Za dalji razvoj situacije u BiH znacajniji ce biti predstojeci izbori za lokalne organe, nego ovi septembarski

Kao sto se, i pored izvesnog odugovlacenja sa prebrojavanjem glasova i spora oko toga koliko ima biraca u BiH, odnosno koliko ih je izaslo na izbore, moglo ocekivati, izborni rezultati su potvrdjeni. Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u BiH i njen sef Robert Frovik verifikovali su preliminarne rezultate, iako su priznali da su izbori bili »nesavrseni« i da je bilo izvesnih »neregularnosti«. One, po njima, medjutim, nisu ugrozile sam izborni proces i izbori su u celini bili prihvatljivi.

Time, naravno, nece biti otklonjene sumnje u to koliko je zaista biraca u BiH, koliko ih je izaslo na izbore i koja je etnicka zajednica vise varala, odnosno profitirala od tih mahinacija. To, doduse, u ovom trenutku i nije toliko vazno. Da ce prvi posleratni bosanski izbori biti »demokratski, slobodni i posteni« verovatno nisu mnogo verovali ni oni koji su se najvise zalagali za njihovo odrzavanje. Takodje se nije moglo ocekivati da ce kao pobednici iz njih izaci neke nove, »umerene«, demokratske snage, a ne, kao sto se i desilo, »stare« i do sada vladajuce nacionalne stranke.

Ponasanje glavnih aktera

Nije se, naime, ni ocekivalo da ce preko noci stari, novi lideri promeniti politiku, a jos manje ponasanje. Neposredno posle izbora, oni su potvrdili svoju staru sklonost da se bave »sustinskim« pitanjima. Najpre je Alija Izetbegovic izjavio da ce Momcilo Krajisnik moci da ucestvuje u radu novog bosanskog Predsednistva samo ako se zakune na Ustav BiH. Za Krajisnika je, s druge strane, bilo vazno da naglasi da ce ucestvovati u radu Predsednistva samo ako se njegovi sastanci ne budu odrzavali u Sarajevu, vec u zgradi na »nicijoj zemlji«, na granici izmedju Federacije BiH i Republike Srpske, u kojoj bi izabrani narodni predstavnici ulazili sa teritorija svojih entiteta. Kako ce funkcionisati nova drzava pokazuje i drugi, na izgled beznacajan, detalj. Partneri nisu mogli da se dogovore ni oko uskladjivanja vremena, tako da je u RS i hrvatskom delu Federacije BiH jos uvek na snazi letnje vreme, dok je u muslimanskom delu vec stupilo na snagu zimsko vreme.

Ono sto jedino moze da bude uteha narodima BiH jeste da ce, ako se sve bude odvijalo prema planu, doduse neobjavljenom, novim narodnim predstavnicima uglavnom biti ostavljeno da se bave upravo takvim pitanjima. Naime, iako ce im i dalje verovatno (precutno) biti tolerisano koriscenje dosadasnje (nacionalisticke) retorike, stvarne poluge vlasti bice im oduzete iz ruku.

Sustina je, ipak, da se promenila i opsta situacija u kojoj ce delovati nove vlasti u Bosni. Od predratnih izbora, na kojima su pobedile ove iste stranke, doslo je do rata, krvoprolica, etnickih ciscenja, desetine hiljada ljudi je poginulo, stotine hiljada je proterano iz svojih domova... Sigurno je da je u svim, ratom podeljenim, etnickim zajednicama doslo do umora, bez obzira na procenu u kojoj su meri ostvarile svoje pocetne ciljeve. Ili samo do privremenog smirivanja i cekanja bolje prilike da se oni postignu.

Ovo drugo odnosi se, pre svega, na bosanske Hrvate, koji, i pored formalnog gasenja Herceg-Bosne, sigurno nisu odustali od njenog ocuvanja i povezivanja sa Hrvatskom. I rezultati izbora to potvrdjuju. Od svih nacionalnih stranaka Hrvatska demokratska zajednica je najubedljivije pobedila, najmanje je bilo prelivanja »hrvatskih« glasova. Vodjstvo bosanskih Hrvata, i pored protivljenja cak katolicke crkve, nije insistiralo da Hrvati glasaju u srednjoj Bosni, vec u zapadnoj Hercegovini, »jezgru« ugasene Herceg-Bosne. Hrvatska strana se u ovom trenutku oseca najsigurnijom i najmanje je zainteresovana za dalji razvoj dogadjaja jer veruje, s dobrim razlozima, da vreme radi za nju.

Ne moze se ocekivati ni da su bosanski Srbi odustali od ucvrscivanja svoje Republike Srpske i njenog povezivanja sa Srbijom, odnosno SR Jugoslavijom. U tom pitanju, mnogo se ne razlikuju vladajuca Srpska demokratska stranka i opozicione, »umerene« partije. Ono sto je, medjutim, izvesno jeste da je na srpskoj strani jedino prisutno osecanje besperspektivnosti, pa cak i poraza i beznadja. S druge strane, ni podrska iz Srbije maksimalistickim ciljevima vodjstva bosanskih Srba vise nije tako cvrsta. Sve to je, kao i u drugim delovima BiH, uprkos medijskoj blokadi, dovelo do znacajne podele medju srpskim biracima koji su sve manje skloni ekstremnim opcijama.

Ekonomska obnova zemlje

I pored izvesne zbunjenosti, muslimanska strana u novu fazu raspleta bosanskohercegovacke krize ulazi sa pojacanim samopouzdanjem koje, medjutim, moze da bude uzrok novih sukoba. Stranka demokratske akcije ubedljivi je pobednik, a Izetbegovic je dobio cak vise glasova nego sama stranka. To je otklonilo strahove da bi se muslimanski glasovi mogli preliti na Harisa Silajdzica i njegovu Stranku za BiH, kao i na Zdruzenu listu, sto je uoci izbora bio razlog Izetbegoviceve pojacane nervoze i stalnih zahteva medjunarodnim organizatorima.

Ono sto u ovom trenutku zabrinjava jeste, realna, mogucnost da se muslimanska strana, predvodjena SDA, opredeli za drukcije, vojno ostvarenje svoje vizije »jedinstvene, multietnicke, multikulturne i multikonfesionalne BiH«. Da se odluci za takvo »resenje«, na muslimansko vodjstvo moze da utice uverenje da za to ima podrsku iz sveta i, narocito, samopouzdanje steceno jacanjem sopstvenih vojnih snaga i vojnim slabljenjem srpske strane. I poslednji dogadjaji u istocnoj Bosni manje deluju kao spontano vracanje izbeglica domovima, vec vise lice na manipulisanje njihovim opravdanim zeljama da bi se testirala srpska strana, ali i medjunarodna zajednica, i videlo do koje granice se moze ici.

U ovom trenutku, buduci razvoj situacije u BiH manje zavisi od rezultata nedavnih izbora, vec mnogo vise od predstojecih lokalnih izbora, cije je odrzavanje predvidjeno za drugu polovinu novembra. Na njima ce se upravo pokazati stvarne namere sve tri bosanske strane, ali i koliko je medjunarodna zajednica, u prvom redu SAD, spremna da se angazuje da Bosna konacno krene putem mira. Te izbore ce, zbog insistiranja da se omoguci izbeglicama da glasaju u starim mestima prebivalista, za sta je narocito zainteresovana muslimanska strana, biti mnogo teze organizovati, a posebno spreciti eventualne sukobe do kojih bi moglo doci prilikom prelaska medjuentitetskih granica. Postavlja se i pitanje kako ce posle njih funkcionisati vlast, ukoliko, na primer, u pojedinim podrucjima RS pobede stranke iz Federacije BiH, i da li bi to moglo da dovede do obnavljanja napetosti, pa cak i novih, sirih sukoba.

Kako ce dalje biti, ipak, zavisi od spoljnih faktora. Svima je jasno da je medjunarodno prisustvo, posebno vojno, neophodno i posle isteka mandata IFOR-a. I pored sadasnje uzdrzanosti americke administracije da se o tome definitivno izjasni, zbog zahteva koje diktiraju potrebe predstojecih predsednickih izbora, sve je izvesnije da ce medjunarodne snage u nekoj, ogranicenijoj formi ostati u Bosni.

Za definitivno smirivanje u Bosni potrebna je i opsta, narocito ekonomska obnova zemlje, koja je takodje nemoguca bez medjunarodne podrske. Pri tom, ocigledno je da je najvaznije prisustvo, i to dugorocno, SAD. Ono sto je nepoznanica u ovom trenutku, mada dosad vidjeno vise upucuje na suprotan zakljucak, jeste da li ce se americki interes za Bosnu iscrpsti istekom predsednickih izbora.

Darko Radovic