Svet i mi

Ometanje demokratije

Gordana Logar

Dzon Korblum, pomocnik americkog sefa diplomatije i specijalni pregovarac za sprovodjenje Dejtonskog sporazuma, nedavno se nasao u situaciji u kojoj su pre njega bila dva britanska lorda - Karington i Oven. Prvi, sa aristokratskom tradicijom od stotinak godina, povukao se iz pregovora sa balkanskim (tada jos jugoslovenskim) liderima sa saznanjem da ce doziveti poraz. Oni - kako je rekao - za razliku od africkih vodja u nekadasnjoj Rodeziji, gde je uspeo da sklopi mir izmedju zavadjenih strana, olako daju rec, stavljaju potpis i ne cine nista. "U Africi se dugo pregovara, ali rec je svetinja", izjavio je ovom novinaru na Londonskoj konferenciji 1992. Lord Oven, prvi sa aristokratskom titulom u porodici, balkanske vodje rata nazvao je u memoarima lazovima koji znaju da mi znamo da oni lazu, ali nas i dalje lazu.

Dzon Korblum je krajem druge nedelje avgusta, sasvim iznenada, najavljenu "razmenu misljenja" sa grupom novinara pretvorio u svojevrsnu konferenciju za stampu gde je jasno rekao da ce "ovde biti jos strasnije i gore ako Dejtonski sporazum propadne". Bilo je to prvo priznanje da je mirovni proces mozda i pred krahom i ocigledno nezadovoljstvo razgovorima koje je pre tog jutra vodio sa Slobodanom Milosevicem, Biljanom Plavsic i Momcilom Krajisnikom. Nista bolje nije ga cekalo (kad se zna za Mostar) sutradan na Brionima, kod Franje Tudjmana. Korblum je cak pomenuo mogucnost ponovnog uvodjenja sankcija Jugoslaviji priznajuci da je to razestilo predsednika Srbije koji je rekao da mu i tako i tako nista nisu dali za uzvrat za saradnju u Dejtonskom sporazumu. Suspenzija sankcija je, ocigledno, mala nagrada pogotovo sto je ostala bez efekta za sta, doduse, nisu krivi Amerikanci vec stanje u Jugoslaviji, opljackanoj od politicke "elite", ojadjenoj i sa "uglednim" mestom na statistickoj lestvici nerazvijenih zemalja gde ranije nije pripadala.

Najzanimljivije je, medjutim, da i Korblum deli misljenje da su malo dali, ocigledno ne racunajuci na javnu promociju licnosti Slobodana Milosevica, mada su se svojim laskanjima, ali i potezima, ukljucili u predizbornu kampanju SPS zapostavljajuci svaku drugu Srbiju. Istovremeno, vladajucoj stranci i njoj bliskim dali su precutno beskrajno vremena da urade posao u kuci u suprotnom pravcu od demokratije za koju su uvek, a narocito u Americi, veoma zainteresovani. Korblumova nagla odluka da bar javno prekine "lav stori" sa zvanicnom Srbijom bila je izazvana strahom da ce sve krenuti naopako u Bosni. Cak je obelodanio i podatak da se "samo 85 odsto od vojnog plana ostvarilo"!

Paradoksalno je, medjutim, da je Amerikanac morao da bude svestan da ce njegova poruka i cak pretnja sankcijama ostati - zbog kontrole medija i svega i svacega - nepoznata najsiroj srpskoj javnosti. Na primedbu da je demokratija samo usputna tema Beograda i Vasingtona u dejtonskim pregovaranjima, Korblum je priznao da stvari tu ne stoje najbolje jer je put do demokratije veoma dug i veoma trnovit.

Narocito ako se zapostavlja i ometa od nekog tako mocnog, od jedine istinski preostale sile koja svet oblikuje prema svojim interesima sto u politici jeste logicno, ali onda kad nisu samo dnevni interesi.

Republika br.145-146 1-31. avgust 1996.
[Posaljite nam vas komentar]

[Arhiva]
[© Copyright Republika & Yurope 1996 - Sva prava zadrzana]