Alternativa

Zenska olimpijada

Na Ribarskom ostrvu u okolini Novog Sada, od 1. do 4. avgusta, odrzan V Medjunarodni skup "Mreze zenske solidarnosti protiv rata"

U jeku sezone godisnjih odmora, tzv. mrtve sezone za delatnosti koje nisu vezane za turizam, u kontrastu sa polupraznim Beogradom, sedista zenskih grupa vrve kao kosnice. Nakon letnje feministicke skole u julu mesecu (vid. Slavica Stojanovic: Feministicka skola, NIN, 9. 08. 1996), u avgustu je odrzan V Medjunarodni susret "Mreza zenske solidarnosti protiv rata". Blizu 200 zena iz 25 zemalja sveta sastalo se na Ribarskom ostrvu kod Novog Sada u zelji da razmeni misljenja i iskustva i da u medjusobnoj solidarnosti i podrsci nadje novu snagu za sebe licno i za zajednicku borbu protiv rata, militarizma i nasilja.

U okviru brojnih panela i kreativnih radionica, aktuelne teme su sagledavane iz zenske perspektive i tretirane u kontekstu feministickog antiratnog aktivizma: Dejtonski mir; Lezbijstvo i politicka odgovornost; Zene i antimilitarizam; Uzajamna podrska i saradnja medju aktivistkinjama sa razlicitih strana fronta; Zena i drzava-nacija na Balkanu; Zene se vracaju kuci (o povratku izbeglica); Psiholoski rat na Kosovu; Premor - kako uskladiti aktivisticke napore i licne potrebe; Menjaju li zene politiku? (odnos zena u politickim partijama i zena u pokretima); Osecanje krivice - kako se suociti s njim i kako ga prevazici; Zivot zena i razliciti oblici fundamentalizma...

Protest

Za ovaj medjunarodni zenski skup karakteristican je i redovan javni protest. Kao i prethodnih godina, veci broj ucesnica okupio se na Trgu slobode, u centru Novog Sada. Obucene u crno, zene (a bilo je i muskaraca) napravile su veliki krug izmedju katedrale i spomenika Svetozaru Mileticu. Po koreografiji koja je pretpostavljala i izvesnu spontanost, one su verbalno i gestom prikazivale kako osnovne motive povezivanja i zajednicka nacela svog aktivizma tako i zanimljivosti i vrednosti svoje razlicitosti. Na transparentima su bile poruke ispisane na vise jezika kojima, inace, ove zene govore. Umesto nekog "obicnog" cveca za cvece su izabrale suncokret. Velika lopta - zemaljska kugla sa tzv. politickom mapom sveta i ovalno ukrojeno platno segmentirano bojama sa zastava svih zemalja, bili su glavni rekviziti ovog svojevrsnog "hepeninga". Nije bilo mnogo onih koji su prolazeci trgom ne samo zastali da vide o cemu se tu radi, stali i pridruzili se. Najspremnija da ucestvuju bila su deca.

Protest je trajao oko sat vremena i zavrsen je uobicajeno - paljenjem sveca zrtvama rata i nasilja u citavom svetu.

Knjige

Na skupu su promovisane i dve knjige u izdanju Zena u crnom i izdavacke kuce "Devedesetcetvrta". Zbornik Zene za mir, cetvrti po redu, predstavlja "akcije, razmisljanja i osecanja Zena u crnom, kao i medjunarodne mreze zenske solidarnosti protiv rata". Tekstovi su grupisani u sedam tematskih celina koje govore o kontinuitetu nenasilnog otpora ratu i opasnosti ravnodusnosti i fatalizma; o proslogodisnjem skupu u Tresnjevcu; o izbeglickoj stvarnosti; o secanjima zena na rat; o Bosni koja zivi; o alternativnoj medjunarodnoj politici; o antimilitarizmu. Po recima urednice Stase Zajovic, "knjiga obuhvata dileme, stavove, akcije brojnih prijateljica i prijatelja koje/i se na raznim tackama planete i raznim vidovima nenasilnih strategija suprotstavljaju ratu, militarizmu, logici rata".

Zbornik je vec preveden na engleski jezik, a po vec ustaljenom obicaju, solidarne zenske grupe iz Italije i Spanije su se obavezale da ga prevedu i stampaju na svojim jezicima. Ovi prevodi bi trebalo da se pojave do 9. oktobra - godisnjice osnivanja beogradske grupe Zena u crnom.

Druga knjiga je Zensko pitanje u Srbiji u 19. i 20. veku Nede Bozinovic. Knjiga je vec promovisana u uzem krugu, u prostorijama Zena u crnom, 24. maja ove godine, u okviru obelezavanja Medjunarodnog dana zenskih akcija za mir i razoruzanje.

Dogovori

Skup je zvanicno zavrsen u nedelju, 4. avgusta, na plenarnoj sesiji posvecenoj dogovoru o buducim zajednickim akcijama. Podvucen je znacaj kontinuiranog napora da se utice na oficijelne politike. U cilju da se zenski nenasilan otpor ratu i nasilju ucini sto vidljivijim zakljuceno je da bi ga trebalo manifestovati na internacionalnom, globalnom nivou. U skladu s tim, odredjena su dva datuma koja ce sve grupe dodati svojim pojedinacnim kalendarima akcija. To su 24. maj, Medjunarodni dan zenskih akcija za mir i razoruzanje i 25. novembar, Medjunarodni dan protiv nasilja nad zenama. Ti datumi ce se, ubuduce, obelezavati od strane svih grupa clanica "Mreze zenske solidarnosti protiv rata" u celom svetu.

Film

Po zavrsetku zvanicnog dela skupa, vecina gosci se vratila sa domacim grupama u Beograd. Tu su im omoguceni brojni privatni i profesionalni kontakti, turisticki i humanitarni obilasci, zabavni i aktivisticki programi. Ukratko - i rad i provod. Njihovim prisustvom obogacen je i redovan protest Zena u crnom, u sredu 7. avgusta, na Trgu Republike, u okviru kojeg je grupa zena iz Turske, Spanije i Nemacke, priredila performans simbolizujuci sputavanje i nasilje nad zenama i njihovo prevazilazenje zenskom solidarnoscu, uzajamnom podrskom i prijateljstvom.

Iako ova manifestacija nije privukla paznju satelitskih TV stanica, poput zvanicne olimpijade koja se odvijala u istom periodu, i ovaj medjunarodni susret je imao svoju televizijsku ekipu. Naime, VDR iz Kelna je angazovao ekipu da napravi 90-minutni dokumentarni film o beogradskoj grupi Zena u crnom. U toku ovog skupa, snimljen je materijal za prvu fazu tog filma, koja ce biti dopunjena u Sarajevu i Crnoj Gori. Druga faza ce biti snimljena u oktobru, prilikom obelezavanja pete godisnjice od osnivanja beogradskih Zena u crnom, a treca krajem godine. Film bi trebalo da bude emitovan na nemackoj televiziji u februaru 1997. godine.

Jos jedna slicnost i razlika u odnosu na olimpijadu sporta: ni u jednoj od brojnih disciplina ovde nije bilo kompeticije, ali je ipak svaka od ucesnica zavredela zlato.

Vera Sinrajh
Nastasja Radovic

 Republika br.145-146 1-31. avgust 1996.
[Posaljite nam vas komentar]

[Arhiva]
[© Copyright Republika & Yurope 1996 - Sva prava zadrzana]