Krajem septembra predsednik SRJ Zoran Lilic obelodanio je podatak da se vodi postupak protiv grupe penzionisanih generala i bivsih politicara koji su, kako on kaze, hteli »da destabilizuju« drzavu »sa verovatnom krajnjom namerom da je razbiju«. Ovo krajnje ozbiljnu optuzbu ne saznajemo od pravosudnih organa, kao sto je to red u uredjenim pravnim drzavama, nego od prvog coveka drzavne hijerarhije. U stvari, to je nastavak dobro poznate prakse iz nase poduze proslosti, kao i iz proslosti bivsih socijalistickih zemalja istocne Evrope, kada su ovakvim objavama drzavni i partijski celnici narodu porucivali da predstoje znacajni politicki i sudski obracuni u staljinistickom stilu.

Sta nam se to sada sprema? Za sada je to tesko dokuciti, ali sudeci po nervozi i pojacanoj agresivnosti u vrhovima vlasti, sve to nece da izadje na dobro. Istoga dana kada i Liliceva izjava, u novinama je osvanula i uobicajena kolumna Mire Markovic u kojoj se ona, svom zestinom, obara na, kako kaze, lazljive kriticare programa JUL i naziva ih umobolnicima. Ona dalje tvrdi da su ti kriticari »neleceni ili slabo leceni umobolnici i prevaranti protiv kojih jos nisu doneseni zakoni kojima bi se ljudi od njih stitili«. To - da protiv »ove kategorije ljudi« treba sto pre doneti zakone, ponavlja se na vise mesta u tekstu.

Da li sve ovo znaci da ce i gospodja Markovic, slicno kao nekada Staljin, svoje politicke protivnike trpati u ludnicu, sto pretekne tamnicu?

D. I.