Urbanitet

Nadgornjavanje

Ne juri Evropa od nas vec mi prebrzo zaostajemo

Povod ovoj zabelesci je nedavno stampana knjiga Urbanizam Evrope, koju je pripremio i preveo prof. dr Miodrag Janic. Izmedju ostalog, u njenom sadrzaju se nalazi: Evropska deklaracija o pravima gradjana u gradovima, Evropska urbanisticka povelja, a i Uloga drzave u prostornom i urbanistickom planiranju.

Udruzenje urbanista Srbije naslo je za shodno da, u vreme donosenja Zakona o planiranju i uredjenju prostora i naselja u Srbiji, stampa ovu knjigu koja pokazuje i zastoj u oblasti prostornog i urbanistickog planiranja u Srbiji, a pokazuje i temelje i stavove urbanizma Evrope.

Suprotstavljanjem Evropske deklaracije o pravima gradjana u gradovima i Evropske urbanisticke povelje u atmosferi duha u kojoj su vec suprotstavljeni aboridzini prema arivistima, brdjani prema ravnicarima i, nazalost, primitivci prema obrazovanima, lako je uvideti gde se jaz mahom pokazuje izmedju nas i Evrope; gde se cesto dovodi do preterane degradacije urbanog ambijenta, gde nastaju, kako se navodi u Povelji, "urbani polipi".

Evropska deklaracija o pravima gradjana u gradovima

Bezbednost

Grad mora da bude u najvecoj mogucoj meri bezbedan i siguran i zasticen od delinkvenata i agresije.

Nezagadjena i zdrava sredina

Sredina mora da bude zasticena od buke, a vazduh i zemljiste zasticeni od zagadjivaca. Priroda i prirodni resursi takodje moraju biti zasticeni od raznih zagadjivaca.

Zaposlenost

Grad mora da stvara uslove za zaposljavanje. Svaki pojedinac ima pravo da ucestvuje u ekonomskom razvoju grada, ima pravo na licnu, finansijsku autonomiju.

Stanovanje

Adekvatna ponuda i izbor stanova u skladu sa mogucnostima svakog pojedinca i porodice, koji garantuje pristojne uslove zivota i pravicnost.

Mobilnost

Neogranicena mobilnost i sloboda kretanja i harmonicna ravnoteza korisnika javnih komunalnih sistema i uskladjen razvoj izmedju javnog saobracaja i pratecih funkcija.

Zdravstvo

Objekti i instalacije zdravstva moraju biti razvijeni do nivoa koji stanovnicima obezbedjuje fizicko i psihicko zdravlje.

Sport i dokolica

Sport i dokolica sa rekreacijom moraju biti dostupni svim gradjanima bez obzira na starost, dohodak i druge statusne karakteristike, a grad mora da razvija siroku ponudu objekata i instalacija za sport i rekreaciju.

Kultura

Dostupnost i participacija na sirokoj skali kulturnih i kreativnih aktivnosti.

Multikulturna integracija

Istovremeni razvoj zajednica sa razlicitim kulturnim, etnickim i religioznim karakteristikama.

Visok kvalitet arhitekture i fizicke okoline

Razvijanje sto kvalitetnijih oblika i pazljiva restauracija istorijskog i arhitektonskog nasledja.

Harmonizacija funkcija

Funkcije stanovanja, rada, komuniciranja i raznih socijalnih aktivnosti treba da budu harmonicno i stvarno razvijene.

Participacija

Pluralisticke demokratske strukture i urbani menadzment karakterisu se saradnjom izmedju razlicitih cinilaca. Saradnja mora da bude zasnovana na pomoci, informacijama i sto manjoj regulaciji.

Ekonomski razvoj

Lokalne zajednice treba da budu veoma opredeljene u pogledu stvaranja direktnih ili indirektnih uslova za ubrzani ekonomski rast.

Odrzivi razvoj

U svim slucajevima u kojima lokalni organi nastoje da uspostave ravnotezu izmedju ekonomskog rasta i zivotne sredine.

Robe i usluge

Lokalni organi vlasti duzni su da preko odgovornih organizacija (javna preduzeca), privatnih preduzimaca ili mesovitih organizacija, ponude svojim gradjanima dovoljan obim, strukturu i kvalitet odgovarajucih dobara i usluga.

Prirodna bogatstva i resursi

Lokalni organi vlasti su obavezni da racionalno upravljaju i gazduju imovinom i resursima na svojoj teritoriji.

Licna ocekivanja

U gradu moraju vladati takvi uslovi koji su pogodni za realizaciju dobrobiti i individualnih, socijalnih, kulturnih, moralnih i duhovnih vrednosti.

Medjuopstinska saradnja

Gradjani imaju pravo da ucestvuju u svim oblicima saradnje sa opstinama i gradovima svoje zemlje i drugih zemalja bez ikakvih posrednika i raznih drugih ogranicenja.

Finansijski mehanizam i finansijska struktura

Lokalni organi vlasti treba da budu osposobljeni za blagovremeno iznalazenje finansijskih sredstava za finansiranje potreba i aktivnosti koje su definisane u ovoj deklaraciji.

Ravnopravnost

Lokalni organi vlasti su duzni da svim gradjanima osiguraju navedena prava, bez obzira na pol, starost, poreklo, socijalni status, ekonomski i politicki polozaj ili na fizicke i psihicke nedostatke.

"Nasa" verzija

S obzirom na nase specificne uslove prava naseg gradjanina u nasoj povelji bi valjalo modifikovati!

Sto se bezbednosti tice, gradjanin slobodnom voljom moze da izabere lako ili tesko oruzje kojim ce se braniti u svom stanu, a u kafice i slicne rizicne institucije dozvoljeno mu je da navraca sa telohraniteljima.

Visak decibela, koji proizvode krpljeni motori izandjalih autobusa, nikoga vise ne uzbudjuje, jer se naviklo na njih.

Zagadjenost ulice, reke, vazduha, ili parka, koju u poslednje vreme uvode u modu borci protiv rasnih pasa, prima se kao prst sudbine, posto, otvoreno govoreci, zbog necega se mora otici sa ovog sveta.

Nije sva sreca u zaposlenosti. Nerad ima svoju draz. Zar je uzalud komunisticka drzava, jos pre svoje resenosti da odumre, korumpirala radnike neradom.

Stanovanje u vlastitim vlasnickim stanovima, za koje se placaju enormni haraci "Infostanu", uz liftove pokvarene dusom i telom, zaustavljene do vecnosti u prizemljima.

Sloboda kretanja je zagarantovana. Gradjanin moze da bira hoce li se gradskim prevozom voziti sa jednog kraja na drugi, ili sa drugog na treci. Tramvaji, a i autobusi, ionako najcesce idu kao u neurbanim sredinama - svakog sata.

Da nije u zdravstvu plavih koverata bilo bi manje zdravih po glavi stanovnika bolesnih.

Sport i dokolica su najsire zastupljeni na televizijskim programima. Navijanje reportera nosi u sebi i dodatnu komponentu, sirenje bratstva i jedinstva prema lokalnim sportistima i sirenje mrznje prema protivnickim.

A kad bi svet znao koliko je sa kulturom lepse na nizbrditom Balkanu, od radosti bi otpevao sve novokomponovane pesme, koliko god da ih ima.

Besprimerna ravnopravnost vlada u drustvu. Niko ne obraca paznju na to da li je neko zenskog ili muskog pola, star ili mlad, u poziciji ili opoziciji, da li se sluzi obema nogama, ili ide na cetiri noge... Svi isto pravo imaju da se pri guranju sluze laktovima. Svi su jednaki, mada ima i jednakijih u ovoj orvelovskoj farmi.

Evropska urbanisticka povelja (u skracenom obliku)

Potpuna zasnovanost Povelje je na Deklaraciji o pravima gradjana, jer grad je radi gradjana, nisu gradjani radi grada!

Saobracaj i mobilnost

Uz sve vidove vozila saobracaj mora da bude ugodan. Obim voznje putnickim automobilima smanjiti. Reafirmisati socijalnu ulogu ulice.

Okolina i prirodna sredina u gradovima

Racionalno gazdovanje energetskim resursima. Politika lokalnih organizacija vodi ka sprecavanju zagadjenja okoline. Odgovornost za zastitu zelenih povrsina je na lokalnim organima.

Fizicka forma grada

Bitna je zasticenost centara gradova kao vaznih simbola evropske kulture i istorijskih nasledja. Postizanje kvalitetnog arhitektonskog stvaralastva i ravnoteze izmedju stambeno-poslovnih zona grada, kao i odrzavanje rezidencijalnog karaktera gradskog centra.

Urbano - arhitektonsko nasledje

Osnovno je definisanje pravnih propisa, zatim zastiti nasledja posvetiti paznju negovanjem starih graditeljskih zanata i integrisanosti nasledja u savremene forme zivota.

Stanovanje

Podrazumeva se puna zastita privatnosti u svojim stanovima; naravno: bezbednim i zdravim. A od najvece je vaznosti siroka mogucnost izbora pri resavanju stambenih problema. Obezbedjenje stanovima inferiornih i socijalnih kategorija ne resava se putem trzista.

Urbana bezbednost i sprecavanje kriminala

Iziskuje stalnu obavezu sprecavanja kriminalnih radnji. Omogucavanje saradnje lokalnih organa sa sluzbom unutrasnjih poslova. Isto tako stalna je obaveza definisanja borbe protiv droge. Prevaspitavanje prestupnika i socijalna integracija ranijih delinkvenata je od ogromne vaznosti.

Hendikepirani i distroficari u gradovima

Svaki centar aktivnosti treba da bude dostupan svim kategorijama gradjana. Pri planiranju mesta stanovanja i radnih mesta voditi racuna o hendikepiranim osobama. Komunikacije i javni transport treba da budu dostupni svim korisnicima bez obzira na stepen hendikepiranosti.

Sport i dokolica

Svi stanovnici urbanih podrucja imaju pravo da koriste raspolozive sportske i rekreativne kapacitete i povrsine.

Kultura u gradovima

Razvoj kulture u gradovima je istovremeno i uslov njihovog ekonomskog i socijalnog razvoja. Kulturna razmena je snazan most izmedju stanovnika razlicite nacionalnosti i raznih regiona i drzava. Podrzavati siroku saradnju izmedju raznih neprofitnih asocijacija i privatnog sektora. Imati stalno na umu da kulturni pluralizam podstice nastajanje brojnih inovacija.

Multikulturna integracija u gradovima

Borba protiv svih vidova diskriminacija je fundamentalni aspekt urbane razvojne politike. Kultura i obrazovna politika ne smeju biti diskriminatorske. Jednaki uslovi zaposljavanja moraju biti za sve gradjane. Potpuna integracija imigranata u socijalnu i fizicku urbanu strukturu grada.

Zdravstvo u gradovima

Jedan od bitnih uslova za zdravlje gradjana je zdrava urbana sredina, a ona zavisi od blagovremenog zadovoljavanja fundamentalnih potreba gradjana.

Participacija gradjana, urbani menadzment i urbanisticko planiranje

Obezbediti gradjanima slobodno biranje svojih lokalnih predstavnika. Omoguciti konsultovanje gradjana o vecim projektima. Informacijama o svim aspektima i potencijalima grada posvetiti najvecu paznju. Od velike je vrednosti i zasnovanost politickih odluka na urbanim i regularnim razvojnim planovima.

Ekonomski razvoj grada

Zavisan je prvo od medjusobne povezanosti i uzajamne uslovljenosti ekonomskog i socijalnog razvoja. A ekonomski rast i razvoj zavisni su od razvijenosti regionalne i urbane infrastrukture. Saradnja privatnog i javnog sektora na bazi raznih oblika partnerstva je izvanredno vazna komponenta ekonomskog rasta i razvoja.

Bezbednost

Socijalna integracija ranijih delinkvenata je resena interno od slucaja do slucaja, posto za Sluzbu unutrasnjih poslova raniji delinkventi nastavljaju honorarno da rade.

Zelenilo

Podrazumeva se da svi znamo: sume ne treba unistavati! To bi moralo da imaju na umu pre svih kako raznorazne cate, tako i predsednici opstina. Medjutim - a to "medjutim" i remeti pravila. Park-sumica u Beogradu na Banovom brdu, izmedju ulica Pere Todorovica i Zarka Pucara (uzet samo za primer) strada, jer mu se malo-pomalo "capne" po dva-tri ara zemlje pod drvecem, da bi se jednom napravila privatna pekarska radnja sa radionicom, drugi put stambena zgrada, treci put privatan restoran sa bastom, iako je pedesetak metara iznad njega, na ulici, vec podignut jedan restoran.

Kultura i umetnost

Ljudi srednjih vrednosti koji se bave kulturom i umetnoscu ocenjivani od kriticara srednjih vrednosti ne mogu, logicno, da daju proizvode visokih vrednosti. Tacno je da sve manje ima onih koji se raduju kad vide Ciganina s mrzovoljnom meckom, koja cas glumi coveka pijanduru, a cas se pravi da spava kao "stara baba" - kako joj vec gazda naredi, ali taj meckarski ukus je ostavio trag u duhu grada. Vrla vanbracna deca Lajosa Zilahija i Ivana Kolesnikova radjala su se, pisala, slikala, svirala, pevala, igrala, pupela i tupela. U mnogim staklorezackim radnjama, a i na mnogim zidovima u stanovima, vise slike zelenih brda i plavih potocica, belih neba i lila devojaka. U mnogim beogradskim novinama stampani su tekstovi pisani zlatastim i kliktavim recima. Iz trestavih zvucnika izvijaju glasovi raznih Zorica Brunclik. Neko je pola veka svakodnevno merio da nivo duha ne predje crtu ni ispod ni iznad.

Arhitektura

Biser je moda podizanja zamkova sa kulama, strazarnicama i osmatracnicama. Jedan je preko puta stadiona "Crvene zvezde", a drugi, isto tako kao iz crtanog filma, u moravsko-loarskom stilu, na Dorcolu iza ulice Djure Djakovica. Stari Njujork je u istoriji kica dobio primat. Prvi bogatasi tog grada takmiceci se u pokazivanju svoje novcane vrednosti, zidali su kuce kiteci zidove i krovove raznoraznim stilovima i nestilovima. Mozda je teznja nasih bogatasa preskociti Evropu i stici onaj Njujork od pre dve stotine godina?! Bojazan da ce ti zamkovi stajati u ovoj nasoj svetloj buducnosti kao piletu sise - otpada! U drustvu ce ubrzo ovladati i plemicke titule koje idu uz zamkove. Prvoborac NOB-a i Memoranduma je i dokazani borac za vracanje zvanja viteza, a kad je vec prosao "vitez", proci ce i nadvojvoda (vojvode vec imamo), vikont, baron, markiz, hercog...

Finansije

Izuzimanja ili smanjivanja seljakovih obaveza su svakako stimulativna. Interesantan je primer Ciriha, grada u brdsko-planinskom podrucju. Ne moze predsednik opstine da kaze brdjanima ostanite na brdu da biste nam pripremali namirnice i da nam ne biste kvarili grad; zar da odlazi pred kapije seljaka i da suznih ociju recituje: "Ostajte ovde"?! Taman posla! To je reseno poreskom politikom, instrumentima, kreditima. Za platni bilans je najbitnije da ima dosta krava i dosta mleka, da bi fabrika cokolade radila punim kapacitetom. Nestankom seljaka s brda, izvoz cokolade bi nestao, a on sa svajcarskim casovnicima ide ruku pod ruku. I malo je verovatno da bi u Cirihu pustili poljoprivrednike da silaze u grad i neguju divlju gradnju u nekim svajcarskim Kaludjericama.

Evropska povelja ne ukazuje tek tako: da lokalne vlasti prilikom pripremanja svojih planova, politike razvoja, strategije, predloga i programa za svoja administrativna podrucja, moraju uzimati u obzir veze i odnose koji postoje izmedju gradova i varosi, s jedne, i njihovog okruzenja regiona, s druge strane. Povelja naglasava da svaki grad ima svoj identitet koji treba da bude zasticen, razvijen i potvrdjen, a regionalne karakteristike, lokacije, stanovnistvo, prostor, zaledje, klima, urbana forma, nastanak, boje, istorija i funkcija datog grada razlikuje se u gradovima.

Uravnilovke, daltonizam, nerazlikovanje ne samo nijansi, vec i odredjenih razlicitosti ide ka konfekcionizmu, zato nije opskurno kad se izgradi fabrika sardina u gradu na brdu, do kojeg se nijedno more ne moze prokopati.

Nasi gradovi su suoceni sa propadanjem infrastrukture, opadanjem kvaliteta javnih usluga, rastom nezaposlenosti, bujanjem nekulture, agresije, porastom kriminala, sve rasirenijom upotrebom droge vec u nizim razredima skole, sa rasnom i etnickom diskriminacijom, sve vecom socijalnom, klasnom razlicitoscu, bez obzira na proklamovane socijalisticke kanone.

Covek zdrave pameti, stanovnik jednog grada, normalno je da se zapita sta se u gradskoj politici radi?! Ne mora on da bude zastupnik uvlacenja privatne trzisne filosofije u rad javnih sluzbi, protivnik socijalistickog rezima, ali s obzirom da veliki deo njegovog dinara, u dobu uzasno niskog standarda, odlazi na institucije koje zamagljuju put u Evropu laznim korakom u mestu, birokratskim i ignorantskim stavom, javaslukom i nepoznavanjem materije - taj covek, bar, kroz svoje pitanje moze malo da se osvesti.

Ljudi koji misle da pri ulasku u gospodsku kucu moraju da izuju cipele i ostave ih pred vratima, treba da znaju, da se u Evropu ulazi sa cipelama, ali bez straha, s postenjem i pamecu.

Tihomir Ilic

 Republika br.145-146 1-31. avgust 1996.
[Posaljite nam vas komentar]

[Arhiva]
[© Copyright Republika & Yurope 1996 - Sva prava zadrzana]