrednosti i srpski nacionalizam: Jedna ziva politicka i intelektualna komunikacija doprinela bi da se standardi ujednace. Evropljani treba da nauce da se na ovaj prostor ne moze gledati crno-belo. Takodje, nije dovoljno da mi kazemo kako smo za Evropu, trziste i pravnu drzavu, pa da vec budemo u Evropi. Veliki deo nase politicke svesti koja je konzervativna u najlosijem smislu reci posledica izolacije, jer Srbija nikada nije bila deo srecne Evrope.

Koji put u Evropu: Milosevic zeli od Evrope pare i da ga oni ostave na miru. Mi zelimo evropski nacin zivota - to je slobodno informisanje, postovanje prava, pravo izbora, postovanje stednje i penzija. Zelimo da pojedincu bude bolje, a ne da vlasti bude bolje.

Izbori: Panika i pritisci dokaz su da je Srbija zrela za promene. Da je vlast stabilna, guzve ne bi bilo. U temeljima vlasti doslo je do pukotina, a neprirodni brak sa JUL-om znaci da vlast ulazi u fazu visoke politicke turbulencije. Mi moramo da narodu koji zeli promenu damo sansu i zato necemo bojkotovati izbore.

Milosevic i zapad: Sa stanovista zapada radi se, verujem, samo o vremenski definisanim prioritetima, a ne o sustinskoj politici podrske Milosevicu. Ne, nego samo, mozda, da se u narednih sest meseci ovde previse ne talasa, jer je situacija u Bosni, Makedoniji itd. nestabilna. Nema ni govora o tome da se na zapadu razmislja da bi Slobodan Milosevic mogao da sprovede neke reforme, niti Milosevic uziva kredibilitet na osnovu kojeg bi zapad s njim razgovarao o sudbini Balkana. O tome nema ni govora.

Zapad i opozicija: Zapad ne sumnja da opozicija ne bi mogla da joj bude partner. Ali, zapad sumnja u spremnost Milosevica da mirno preda vlast, na zapadu postoji strah od dvovlasca i ustanka. Mislim da je to dokaz nepoznavanja vladajuce politicke nomenklature i Milosevicevog rezima koji je kukavicki. Siguran sam da Milosevic ne sme da izvede tenkove u slucaju pobede opozicije, a to govorim na osnovu informacija i uvida u stanje rezima koji se nalazi u krajnjoj dekadenciji.

O. R.