 |
||||
|
||||
RecPricao mi je ovih dana jedan taksista kako ne moze cudom da se nacudi sta sve "nas covek" moze da izdrzi bez primetnijeg otpora, beskrajno trpi da ga lazu, pljackaju, ponizavaju. Iznenadjuje mirnoca kazivanja o zastrasujucim prizorima. Preziveli smo ovaj rat, groznu inflaciju i ostale strahote - veli on dalje - ali sve to izgleda samo priprema - dresura - za nevolje koje tek dolaze, na radnom mestu, ulici, u kuci, svugde.Kao da sluti da cu ga pitati sta licno cini da stvari ne idu opisanim tokom, takodje smireno pripoveda o svom ucescu na skupovima opozicije, u razlicitim protestima i akcijama, pa dodaje da, uprkos poraznih iskustava, i dalje veruje da moze biti drugacije, bolje, da je uzaludno kriviti druge i sebe ukoliko nema spremnosti da se istrajno deluje u prilog konkretnih promena. Bez besa prema vlastima, s blagim prezirom prema tastim vodjama opozicije, najvise ga zanima "nas covek" (a ne narod), i ono sto bi on mogao ubuduce ciniti. Rastanak od nepoznatog pripovedaca pojacao je utisak o odmerenim recima i kontrolisanim emocijama jednog obicnog coveka. Reci, dabome, ne mogu suzbiti silu raspaljenih strasti, niti silinu nagomilanog oruzja, a jos manje mogu zaustaviti tekucu traku srozavanja svakidasnjeg zivota. Iako one nista od toga ne mogu, ipak su pouzdan znak razboritog otpora zlu i beznadju i potvrda smisla upotrebe reci.
N. P. |
Knjiga u novinama
Ivan Colovic, Drustvo mrtvih ratnika
Svetlana Slapsak, Zene i rat u bivsoj Jugoslaviji
|
|||
U ovom broju:
|
||||