Beograd je oduvek imao kosmopolitskog duha, neminovno se u njemu morao pojaviti otpor uskim, nacionalistickim idejama vladajuceg establismenta

Krajem maja pojavila se u Italiji, kod milanskog izdavaca Selene, jedna veoma lepa i visestruko znacajna knjiga. Njen naslov je: "L' Altra Serbia" i predstavlja izbor tekstova iz zbornika Druga Srbija i Intelektualci i rat, nastalih na osnovu ranih sesija (1992-93) Beogradskog kruga. Knjigu je pripremila, uredila i brizljivo odnegovala Melita Richter Malabotta, sociolog iz Zagreba, koja vec gotovo dve decenije zivi u Trstu. Predgovor je napisao Predrag Matvejevic, a kao pogovor, odnosno most ka italijanskom citaocu stoje u knjizi jos tri teksta: Paolo Faki, profesor filosofije jezika sa Univerziteta u Trstu, naslovio je svoj prilog: "Druga Srbija i druga Evropa", Nino Rekupero, profesor savremene istorije sa Milanskog univerziteta pise pod naslovom "Hvala Beogradskom krugu", a Klaudio Venca, profesor savremene istorije iz Trsta i glavni urednik casopisa Zerminal, vec u naslov svoga priloga ("Pluralisticki i kriticki orijentisan kruzok") stavlja one karakteristike Beogradskog kruga koje je prepoznao citajuci tekstove clanova tog kruzoka.

"Ova je knjiga bila neophodna. Ona skida mrlju sa obraza. Koci nastojanja i strasti onih koji demonizuju Srbiju govoreci: 'Svi su isti'. 'Balkan je takav'. 'Svi se medjusobno mrze, kolju jedni druge'. Ovaj rat nije oblatio samo obraz Srbije." To je uvodni pasus iz predgovora Predraga Matvejevica, koji poslednje dve godine radi kao profesor juznoslovenskih knjizevnosti u Rimu, a tamosnjoj citalackoj publici poznat je pre svega po knjigama i idejama o Mediteranu. Matvejevic je u predgovoru (objavljenom inace i u jednom od majskih brojeva Ferala razradio tezu koju je izneo odmah cim mu je Melita Rihter ponudila da napise uvod: Beograd je oduvek imao kosmopolitskog duha, neminovno se u njemu morao pojaviti otpor uskim, nacionalistickim idejama vladajuceg establismenta. "Probajmo zamisliti pedesetak nemackih, ruskih, italijanskih ili spanskih intelektualaca koji tridesetih godina u vreme fasistickih rezima, zajednicki pisu i objavljuju knjigu protesta. Kakav bi to znacaj imalo! Istini za volju, rezim u Srbiji je meksi i podnosljiviji, ali zato nista manje podao".

Italijanska kulturna sredina primila je knjigu na slican nacin: kao svedocenje o stvarnom disidentstvu koje postoji u Beogradu, a o kojem se u Italiji malo, ili tacnije - nista ne zna. To je stav koji se cuo na vise prezentacija knjige: u Mesini na Siciliji (gde je prisutnih bilo cak sedamdesetak slusalaca!), na sajmu knjiga u Trstu i u jednom malom kulturnom kruzoku u Duinu, u okolini Trsta.

Melita Rihter Malabota pocela je da priprema ovu knjigu jos pre dve godine, odnosno odmah posto su knjige Beogradskog kruga stigle u njene ruke. Shvatila je da i njenoj novoj domovini, Italiji, treba predstaviti ove glasove neslaganja, licne hrabrosti i morala. Tek sto je zavrsila rad na knjizi: Balkanski konflikt, Evropska integracija, koju je zajedno sa Klaudiom Vencom i Paolom Fakijem uredila i objavila u Trstu, ona je pristupila pripremanju knjige o odnosu srpskih intelektualaca prema ratu. Mnogo truda i ljubavi ulozila je ne samo u prevodjenje tekstova (u cemu je imala i dva saradnika, od kojih se jedan i ne usudjuje da potpise svoje prevode jer je poreklom iz Hrvatske, pa se boji da bi potpis na prevodu mogao naskoditi njegovoj uzoj porodici koja tamo zivi), nego i u pisanje uvodnog teksta, a zatim i komentara, objasnjenja uz imena, pojave, naslove koji se u tekstovima spominju, a koji bez objasnjenja ne bi italijanskom citaocu nista znacili. Kada je knjiga objavljena, Melita je sa istim zarom nastavila da je predstavlja, kao sto je prethodno pripremala (mozda valja dodati da su ne samo svi prilozi i prevodi radjeni apsolutno besplatno, bez ijedne, makar i simbolicne lire nadoknade, nego je sve te razlicite rukopise u kompjuter unela i za stampu priredila gospodja Marta Gruber, takodje bez novcica nadoknade).

Porodica prijatelja Druge Srbije nicala je sukcesivno, kako je projekat rastao, kako se povecavao broj prevedenih priloga. Melita uvek naglasava kako joj je zao sto nije mogla prevesti sve priloge iz obe knjige, ali to u datim okolnostima zbilja nije bilo moguce.

Reakcija stampe bila je brza i po knjigu veoma povoljna: Vec prve sedmice po objavljivanju knjige, Melita je imala intervju za prvi program radio-RAI u trajanju od gotovo jednog sata. Il Manifesto je knjizi posvetio gotovo celu jednu svoju stranu, La Gazzeta del Sud jedan dugacki stubac, a trscanski Il Piccolo je izvrstan osvrt Maura Manzina objavio istoga dana kada je na glavnom trgu Trsta, u okviru manifestacije "Gutenbergov trg", knjiga tamo i predstavljena. Informacije o knjizi doneli su i slovenacki dnevni list u Trstu, Primorski dnevnik, te list italijanskih anarhista Germinal.

Prema usmenim informacijama, i za jesen se predvidja predstavljanje knjige u Veroni, Veneciji i Mantovi. A za vreme prezentacije knjige u Mesini vise puta je citiran tekst Filipa Davida; kako se podudarilo da je istih dana kod jednog trscanskog izdavaca izasao prevod Davidove knjige Zapisi iz mracnih vremena, dobila sam u zadatak da Filipu Davidu prenesem zarku zelju tribine "Obelisk" iz Mesine na Siciliji da na jesen bude njihov gost.

Zelje obicnih ljudi i obicnih citalaca ocito imaju vise sluha za Drugu Srbiju nego razni evropski zvanicni pregovaraci; ali zar to nije prava misija intelektualca, zar citalac obicni nije uvek prvi adresat onih koji pisu?

Marija Mitrovic

d. m:

Italijanska kulturna sredina primila je knjigu na slican nacin: kao svedocenje o stvarnom disidentstvu koje postoji u Beogradu, a o kojem se u Italiji malo, ili tacnije - nista ne zna

[Posaljite nam vas komentar]

[© Copyright Republika & Yurope 1996 - Sva prava zadrzana]