Sta socijaldemokratski projekt znaci za Centralnu i Istocnu Evropu

Zagorka Golubovic

Buduci da se u ovom delu Evrope dogodio radikalan prevrat, namecu se sledeca pitanja: da li je i socijalizmu dosao kraj sa kolapsom "realnog socijalizma" i ima li on perspektivu danas u Evropi; u kojem smislu se moze razlikovati socijaldemokratski projekt od prethodnih socijalistickih sistema; sta je demokratija - da li je ona sinonim za trziste; da li je ona spojiva sa socijalizmom, ili je neizbezno vezana iskljucivo za kapitalizam; da li se demokratija moze uvesti iz Zapadne Evrope u Centralnu i Istocnu Evropu; koje je prednosti izvojevala socijalisticka borba u toku dosadasnje istorije, narocito u pogledu "socijalne drzave"; da li je socijaldemokratija danas u krizi; kako objasniti povratak socijalistickih partija na vlast u Poljskoj, Madjarskoj, Bugarskoj, Rumuniji i Slovackoj - moze li socijaldemokratski projekt biti stvarna alternativa u periodu tranzicije od totalitarizma ka demokratiji?

Poraz pogresnog oblika

Iz tih razloga ja ne smatram da je pad "realnog socijalizma" isto sto i anuliranje socijalistickog projekta kao takvog; naprotiv, verujem da je perspektiva demokratskog socijalizma sada jasnija kad nije vise kontaminirana pseudosocijalistickim praksama. Iscezavanje onog sto se nazivalo socijalizam, a bilo je u suprotnosti sa osnovnim pojmom, cisti puteve za preispitivanje i evaluaciju socijalistickih principa u svetlu svojstava organizacije modernog drustva, koje ne moze da opstane bez trzisnog ekonomskog sistema i pluralistickog politickog sistema.

Socijaldemokratski projekt, uverna sam, ima verovatniju perspektivu danas ne samo zahvaljujuci kolapsu "realnog socijalizma", nego zato sto moze biti stvarna alternativa i modernom kapitalizmu koji je takodje podlozan krizama, sto se vec manifestuje u obliku ekonomske recesije, visoke stope nezaposlenosti, ogromnih deficita nacionalnog budzeta, krize socijalne drzave, visokog stepena kriminalnih delikata, itd.

Izazov kapitalizmu

Demokratija se ne moze odrzati samo na ustavnim principima gradjanskih prava i sloboda, niti samo na demokratskoj proceduri, jer demokratija nije nacin vladanja vec nacin zivota, kao sto je rekao John Denjey. Demokratija takodje nije sinonim za trziste, buduci da trziste unapredjuje pre individualisticke nego socijalne ciljeve (B. Barber).2 Demokratija se mora zasnivati na dobrobiti celokupne populacije, sto podrazumeva dobro organizovanu "socijalnu drzavu" koja bi bila odgovorna za neophodan minimum socijalne jednakosti i socijalne sigurnosti. Ekonomija koja funkcionise prvenstveno radi profita ne moze da ispuni te potrebe, niti to moze politicki sistem ciji je glavni cilj definisan u smislu politickih sloboda i zakonitosti bez obzira na cinjenicu da veliki broj individua nema pristupa tim pravima zbog toga sto su lisene osnovnih ekonomskih prava i zbog postojece socijalne nejednakosti. Kapitalizam nije resio te probleme i pitanje je da li moze da ih resi. Stalan ekonomski rast i usavrsavanje tehnologije, ako se uzmu kao ciljevi po sebi, nisu pravi put da se rese krupni problemi sa kojima je covecanstvo danas suoceno.

Drugim recima, problemi koje je istakao socijalizam: potcinjavanje, eksploatacija, nejednakost, nepravda, siromastvo i dehumanizacija - jos nisu reseni. Stoga socijalisticka kritika liberalne demokratije jos nije izgubila relevantnost, pise Giddens (61); narocito je vazan zahtev, koji dolazi od levih snaga, da se demokratija spoji sa programima ekonomskog ujednacavanja (123). Pored toga, rastuci nacionalizam svuda u svetu predstavlja pretnju socijalne dezintegracije i zahteva obnovu zajednice (124).

Cinjenica da su najvisi standardi i bolji kvalitet zivota postignuti u onim drustvima u kojima su socijaldemokratske vlade bile decenijama na vlasti, kao sto je na primer Svedska, govori u prilog socijaldemokratskog projekta. Ali moze se primetiti da socijalisticki programi danas pokazuju znake krize. To se izrazava, pre svega, u krizi "socijalne drzave" koja postaje preskupa za postojece ekonomske strategije i stoga se postavlja zahtev da se preispita sam koncept "njelfarestate" u novim (medjunarodnim) okolnostima. Vratimo se ponovo Giddensu koji daje korisne sugestije u smislu redefinicije pojma solidarnosti, koji ne treba da se oslanja samo na drzavu, nego treba da ukljuci i porodicu i druge forme civilnog drustva (on govori o "grupama samopomoci"), isticuci potrebu da se stvara uzajamna odgovornost da bi se uhvatilo u kostac sa "kolektivnim zlom" (194).

Siromastvo i demokratija

Teskoce sa kojima se danas suocava ceo svet - medju kojima je nezaposlenost svakako najteza - zahtevaju nove socijalne programe koji bi uzeli u obzir ne samo gradjanska prava i slobode nego i ekonomska i socijalna prava da bi se izgradilo pravednije i stabilnije drustvo koje bi moglo da obezbedi zadovoljavajuce zivotne uslove celokupnom stanovnistvu. Stoga socijaldemokratija treba da se suprotstavi tendenciji da se ukine "socijalna drzava" i umesto toga da se zalozi za njenu rekonstrukciju, da bi se institucionalizovalo "zajednistvo sudbine", kako je to izrazio Z. Bauman,3 tj. da provizije budu rasporedjene jednako za svakog gradjanina i da se, na taj nacin, izbalansira prisvajanje svakog sa dobicima. Politika socijaldemokratije mora biti svesna cinjenice da ako je vecina stanovnistva siromasna i lisena osnovnih potreba, demokratija ne moze da cveta. Neophodno je, dakle, kombinovati ekonomsku i politicku demokratiju, ali je i koncept demokratije potrebno redefinisati u tom smislu da se kombinuje predstavnicka demokratija sa participativnom demokratijom, koja pruza priliku svakom gradjaninu da nadje svoje mesto u procesu donosenja odluka, narocito u lokalnim i regionalnim autonomnim jedinicama.

Kuda idu SPS i JUL?

nije "a blueprint" koji treba slediti nezavisno od uslova i tradicije (B. Barber, 4). Neki od nazovi socijaldemokratskih projekata su problematicni. Ovde imam u vidu SPS i JUL ciji programi sadrze socijaldemokratske elemente, ali buduci da je najvise moci u njihovim rukama, te da od njihovih uticaja najvise zavisi drustvena praksa, treba analizirati njihove prakticne politike da bi se ustanovilo kuda idu naznacene partije. Analize postojeceg sistema pokazuju da se obnavljaju autoritarna pravila vladanja i da se guse i kolektivna i individualna prava, da se ukidaju lokalne i regionalne autonomije (eklatantan je primer ukidanja autonomije Beogradskog univerziteta), da se guse svi nezavisni mediji i da se obnavlja jaka partijska drzava koja onemogucuje i ekonomske i politicke reforme u cilju demokratske transformacije drustva u Srbiji. Sa takvom praksom SPS je mnogo vise u kontinuitetu sa prethodnim rezimom nego na liniji socijaldemokratske politike, bez obzira sto se tako deklarise.

Osnovni principi socijaldemokratskog trenda, kao sto su: pluralizam ekonomskih interesa i jednakost prava, kulturni i politicki pluralizam sa jednakim ucescem u mogucim opcijama i beneficijama, usaglasavanje ekonomskih dobiti sa osnovnim potrebama stanovnistva, kao i ekonomskih i politickih prava, stvaranje sociokulturnih uslova da bi se usaglasile individualne i grupne potrebe za identitetom i samoodredjenjem - otvaraju nove perspektive za resavanje problema koji se cine neresivim na osnovama dosadasnje organizacije drustva i postojecih politika.

Stoga smatram da socijaldemokratski projekt moze biti prava alternativa, pre svega za zemlje u tranziciji, ali ne samo za njih. Medjutim, demokratija se ne moze uneti u Centralnu i Istocnu Evropu imitacijom, nego samo invencijom i kreacijom.

[Posaljite nam vas komentar]

[© Copyright Republika & Yurope 1996 - Sva prava zadrzana]