»Srpskom strpljenju je kraj!« klikuje jedan glavar sa Pala. Nasi partneri su neozbiljni. Zakazali drzavnu svecanost u pozoristu! A pozoriste je, saznajemo, krajnje neprikladno mesto za drzavne stvari jer »budi niz humoristickih asocijacija«! A posto je kraj srpskom strpljenju mora da se razmisli o otcepljenju!

Koliko je krvi i sveopste bede bilo potrebno da bi se ustolicio jedan primitivizam koji je naprosto dirljiv u svojoj prozracnosti. Verovatno da je i Milos Obrenovic imao shvatanje pozorista koje je bilo na malo visem nivou od onog koje krasi SDS elitu. Sve je, vele, bilo »usaglaseno« do detalja: buketi cveca (bez krinova), svecana muzika (Dvorzak mesto Betovena), ali cela stvar je propala zbog shvatanja pozorista kao mesta za »salu-komiku«. Niko tako kao primitivci ne uznosi poziciju vlasti; sto dublji primitivizam reci kao »drzava« i »suverenost« zvuce sve transcendentnije. A sto je najgore, iza svega stoji jedan los i dosadan teatar druzine najgorih diletanata.

U pocetku bese kradja

S ove strane Drine blize se savezni i lokalni izbori. Iz jednog naucnog instituta stize otkrice da »veliki deo populacije uvek glasa za vlast, jer je to vlast, bez obzira na ekonomsku situaciju«. U drugom su dosli do slicnog »uvida«: »najvazniji problemi koji muce birace nisu odlucujuci u zauzimanju stavova prema stranackim liderima«.

Ovakva dubokoumna otkrica predstavljaju otvoreni poziv vladajucoj druzini za izborne kradje i mucke. Jer nelogicnost izmedju zivotne jave i izbornih rezultata naucno je opravdana. Ovi celomudreni uvidi izvedeni su iz rezultata prethodnih izbora. A sta ako je u tamnim dubinama njihove regularnosti stajala - obicna kradja? Koja je proizvela zacarani koloplet novih, neprimetnih, kradja. Zamamno je u nauci baviti se iracionalnostima i alogicnostima u ponasanju naroda, ali bi najpre valjalo iskljuciti banalne uzrocnike.

Decoljub

Saznali smo da nas Gazda nije osion i grub nego da je dusevni decoljub! Kakvu je zanosnu govoranciju odrzao deci. »Draga deco Evrope! Sirite Radost po Evropi sve dok ne odrastete«! Malo se zaneo i preterao, ali vazno je da je pokazao koliko je dusevna priroda.

Onaj ciji su izvodjaci tobdzijskih radova pobili i osakatili u Sarajevu i drugim opsadjenim gradovima na hiljade decaka i devojcica, pokazalo se, dusa je od coveka. Onaj koji je vecinu dece u Srbiji uveo u doba gladovanja i bolestina slika se, osmehnut, u buketu dece. Onaj koji je godinama Evropu snabdevao slikama srednjovekovnih uzasa sad poje ode radosti.

G. Milosevic je, izgleda, shvatio da su obecanja njegove klike o »ubrzano-zahuktalom rastu standarda« prica za malu decu pa je odlucio da na biracko telo deluje ne preko novcanika (namcorasti Deda-Avram tu je ubedljiviji) nego preko univerzalne ljudske sentimentalnosti prema deci. Ne bi me iznenadilo da se uskoro pojavi i na nekom skupu kuckara ili mackara.

U Srbiji je sve tumbe: njen predsednik se »sigra sa decom«, a jedan deka, umesto da seta unuke, smislja kako da zemlju izvuce iz ekonomske katastrofe.

Nepogresivi

Bastiljin spiker poletnim glasom cita cestitke podanika mudrom vodji povodom ukidanja sankcija. Izmedju ostalog, saznajemo da nas Vodja, u prethodnom periodu, i »pored nepovoljnog medjunarodnog odnosa snaga«, »nije napravio nijedan pogresan politicki potez«.

Sve je u njegovom umu bilo do tancina sracunato, proracunato, doracunato. Sve je bilo savrseno izvodjeno, navodjeno, sprovodjeno i do povoljnog kraja dovedeno. Trebalo bi da Parlament izglasa da se on od sada pa nadalje zove SLOBODAN PRVI, NEPOGRESIVI. I da se narodu obznani: ko ne glasa za nepogresivog grdno ce pogresiti!

Glasajte za mog muza

Predsednik beogradskih julista, na pitanje zasto su usli u koaliciju sa SPS-om odgovara: »zato sto zelimo levicarsku drzavu kojom ce rukovoditi Slobodan Milosevic«.

Kad se ovo prevede (uzevsi u obzir da u jeku predizborne kampanje funkcioneri ne iznose licne stavove nego stavove bosova) shvatimo koliko je ovo dirljiva i nezna poruka g. Markovic svom muzu i srpskim biracima. A ona bez okolisenja porucuje: Muz je najbolji cuvar ideala sopstvene zene. Moj program je da moj muz ostane na vlasti!

Ovo je danas moguce samo u Srbiji. A moguce je i da za »program« gospodje Markovic, kao za jedan sarmantan program, program koji dira u najdublje zivotne potrebe ljudi ove zemlje, glasa prilican i poprilican broj zitelja Srbije.

Sta su oni Hekubi i sta je Hekuba njima - ostace nejasno.

Miodrag Stanisavljevic