Oni kao da nista nisu naucili iz tragedije koja je proteklih godina zadesila BiH

Kao sto se i moglo pretpostaviti, uspostavljanje »nove« Bosne nije krenulo novim putem. Nove-stare vodje i dalje potvrdjuju kako nista nisu naucile iz tragedije koja je proteklih godina zadesila Bosnu i Hercegovinu i »njihove« narode, koje navodno predstavljaju, i nastavljaju po starom.

U govoru pred Generalnom skupstinom UN, dosadasnji predsednik bosanskog Predsednistva Alija Izetbegovic pokazao je ponovo da je, ipak, lider samo jednog naroda, a da drugi jedino mogu da se povinuju njegovoj viziji BiH. S druge strane, srpski lideri sa Pala su, nedolaskom na inauguralne sednice Predsednistva BiH i zajednickog parlamenta, jos jednom iskazali neshvatanje teske situacije u koju su doveli ne samo sebe, sto je manje vazno, nego i, jos vise, sopstveni narod.

Taktika otezanja

Sigurno je da se mogu u potpunosti zanemariti njihovi argumenti koji se ticu pitanja mesta odrzavanja svecanih sednica Predsednistva i parlamenta i teksta zakletve, koji su nesumnjivo morali da budu usaglaseni uz ucesce svih strana. Tesko je, naravno, bilo ocekivati i da ce Momcilo Krajisnik prihvatiti da zakletvu polaze pred Izetbegovicem. Medjutim, i taj zahtev Izetbegovica i odbijanje Krajisnika, kao i srpskih parlamentaraca da dodju u sarajevsko Narodno pozoriste, samo su potvrdili sklonost i jednih i drugih ka »nadmudrivanju« oko, ipak, nebitnih detalja, uz apsolutno zanemarivanje onog sto je u odgovarajucem trenutku najvaznije.

Izgleda da je i muslimanskoj i srpskoj strani, od onoga sto je sigurno da moraju na kraju da ucine, mnogo vaznije da sa time otezu i da onog drugog isprovociraju na korake koji ce ih uciniti odgovornim za neucinjeno. Kao i vise puta do sada, i ovog puta, kako je rekao i zamenik Karla Bilta, Mihael Stajner, Srbi su postigli »autogol« i sami sebi naneli stetu. Njihov nedolazak u Sarajevo naisao je na opstu osudu, pri cemu su, kao sto se i moglo ocekivati, najostriji bili Amerikanci, koji su, ponovo, zapretili srpskoj strani uvodjenjem sankcija.

Brz odgovor Krajisnika da je Republika Srpska zainteresovana i da je u interesu srpskog naroda ucesce u zajednickim organima BiH, samo potvrdjuje da je vise bila rec o uobicajenoj igri natezanja i pokusaja da se izvuku neke koncesije, mada nije jasno kakve bi one, u ovo trenutku, mogle da budu, nego o zaista principijelnom sporu. To potvrdjuju i pomirljivije izjave i postupci Izetbegovica, iako, moglo bi se reci, posto je postigao sto je zeleo.

I ovi dogadjaji su pokazali da je trenutno u Bosni najaktuelniji spor izmedju Muslimana i Srba, dok se Hrvati drze po strani. Doduse, oni i nemaju razloga da ulaze u sporove, izmedju ostalog, i zato sto su u najpovoljnijem polozaju od sve tri strane.

To je i u nedavnom intervjuu zagrebackom Vjesniku potvrdio hrvatski lider Kresimir Zubak, rekavsi da ce »najveci problem troclanog Predsednistva BiH biti uskladjivanje krajnje suprotnih stavova bosnjackog i srpskog predstavnika« - Izetbegovica i Krajisnika. On je izrazio »razumevanje« za Krajisnikov zahtev da se prvi sastanak tog tela odrzi na neutralnom mestu i rekao da ce prihvatiti sve sto se druga dva clana Predsednistva dogovore. Karakteristicna je i Zubakova ocena da je, u osnovi, »pobedio« hrvatski stav da se BiH uredi kao federalna ili konfederalna drzava triju ravnopravnih naroda, u kojoj bi se sve odluke donosile konsenzusom, i da je »pozicija Hrvata, i njega licno, znatno bolja u odnosu na druge dve koje su«, kako je naglasio, »uostalom, i porazene u Dejtonu«.

Bosanski Hrvati od sva tri naroda u BiH najvise i mogu da budu »zadovoljni« raspletom krize. Iako nisu ostvarili svoj maksimalni cilj - brzo ujedinjenje sa Hrvatskom, oni imaju mnogo vise razloga za zadovoljstvo - i pored formalnog ukidanja Herceg-Bosne, ta zajednica je prakticno ocuvana, a njihove veze sa maticom su cvrste, pri cemu uzivaju i njenu snaznu podrsku.

Svakom svoja odgovornost

S druge strane, i Muslimani i Srbi su mnogo dalje od svojih proklamovanih ciljeva. Srbi mogu biti zadovoljni jer su dobili svoju Republiku Srpsku, ali ne i vise od toga. Ona nije postala samostalna, a jos manje je izvesno njeno eventualno cvrsce povezivanje sa Srbijom, odnosno SR Jugoslavijom. Ma koliko zatezali, bosanski Srbi ce, ipak, morati da, i to izgleda za duzi period, prihvate »dejtonsku Bosnu«.

Isto tako, mnogo razloga za zadovoljstvo nemaju ni Muslimani. I pored podrske i iz sveta za obnavljanje jedinstvene, »unitarne«, BiH - »multietnicke, multikonfesionalne i multikulturalne«, taj cilj vlade u Sarajevu, cak mozda i u odnosu na vreme najzescih sukoba, nikada nije izgledao udaljeniji nego sada. Pogotovo ne da ta BiH, kako prizeljkuju neki krugovi oko Alije Izetbegovica, bude u stvari pod muslimanskom dominacijom.

Za muslimansku stranu je nepovoljna i cinjenica da vise u svetu ne uzivaju ni nepodeljenu podrsku kao »najvece zrtve rata«, sto potvrdjuje i sve ucestalije »razotkrivanje« veza vlade u Sarajevu sa, za Zapad, ozloglasenim islamskim zemljama, u prvom redu Iranom, i cak, navodno, teroristickim organizacijama islamskih fundamentalista. Zajedno sa otkricem da i Muslimani nisu nevini kada su u pitanju zlocini nad pripadnicima drugih naroda i »etnicka ciscenja«, to ide u prilog misljenju, koje sve vise preovladava, da su sve strane, manje-vise, iste i podjednako krive za ono sto se desilo u Bosni.

Naravno, rec je o stavu koji je bio kljucan i za postizanje mirovnog sporazuma u Dejtonu. U situaciji kada nema pobednika, a time ni porazenog i njegovog kaznjavanja, sve strane su morale biti, koliko-toliko i bez obzira na zelje, ravnopravno tretirane i ukljucene u mirovni proces. Uostalom, kao nadomestak za odustajanje od, u medjunarodnoj zajednici, pre svega SAD, doskora preovladavajuceg stava »moralnog zgrazavanja«, i u skladu s njim preduzimanja odgovarajucih akcija kaznjavanja, ukljucujuci i vojne, tu je Haski tribunal. Eventualnim kaznjavanjem ratnih zlocinaca, a kako sada izgleda ipak samo obecanjem da ce do toga doci, uklanjaju se poslednji otpori »politickih moralista«, a i sve zasicenije javnosti, i otvara put postizanju »realnog mira«, pa makar i uz ucesce »gospodara rata«.

Darko Radovic