NIN i Vreme

Zoran M. Markovic

Naslovna strana predstavlja ogledalo lista i u sebi sadrzi sve ono izrazajno bogatstvo koje i novine kao celina imaju kada se za njih kaze da su ogledalo drustva. Naslovna strana, kao istureni deo novina, njen izlog, ima funkcije koje, u nekom smislu, prevazilaze nameravane funkcije novina. Ona je i svojevrstan plakat u izlozima trafika ali i legitimacija u rukama onih koji su kupili tu novinu. Dok unutrasnja sadrzina lista komunicira samo sa onima koji su se posvetili citanju doticne novine, naslovna strana se obraca mnogo sirem krugu ljudi. Samo neki od tih ljudi kupe novinu, ali poruka (informacija) koju naslovna strana zraci cini jednu specificnu mrezu komunikacija koje stvaraju sliku o novinama samim ali i, sire od toga, vrsi politicki i drugi uticaj na sve one koji vide tu naslovnu stranu.

Kreatori novina naslovnu stranu vecim delom posvecuju povremenim citaocima, trudeci se da na reprezentativan i atraktivan nacin prikazu svoj sadrzaj na naslovnoj strani.

Predmet razmatranja u ovom tekstu su naslovne strane NINa i Vremena, nasih najznacajnijih informativnopolitickih nedeljnika, s ciljem da se na osnovu naslovnih strana odrede i neke trajnije karakteristike ovih listova. Metod istrazivanja koji je ovde primenjen je analiza sadrzaja kao tehnika za objektivan, sistematski i kvantitativan opis ocevidnog sadrzaja simbolickog opstenja.1 Jedinice analize su teme i oblik poruke. Pored analize sadrzaja obavljeni su i intervjui sa glavnim urednicima NINa i Vremena, Dusanom Velickovicem i Dragoljubom Zarkovicem, koji omogucavaju da se proces i nameravani efekti stvaranja naslovne strane razmotre i "iznutra".

Ovo istrazivanje pokriva period od izlaska prvog broja Vremena, 28. 10. 1990, do kraja 1995. godine. Ukupno je, paralelno, analizirana 271 naslovna strana i NINa i Vremena. Da bi analiza imala smisla razmatrani su samo oni aspekti naslovnih strana koji omogucuju medjusobno poredjenje ova dva casopisa.(2)

Traganje za uredjivackom formulom

Period od 1990. do 1996. godine je, sasvim sigurno, najburnije vreme od zavrsetka II svetskog rata u nasoj zemlji, a ovdasnji dogadjaji su ispunjavali sadrzaje svih svetskih medija. U takvom burnom vremenu, iskusenja na koja su nailazili i NIN i Vreme omogucavaju da se analizirajuci taj period govori o trajnijim osobinama ovih listova.

Dusan Velickovic, glavni urednik NINa, ovako vidi taj period i polozaj NINa u njemu:"U tom petogodisnjem periodu postoje, na neki nacin, sve nijanse koje su karakteristicne za novine u ovoj zemlji. Dakle, od perioda neke bliskosti ili preterane bliskosti rezimu, nekriticnosti, preko jedne euforicne faze takozvanog oslobadjanja NINa, do potpunog osamostaljivanja NINa, sto je, cini mi se, najbitnija i najrevolucionarnija tacka u citavoj istoriji NINa. U tom periodu najdominantnije je nesto sto bi se moglo nazvati traganjem za pravom formulom jednog nezavisnog, samostalnog lista ili traganje za pravom profesionalnom formulom. Ta profesionalna formula nikad nije dokraja pronadjena, uvek je bila neka interferencija politickih, drustvenih, nacionalnih i ne znam kojih sve elemenata koji su ometali da se do te formule dodje. Ova redakcija ima i velike prednosti i velike mane zbog toga sto nije sastavljena od grupe istomisljenika. Mi smo u momentu osamostaljivanja imali jedno zateceno stanje, imali smo redakciju koja je sastavljena od ljudi koji su u ovaj list dosli zato sto su izuzetni profesionalci, ali tu je bilo i ljudi koji su dosli iz nekih drugih razloga. Mi smo se nasli u situaciji da sva ta gledista pomirimo i da smanjimo mane a povecamo prednosti te pozicije. Ja mislim da u redakciji postoji jedan konsenzus da NIN treba da bude nezavisan i kriticki list. Da to bude list u kome ce se na argumentovan, pametan nacin kritikovati sve ono sto treba kritikovati i list koji ne vodi neku konkretnu politiku, sigurno nece da bude rezimski, ali istovremeno nece da bude ni opozicioni".

Dragoljub Zarkovic, glavni urednik Vremena, iz svog ugla govori o iskusenjima Vremena u ovom periodu: "Mi smo se dosledno opredelili za tri principa kad su ove novine startovale: liberalnu privatizovanu privredu, protiv nacionalizma, koji je do tada dominirao, i dosledno smo bili na antiratnoj poziciji i to u vreme kad to nije bilo popularno i kad je covek mogao zbog toga da izgubi glavu. Insistiranje na kontinuitetu uredjivacke politike je glavna odlika Vremena, s tim sto smo mi bili svesni da u odredjenim fazama moramo i da platimo cenu toga. Ta dosledna uredjivacka politika nam je donela to da smo bili verovatno najnapadaniji medij. Bilo je veceri kad smo se po dvatri puta uzastopce pojavljivali na televiziji u negativnim komentarima, sto nam je nanelo trajnu materijalnu stetu. Mnogo sveta je prosto zaplaseno da pridje Vremenu".

Sudbina svih nezavisnih medija u nestabilnim vremenima su stalne optuzbe i napadi na integritet lista. O ovoj mracnoj strani novinarske profesije govori glavni urednik NINa: "NIN je optuzivan za najrazlicitije stvari. To govori o tome koliko je NIN vazan i uticajan. Dakle, optuzivani smo i za nacionalizam i za neki anacionalan stav. Optuzivani smo u politickom smislu sa nekog tvrdog krila ekstremnih gledista levih ili desnih. Optuzivani smo sa pozicija vlasti da negiramo sve rezultate vlasti, da smo opozicioni list. Imali smo nedavno takvu situaciju da nas jedan ministar optuzi da smo ostrascena desnica. To verovatno u jeziku dnevne politike ima neki kod, nesto znaci, ali samo po sebi, naravno, ne znaci nista. Kasnije smo doziveli da nam taj isti covek da jednu izjavu nekim drugim povodom, vec time potvrdjujuci da on o ovom listu ne misli ono sto je rekao, a cuo sam i da je kazao da to uopste nije ni rekao. Sve je to u funkciji trenutnih politickih igara. Posto je NIN u tom momentu ostro kriticki pisao o nekim slucajevima, trebalo je, bar u ocima neke javnosti, koja je prijemciva za to, pokusati da se taj list dezavuise, da bi onda i argumentacija koja se u listu pojavljuje jednostavno otpala.

Sve u svemu, pritisci su svakodnevni, ali se oni kao neki talasi razbijaju o hridine koje su ispred nase obale. Prosto sam se navikao da sve sto do mene, tog tipa, stigne i ne tumacim kao pritisak na koji treba da se osvrcem".

Dragoljub Zarkovic, glavni urednik Vremena, priseca se optuzbi koje su upucivane ovom listu, potvrdjujuci da i u ovom ludilu ima sistema (vazi i obrnuto): "Krenulo je ovako: da nas je CIA napravila, pa masoni (u cemu se isticao Dragos Kalajic), pa Karadjordjevici. Sa hrvatske strane je islo, istovremeno, da smo mi samo perfidni srpski nacionalisti koji na inteligentni nacin rade po diktatu Milosevicevog rezima. U Hrvatskoj je taj trend trajao do prosle godine. Raspon tih optuzbi je zapravo jako duhovit. U svakom slucaju, glavna karakteristika je bilo da smo nesrpska novina, da smo izdajnici i strani placenici. To nije u svakom periodu bilo ni bezazleno, jer dosta ljudi iz redakcije je dobijalo pretece poruke, koje su bile anonimne po potpisu ali ne i po sadrzaju. Tu se moglo videti da taj koji pise zna tacno porodicno stanje i adresu novinara. Jedan nas kolega je bio i otet od SDBa zbog sumnji da je nesto surovao sa strancima. Posle su se oni njemu izvinjavali ali to je bilo ono vreme kad su ljudi nestajali preko noci, neki su se vratili, kao nas kolega, a neki nisu, u svakom slucaju to ostavlja trajne posledice".

Praviti novine u ovakvoj atmosferi sigurno nije ni lako ni jednostavno, pa stoga svaka analiza medija u ovom periodu mora da uzme u obzir i ove nepovoljne drustvene uslove.

Tema naslovne strane

Izlaganje rezultata analize sadrzaja naslovnih strana NINa i Vremena bice zapoceto prikazom tema naslovnih strana.

Ovde nisu analizirane sve moguce teme vec samo one koje imaju politicki znacaj u posmatranom periodu.

Vlast u Srbiji i Crnoj Gori je tema koja je, po prirodi stvari, u fokusu svih politickoinformativnih novina. Pod ovom temom je ovde obuhvaceno sve ono sto olicava politicke stranke SPS u Srbiji i DPS u Crnoj Gori, kao i njihove lidere, ali i ono sto je vezano za drzavnu vlast, odnose Srbije i Crne Gore i Saveznu Republiku Jugoslaviju. Iz tabele 1 vidi se da Vreme posvecuje nesto vecu paznju vladajucim strukturama drzave, u odnosu na NIN.

Opoziciji u Srbiji i Crnoj Gori oba lista su posvecivala priblizno istu paznju.

Zbog svog doslednog zalaganja za ocuvanje jugoslovenske zajednice, Vreme je, prirodno, nesto veci znacaj pridavalo jugoslovenskoj federaciji kao temi naslovne strane.3 Srpsko nacionalno pitanje u sebi sadrzi sav onaj difuzioni raspon tema koji se krece od preispitivanja uloge Srbije u SFRJ, preko polozaja srpskog naroda van Srbije, odnosa Srbije i Srba i Evrope i sveta uopste, do pomirenja svih Srba i metafizickih razmatranja srpskih nacionalnih karakteristika. Ova tema pokazuje i osnovnu razliku u uredjivackoj orijentaciji izmedju NINa i Vremena. Dusan Velickovic ovako objasnjava NINovo sagledavanje ove teme: "Nacionalno pitanje je ocigledno bilo kljucno pitanje ovih godina, pitanje na kome su se prelamala mnoga druga pitanja. Mi nismo nacionalisticki list ali nismo ni anacionalan list. Ja mislim da je u redakciji postojao jedan konsenzus da je to pitanje kome mi moramo posvetiti paznju. Razlog je, na kraju krajeva moze se reci, zasto da ne, i to sto smo se tako obracali i jednom sirem krugu citalaca. Razlog je i to sto se taj problem osecao i ovde, u redakciji. Najzad, u jednom smislu, to je bilo i izazovno. Baviti se nacionalnim pitanjem u trenucima razlicitih nacionalnih euforija je za jedan ovakav list i bitno i vazno i izazovno. Daleko bi bilo lakse, kao sto su to mnoge novine radile, odluciti se ili za neku vrucu nacionalnu liniju ili za neku hladnu anacionalnu. Onda je to jednostavno, onda te ne boli glava. Mi smo zeleli da proverimo nasu sposobnost da se i o takvim stvarima u takvim pregrejanim atmosferama moze pisati i kriticki i neka misljenja podrzati, neka osporiti, pokazati lepezu misljenja, dakle, biti jedno pravo sito u takvim situacijama".

Dijametralno suprotan stav o tretiranju ove teme ima glavni urednik Vremena: "Mi smo mislili da se srpsko nacionalno pitanje ne moze resiti na nacin kako je ova vlast pocela da ga resava. Mi nismo mogli preko nekih eksponenata srpske nacionalne politike da identifikujemo ni sebe ni list. Nije nam se cinilo uputno da neke od trubadura nacina resavanja srpskog nacionalnog pitanja, kako su ga oni resavali, stavimo na naslovnu stranu Vremena, tim pre sto mi ne volimo da tu licnost bez velikog razloga izlozimo ruglu na naslovnoj strani. Srpskim nacionalnim pitanjem smo se bavili, onako, udarnicki, neprestano smo o tome pisali, do mucnine smo se bavili rasclanjivanjem tog pitanja. Nismo hteli da budemo glasnogovornici razlicitih varijanti resavanja srpskog nacionalnog pitanja, od kojih je vecina bila ludacka, da ne kazem fasisticka. Kod nas na naslovnim stranama nisu defilovali ljudi razlicitih profila, ma koliko oni u tom trenutku bili atraktivni za citalacku publiku. Sta, na primer, misli, hajde da kazem, Dobrica Cosic o srpskom nacionalnom pitanju smatrali smo prosto neumesnim objaviti".

Na ovom mestu treba primetiti da je insistiranje NINa na srpskom nacionalnom pitanju kao temi naslovne strane verovatno uslovljeno i nekim spoljnim uticajima. Naime, posto je najveca opasnost po samostalnost NINa dolazila od vladajuce politicke strukture, onda je prirodan odbramben potez mogao biti nezavisno bavljenje nacionalnim pitanjem, dajuci prostor svim misljenjima, ukljucujuci i ono koje ima rezim o tom pitanju. U vreme rata tesko je napadati list koji posvecuje veliku paznju nacionalnom pitanju.

Ono sto je dominantna tema naslovnih strana u ovom periodu je rat na jugoslovenskim prostorima. Ovoj temi i NIN i Vreme posvecuju najvecu paznju. Pod ratom se ovde podrazumevalo sve ono sto je vezano za ratnoborbena dejstva, kao i uzroke i posledice rata, izuzimajuci izbeglice i sankcije koje su posebno izdvojene, zbog bitno drugacijeg odnosa prema ovim temama. Takodje, posebno je izdvojena tema mirotvorci i pregovaraci i tu se moze primetiti jedna paradoksalna cinjenica da je Vreme posvetilo manje naslovnih strana ovoj temi iako je uredjivacka politika ovog lista dosledno mirotvoracka. Glavni urednik Vremena to komentarise ovako: "Mi te ljude manjevise licno poznajemo. Nema tog pregovaraca koji nije prosao kroz redakciju Vremena. Nikad, cak, nismo objavili, na primer, da je Karl Bilt posetio redakciju Vremena. To su tehnicki ljudi i nijedan od njih mi se nije ucinio spektakularno atraktivnim".

Stav prema temi

Glavne osobine NINa, po ovoj skali, su afirmativnost i neutralnost (iako je kritika dominantna, gledajuci odvojeno ova tri stava) nasuprot kriticnosti koju ispoljava Vreme. Kada se pogleda stav prema pojedinim znacajnijim temama onda se dodatno razjasnjava karakter ovih listova. NIN vlast u Srbiji i Crnoj Gori tretira uglavnom afirmativno - 43,6 odsto, dok Vreme ovakav odnos prema ovoj temi ima samo u 7,0 odsto slucajeva. Kriticki stav prema vlasti NIN ima kod 35,9 odsto naslovnih strana koje se bave ovom temom, a Vreme 82,4 odsto. Neutralno ovu temu NIN sagledava u 12,8 odsto slucajeva, prema 7,0 odsto kod Vremena.

Odnos prema opoziciji ova dva lista je skoro u dlaku isti - preovladava afirmacija sa preko 60 odsto.

O srpskom nacionalnom pitanju NIN pise uglavnom afirmativno - 41,7 odsto, dok Vreme ima tek jednu cetvrtinu takvih naslovnih strana - 26,7 odsto. Kriticnost je, opet, na strani Vremena - 53,3 odsto, prema 36,1 odsto kod NINa. Neutralnih naslovnih strana o srpskom nacionalnom pitanju u NINu je 16,7 odsto a u Vremenu 20,0 odsto.

Rat je kod oba lista doziveo skoro potpunu kritiku. Preko 70 odsto naslovnih strana koje su se bavile ovom temom izrazavalo je ovakav stav.

O ostalim temama nije statisticki uputno govoriti zbog nedovoljnog broja analiziranih naslovnih strana.

Odnos prema temi je jedinica analize sadrzaja, koja na nesto zivopisniji nacin govori o temama naslovnih strana. Ova skala nije kontinuirana ali je preciznija u izrazajnom pogledu.

Udvoricki odnos je ovde definisan kao takvo tretiranje teme naslovne strane gde je prepoznatljiva emocionalna pristrasnost i preterana naklonost. I NIN i Vreme imaju isti broj ovakvih naslovnih strana, s tim sto se kod NINa

dve ovakve naslovne strane pojavljuju pre tzv. oslobadja nja NINa krajem marta 1991. godine. Obe su objavljene neposredno pre izbora 1990. godine. Na jednoj od njih prikazan je, prakticno, predizborni plakat - slika Slobodana Milosevica i predizborni slogan SPSa - "Za Srbiju". Inace, taj broj je izasao pred samu predizbornu cutnju 6. 12. 1990. godine (izbori su bili 9. 12. 1990). U sledecem broju, izmedju dva izborna kruga, objavljena je slika orosenih crvenih ruza uz naslov "Zasto su pobedili socijalisti". Treba napomenuti da, formalno gledano, pobeda socijalista u tom trenutku nije jos bila ostvarena, pa je ovakva naslovna strana izrazavala sugestivnonavijacki stav, direktno krseci izborna i novinarska pravila.

Treca naslovna strana NINa koja izrazava udvoricki odnos objavljena je 6. 03. 1992, dakle u jednom trenutku, kako je to sam glavni urednik NINa rekao, euforicne faze NINa. Na toj naslovnoj strani je fotografija Matije Beckovica uz koju ide naslov "Geniju se zubi ne gledaju". Mada nema mnogo razloga za udvoristvo NINa u odnosu na Matiju Beckovica, ovde je ipak izrazena preterana naklonost. Kod Vremena kao udvoricke odredjene su naslovne strane koje prikazuju Antu Markovica sa oreolom zvezda Evropske zajednice (22. 04. 1991), zatim naslovna strana sa Veljkom Kadijevicem koji je okicen ordenjem s likovima Franje Tudjmana i Slobodana Milosevica i naslovom "Vodje na raportu" (13. 05. 1991) i naslovna strana na kojoj Radovan Karadzic uplaseno gleda u nebo na kojem su tih dana bili NATO avioni, uz naslov "Mirovni udar" (18. 09. 1995). Naravno, udvoricki odnos je usmeren prema NATO avionima i tzv. medjunarodnoj zajednici.

Promotivno-propagandni odnos izrazava blagonaklon, zastitnickopokroviteljski i pozitivan stav (u kojem moze postojati i klica sumnje ili ironije) prema objektu naslovne strane. Promocija i propaganda je jedna od najvaznijih funkcija svakog medija. Ovakav odnos je uobicajen prema licima koja su, na primer, dala intervju listu, pa se iz tih razloga nalaze na naslovnoj strani. Ovakav manir primenjuje u vecem broju slucajeva NIN, pa otuda i proizlazi veci deo razlike izmedju NINa i Vremena u ovakvom odnosu.

Za nijansu izrazeniji uzdrzanoindiferentan kao i kritickooptuzujuci odnos prema temi naslovne strane ima list NIN, u odnosu na Vreme.

Ironicno-satirican odnos je glavna karakteristika Vremena. Trecina njihovih naslovnih strana ima takav odnos prema temi, a to je gotovo duplo vise nego kod NINa. Razlog za ironican odnos glavni urednik Vremena ovako vidi: "To je verovatno mehanizam jednog otpora prema stvarnosti, ali to je u podtekstu, u sustini to je rezultat okolnosti u kojima smo izlazili. Iza ironije se uvek krije dvostruka poruka. Nase naslovne strane jesu ironicne u velikoj meri zato sto je ironicni govor prosto - politicki govor".

Takodje, najnegativniji odnos - porugu, Vreme daleko lakse od NINa izrice na svojim naslovnim stranama. Takve naslovne strane su, na primer, izmedju ostalih, one na kojoj su fotografija Radovana Karadzica uz naslov "Covek koji je ubio Sarajevo" (1. 06. 1992) ili fotografija Milana Martica na kojoj su izrazene beonjace i koja ga prikazuje kao pijanog, uz to ide natpis "Srbi u Hrvatskoj" (28. 08. 1995). Dragoljub Zarkovic ovu naslovnu stranu komentarise ovako: "Ta slika je adekvatno odgovarala trenutku. Ja bih sada mogao da kazem da je ona mozda uvredljiva ali je to bio jedan dramatican trenutak kada je taj covek pricao pricu da ce on braniti Krajinu do poslednjeg i ne znam sta, a svima je bilo ocigledno da ce 700.000 ljudi ostati bez kuca, domova, ognjista, hajde da koristim i ja tu terminologiju. U tom trenutku to je bio adekvatan politicki govor o tom coveku koji povlaci ludacki potez. Taj broj se, inace, odlicno prodao. Sa distance od tri godine mi kazemo da je to mozda uvredljivo i da gospodin Martic zasluzuje da ga slikamo sa smokingom i leptir masnom".

Jedina NIN-ova ovakva naslovna strana odnosi se na temu rata (12. 02. 1993).

Sokantno-provokativnih naslovnih strana Vreme ima bezmalo duplo vise.Uzrok je verovatno slican kao i kod ironicnosatiricnih, s tim sto tu postoji i jedna doza marketinskog elementa. Naime, ovakve naslovne strane su vrlo atraktivne za potencijalne citaoce (i za one koji prave naslovnu stranu).

Posmatrano po temama NIN je promotivnopropagandni odnos najvise primenjivao kod naslovnih strana koje su posvecene opoziciji - 25,0 odsto i vlasti u Srbiji i Crnoj Gori - 21,4 odsto. Kod Vremena je ovakav odnos, takodje, najcesce usmeren prema opoziciji - 44,7 odsto, a potom prema jugoslovenskoj federaciji - 12,8 odsto.

Uzdrzanoindiferentan odnos NIN je primenjivao na mirotvorcima i pregovaracima - 17,9 odsto i jugoslovensku federaciju - 12,9 odsto.

Kritickooptuzujuci odnos NIN je najcesce imao prema ratu - 32,2 odsto i prema srpskom nacionalnom pitanju - 13,6 odsto, dok je Vreme ovakav odnos u najvecoj meri imalo prema ratu - 28,6 odsto i prema vlasti u Srbiji i Crnoj Gori - 20,4 odsto.

Ironija je kod NINa zastupljena najvise prema ratu - 22,0 odsto i jugoslovenskoj federaciji - 14,0 odsto. Vreme je ovakav odnos najcesce gajilo prema vlasti u Srbiji i Crnoj Gori - 34,4 odsto i ratu - 22,2 odsto.

Vreme je na naslovnim stranama izlagalo poruzi vlast u Srbiji i Crnoj Gori (tri naslovne strane), srpsko nacionalno pitanje (dve naslovne strane) i rat (dve naslovne strane) a dve preostale naslovne strane odnose se na ostalo. Izlaganje poruzi je uvek na granici uvrede koja je kaznjiva prema vazecim zakonima, ali je uvreda istovremeno i rizik s kojim moraju racunati ucesnici u javnom, pogotovo politickom zivotu.

Sokantnoprovokativan odnos je najcesce primenjivan prema ratu - 41,9 odsto Vreme i 33,3 odsto NIN.

Uopstavajuci ove rezultate moze se zakljuciti da je NIN pokazivao kao svoju glavnu karakteristiku prilicnu uzdrzanost, ne kritikujuci previse, a pogotovo ne zestoko. S druge strane, NIN pokusava da afirmativno deluje, promovisuci povremeno i ono sto je u nekim periodima kritikovao (i obratno), pokazujuci time izvesnu nedoslednost. Ovakav stav NINa je svakako uslovljen napred izrecenim drustvenim okolnostima i polozajem ovih novina. Ponekad se stice utisak da se NIN u nekim uzletima opozicije, kao sto je to bilo 9. marta 1991, Vidovdanski sabor 1992. ili izborna kampanja Milana Panica (1992), priklanja opoziciji, a posle neuspeha tih projekata ponovo blagonaklonije odnosi prema vlasti. Dusan Velickovic ne misli da je to tako, pa kaze: "Ja se ne bih slozio s tim da se NIN priklanja jednoj strani, pa se onda "vadi". Mozda to tako izgleda, ja mislim da su razlozi drugaciji; menja se, na neki nacin, ziza interesovanja. Postujuci neka profesionalna pravila mi smo ovde u situaciji da se koncentrisemo na ono sto je najzanimljivije. Ako je u jednom momentu delovalo kao da se priklanjamo opoziciji, to je bilo zato sto je opozicija tada bila zanimljiva. Mi smo bili medju retkima koji poklanjaju paznju opoziciji; s druge strane, ne mogu to osporiti, mi smo na neki nacin bili i blagonakloni prema opoziciji. Opoziciju nemas zasto toliko kritikovati, jer ona jos nije ni stigla da dostigne takve "rezultate", mada kritikovali smo i opoziciju".

Vreme, s druge strane, pokazuje izrazito kriticki odnos prema temama svojih naslovnih strana. Taj odnos je, blize ga specifikujuci, najvecim delom ironican. Poziciju kriticara ovako vidi glavni urednik Vremena: "Mi smo bili svesni svoje pozicije da kriticar u ovakvoj vrsti sela moze prvi da strada. Smatrali smo da je situacija u drustvu takva i da je kritika losih politickih poteza primarni zadatak novina i dosledno smo se borili za to i izlagali i sebe i novine odredjenoj vrsti rizika. Nismo mi deca pa da nismo bili svesni da nasa kriticnost u jednom trenutku moze biti i smetnja nasem razvoju. Mi smo svesno preuzimali taj rizik, smatrajuci da ovde postoji jedna opasnost da dodje do zabasurivanja kritickog politickog govora. Mi se iskreno nadamo da ce nas produkovanje drustvenih tema pomeriti ka tome da mozemo afirmativno da se bavimo tim stvarima. Mi smo bili presrecni kada smo mogli da sliku iz kosarke stavimo na naslovnu stranu. I redakcija, kao ljudska bica, ne samo novinarska, ako se to da razdvojiti, vapi za afirmativnim, pozitivnim dogadjajem".

I pozicija hronicara i pozicija kriticara imaju specificne konsekvence u nasem drustvu. Hronicar "hladnim" registrovanjem i "kaskanjem" za stvarnoscu stvara takvu konfiguraciju moci, stvaranu publicitetom, koja, u najboljem slucaju, perpetuira stalno iste odnose, a mnogo cesce (nesvesno?) doprinosi i stvaranju vrednosti kulture mrznje i nasilja (preferirajuci "atraktivne" dogadjaje). Pozicija kriticara je, po nekim pravilima novinarskog zanata, takodje usmerena ka ekstremnom, "atraktivnom" i cesto destruktivnom, ali s jasno odredjenom pozicijom (politickom ili nekakvom drugom). "Losi momci" su odavno shvatili da im i "crni publicitet" daje potrebnu kolicinu moci da ih zastiti u njihovoj delatnosti. Sve teroristicke organizacije racunaju na ovaj faktor, pa je upravo iz tih razloga u nekim (civilizovanim) zemljama zabranjeno davati publicitet teroristickim akcijama.

Uz puno postovanje normi novinarske profesije, ne moze se negirati pravo na opredeljenje novinara, lista i medija uopste prema glavnim tendencijama u odredjenom drustvu. Teziti jednakoj distanci prema svim tendencijama moze biti krajnje cinicno, narocito u drustvima koja su vec dugo u dramaticnom previranju. Novinarstvo, kao savest drustva, mora neprestano da ukazuje na posledice delatnosti drustvenih aktera i da kroz tu prizmu odlucuje o publicitetu koji ce im biti pridavan.

Licnosti

Odnosi prema licnostima iz opozicije su uglavnom slicni kod NINa i Vremena, uglavnom je u pitanju promotivnopropagandni odnos, mada ima i naslovnih strana koje i licnosti iz opozicije prikazuju u kritickom svetlu, narocito kad je rec o NINu. Detaljnija analiza nije uputna zbog malog broja pojavljivanja na naslovnim stranama svake od ovih licnosti posebno.

Upadljivo je odsustvo Vesne Pesic, kao jednog od lidera opozicije. Posebno je to iznenadjujuce u slucaju Vremena. Na pitanje glavnom uredniku Vremena kako je to moguce, s obzirom da je Vreme vrlo blisko toj politickoj liniji, Dragoljub Zarkovic je odgovorio: "Ja bih rekao da je ta stranka bliska nasoj politickoj liniji! Ni u jednom trenutku ta stranka nije napravila neki ogroman gest, niti je ta licnost imala neku spektakularnu vaznost, niti je bila neki faktor kljucnog dogadjaja".

Glavna razlika izmedju NINa i Vremena je u vecoj prisutnosti na naslovnim stranama kod NINa licnosti iz crkvenih i vojnih krugova. Ovakva orijentacija NINa proizlazi, opet, kao i kod srpskog nacionalnog pitanja, iz njegovog nestabilnog polozaja i stalne borbe da dokaze da je dovoljno patriotski. Fin nacin da se to pokaze, a istovremeno ne pristupi "patriotskom" frontu vladajuce stranke, bile su upravo crkvene i vojne licnosti. Vreme nije osecalo potrebu da se na ovaj nacin dokazuje.

Forma Tabela 5 pokazuje jos jednu specificnost posmatranih novina. NIN ima malo siri dijapazon izrazajnih oblika od Vremena, tako da su kod NINa prisutnije karikature i simbolicke ilustracije. Fotomontaza se tek odskora znacajnije pojavljuje na naslovnim stranama i tu NIN prednjaci u odnosu na Vreme. Karikatura je forma kojom su obradjivane one teme koje su oznacene kao kriticke - 72,7 odsto karikatura su kriticke kod NINa, a 72,2 odsto kod Vremena.

Ova tabela govori o tome koliko je naslovna strana okrenuta (pretezno) dinamickom elementu a koliko je znacaja poklanjano samim akterima dogadjaja. Moze se reci da ne postoje znacajne razlike izmedju ova dva lista

*

Naslovnu stranu nije ni lako ni jednostavno praviti i tu treba imati razumevanja. Taj proces ukljucuje, pored kreativnih elemenata, i mnostvo politickointeresnih faktora, kao i tehnicke mogucnosti i druge banalne prepreke.

Pravi recept za naslovnu stranu, po recima glavnog urednika Vremena, glasi ovako: "Ja najvise volim jednu vrstu naslovne strane - to je dobar dogadjaj u nedelji pokriven kvalitetnom fotografijom koja je na prvi pogled prepoznatljiva. Dakle, izbeglice krecu iz Knina, dramaticna slika te kolone i ta slika govori sama za sebe. Na svu srecu, mi ne zivimo u takvom drustvu da takvih dogadjaja ima bas svake nedelje. Druga naslovna strana koju preferiram je najvazniji politicki ili drustveni dogadjaj kroz lice koje je prepoznatljivo i koje taj dogadjaj "na prvu loptu" saopstava. Tu onda dolazi u obzir neki naslov koji daje ravnotezu izmedju slike i stvarnosti, koji u sebi sadrzi i politicku poruku, neki put saljivu i cinicnu. Postoji i treca vrsta naslovne strane koja se stavlja kad je "mrtva sezona", kad se nista ne dogadja, i onda se dovijamo nekom duhovitoscu da privucemo citaoce".

Slicno misli i glavni urednik NINa: "Bitna je aktuelnost i procena sta je u tom korpusu aktuelnosti zaista vazno. Naravno, uz to ide i niz prakticnih detalja. Nama se dogadja da ono sto bismo hteli da stavimo na naslovnu stranu ne mozemo da stavimo jer nismo uspeli da to obradimo. Momenti kada se na naslovnoj strani pojavljuje nesto sto nije aktuelno su oni kada mi imamo nesto ekskluzivno, nesto vazno, sto drugi nemaju. Mi imamo te situacije da napravimo intervju sa nekim vaznim sefom drzave i onda postoji puno razloga da ga stavimo na naslovnu stranu, bez obzira sto to nije neka dnevna aktuelnost. Onda ona ima tu neku ninovsku aktuelnost, nesto sto mi proizvodimo kao aktuelnost.

Naslovna strana je, pre svega, identifikacija lista u svakom pogledu, i sto se tice sadrzaja poruke i sto se tice grafickog, likovnog resenja. Ona je identifikacija i tog broja trenutno a i lista uopste. Naslovna strana je istovremeno i nesto sto u principu, u izvesnoj meri, prodaje list. Mi na naslovnoj strani pokazujemo nas stav, ono cemu mi dajemo neki kljucni prioritet i u tom smislu to je najvaznija strana u listu. Nekada je naslovna strana u NINu bila prigodna, nije se radilo u poslednjem momentu, a mi smo sad u situaciji da bi nam za naslovnu stranu bilo dobro da imamo onaj poslednji sekund pred izlazenje lista. Cesto se dogadja da je menjamo i mislim da je veliki problem sto mi nemamo prave tehnicke uslove da mozemo da pravimo vise varijanti, kao sto se to radi u svetu".

Ova analiza sadrzaja naslovnih strana NINa i Vremena pokazuje sve odlike ovih listova koje i inace postoje nezavisno od same naslovne strane. Naslovna strana pokazuje te odlike na jedan poseban nacin, pricajuci pricu o samim novinama jezikom koji nije sam po sebi jednoznacan (i to govori puno o novinama), pa stoga "desifrovanje" poruka naslovnih strana pobudjuje iste one dileme koje se javljaju i kod "desifrovanja" znacajnih drustvenih dogadjaja. Analiza sadrzaja omogucava da se o oblasti javnih komunikacija progovori na jedan objektivan, sistematican i precizan nacin, koji doprinosi pomeranju rasprava u ovoj oblasti od "crnobele" slike (ratnicki i mirovnjacki mediji, rezimski i nerezimski, stranacki i nestranacki) ka slozenijim, raznolikijim problemima profesionalnog rada.

Iskusenja na koja nailaze novinari i urednici prilikom izbora teme, licnosti i stava na naslovnoj strani su svakako velika i govore o opstim uslovima zivota i rada u nasem drustvu. Ako je naslovna strana ogledalo lista a list ogledalo drustva, onda iz ovog odnosa proizlazi problem pridavanja vrednosti onim tendencijama i njihovim akterima koji svojim delovanjem, manje ili vise ocigledno, pridonose "iskrivljavanju" ogledala, cime se skriva celina i lista i drustva, a u ekstremnim slucajevima dolazi i do razbijanja ogledala. Rec je, pre svega, o nosiocima ideoloske i politicke iskljucivosti koja, latentno ili manifestno, eliminise - sve do unistenja - znatne delove realnosti. Kada mediji "hladno" registruju takve ideologije i prakse njihovih protagonista oni zapravo rade protiv sebe i onih "uzvisenih ideala" u ime kojih tako postupaju. Propaganda mrznje i nasilja, koja je godinama u punom zamahu u nasem drustvu, razara same temelje postojanja medija. Cinjenica da oni i dalje egzistiraju samo doprinosi stvaranju utiska normalnosti i rastuceg pluralizma.

S druge strane, sloboda ("prinudna"?) koju su imali ili osvojili neki mediji kod nas, nije dovela do ocekivanih vecih drustvenih promena, jer su ovi mediji osudili sebe na mali drustveni uticaj, svodeci krug svojih sledbenika na usku, samodovoljnu grupu koja se vremenom jos vise suzavala. Ovo je, svakako, vecim delom rezultat delovanja vec pomenutih destruktivnih tendencija u nasem drustvu, a manjim delom i rezultat nemogucnosti tih redakcija da u svom profesionalnom radu nadju efikasan model novinarskog delovanja koji bi njihov uticaj podigao na visi nivo. Mogucnost da se bez ogranicenja iskaze svoje misljenje, bez obzira na sve, ili uprkos svemu, ponekad je ove medije dovodilo u iskusenje da prekorace granicu dobrog ukusa ili prave mere. Iako je sloboda nesumnjivo najvaznija stvar u novinarskoj profesiji, treba je na odgovarajuci nacin uskladiti sa profesionalnom savescu i moralnim normama, pogotovo sada kad su one u ovom drustvu anomije ugrozene.

NIN i Vreme su nasa dva prakticno jedina ozbiljna informativnopoliticka nedeljnika. Cinjenica da nemamo boljih listova od ovih ne treba da stvori samozadovoljnu redakciju kreatora ovih novina, vec da ih ucini odgovornijim za stanje u srpskom zurnalizmu. Kriticko preispitivanje treba da bude stalna praksa ovih i svih drugih nedeljnika i medija uopste. Ovo istrazivanje predstavlja samo pocetni prilog koji ce novinarima i urednicima ovih novina, kao i ostalim zainteresovanim, pomoci da se osvrnu unazad i sami kriticki sagledaju svoje orijentacije, stavove i domete.

[Posaljite nam vas komentar]

[© Copyright Republika & Yurope 1996 - Sva prava zadrzana]