Gordana Logar

Nedavno odbijanje predsednika Srbije da se sastane sa specijalnim izaslanikom UN za ljudska prava, gospodjom Elizabet Ren, iako je susret unapred planiran, verovatno bi se u medjunarodnim odnosima moglo nazvati i skandalom. Ovde su takvi samovoljni potezi postali svakodnevica. Cak nije ni iskljuceno da je Slobodan Milosevic za to prikupio i neke predizborne poene. Pogotovo sto je razlog bila izjava (kasnije se ispostavilo neprecizno preneta) da ne bi trebalo iskljuciti i pritisak na srpske vlasti da postuju prava Albanaca na Kosovu.

Iz ovog dogadjaja proizlaze dve poruke na duzi rok.

Ne samo zbog predizborne kampanje, vec i zbog svojevrsne doslednosti srpskih vlasti u politici prema Kosovu - svaka primedba ce se primati kao »podrska separatistima« sto ce onemogucavati i beskrajno odugovlaciti pocetak bilo kakvog dijaloga sa tamosnjim Albancima. Mali koraci ce se verovatno praviti, tek koliko da se pokaze da Beograd vodi racuna o »ovom pitanju«. Ovaj pristup je, medjutim, krajnje nerazumljiv kada je prilicno jasno da niko sa strane, nijedna strana zemlja (ukljucujuci i Albaniju), niti medjunarodna organizacija nije dosad dovodila u pitanje ostanak Kosova u Srbiji. Ovakav prilaz i zvanicne srpske vlasti, uostalom, uvek isticu. U cemu je onda nesporazum i cemu osionost? Mozda bi se moglo i zakljuciti da je tome razlog zelja Beograda za vecom podelom kosovskih albanskih politickih snaga sto je igra izuzetno opasna, jer podstice najekstremnije struje na Kosovu i kao da im daje za pravo. Istovremeno, gura Ibrahima Rugovu (koga je predsednik Srbije na neki nacin ozvanicio potpisom na dokument o skolstvu) u drugi plan ili na promenu sopstvene taktike borbe za prava Albanaca. S vise ili manje razloga, svet Rugovu naziva »Gandijem«. Iako to moze da bude preterano, sigurno je da je »Gandi« u odnosu na druge struje i licnosti koje okupljaju pristalice za nezavisnost, otcepljenje, stvaranje posebne drzave. Sigurno je da i Beograd to zna i zato je nepoznanica sta odista hoce, sta je cilj ovakvih reagovanja kao u slucaju gospodje Ren?

Americki informativni centar u Pristini otvoren je uz blagoslov Milosevica i tu niko nije dosao sa strane bez pitanja. Jasno je i da SAD, bas kao i ostalima, najvise odgovara prilaz »ostanak Kosova u Srbiji i postovanje ljudskih prava Albanaca« sto se uklapa u izjavu gospodje Ren, ali i uz vise puta javno izrecen stav Vasingtona da skidanje spoljnog zida sankcija takodje zavisi od toga. Da li Beograd zaista zeli rusenje tog zida u celini ili tek delimicno, s malim koracima i rupama u njemu, tek da se docepa nesto stranih fondova za obnovu razrusene ekonomije?

Druga poruka iz otkazivanja susreta sa Elizabetom Ren je sira i dugorocnija: ljudska prava - od prava pojedinaca pa do opstih sloboda izrazavanja, a ne samo nacionalnih manjina - uvek ce ovde biti kamen spoticanja. Zvanicni Beograd ih ne priznaje, mada to skriva na apsurdan nacin, tvrdeci da krsenja ljudskih prava nema, da to ne moze biti ni po Ustavu i da tu nema o cemu da se raspravlja, narocito sa strancima. Ovo je taman toliko tacno koliko i raspevani TV-spot o skidanju sankcija u koji su, bez ustrucavanja, umontirane zgrade Saveta Evrope u Strazburu i UN u Njujorku, gde Jugoslavija nema pristupa dokle god zid spoljnih sankcija stoji cvrsto.