U situacijama radikalizacije sukoba i katastrofalnog bilansa za vecinu, samo zene koje ce pored "zenskih" imati i zahteve za sustinskim - a to, pre svega, znaci politickim promenama, mogu ocekivati da ce slobodnije realizovati i svoj zenski senzibilitet

"Zensko pitanje" delilo je sudbinu tadasnjeg politickog sistema i vladajuce ideologije. Izvesno prevazilazenje patrijarhalnosti i proklamovana ravnopravnost nisu vodili racuna o necem sto kolokvijalno zovemo "zenska priroda" ili maliciozno "zenska cud". Podjednako i isto nije bilo ni pravicno ni zadovoljavajuce.

Rat, razaranja i ljudske zrtve (a i jedna iako sasvim problematicna demokratizacija), provocirali su i oslobodili neke zene da pokazu i jednu veoma zensku i zenstvenu spremnost na reagovanje. Zenska alternativa formirala je svoje grupe, studije, casopise, pokrete, stranke i parlamente, svoje "Zene u crnom", zenske kuce i centre za zene. Potvrdile su da postoji, i slobodno ga ispoljile, jedan poseban feeling i jedan osoben stav. Ovaj radikalan feminizam ili seksizam (kako ce ga videti vise muskarci ali i neke zene) pokazao se kao istinski prijatelj muskaraca jer on je bio a i danas je - antiratni, sapatnicki i nekonformistican. Obznanjujuci svoje pravo i sposobnost da se stite od nasilja u ratu i miru, da zastite i razvijaju svoj senzibilitet, znanje i darovitost, one su, pre svega, preuzele ogroman deo odgovornosti drzave i "drustva".

U tri navrata, za poslednjih petnaestak dana, zene su imale (stvorile) prilike da prikazu i potvrde svoj angazman. Sva tri dogadjaja eminentno su politicka u znacenju sirem od zastupanja tzv. zenskih stavova i opcija: Zene u crnom obelezile su 24. maja Medjunarodni dan zenskih akcija za mir (a sredinom maja i Medjunarodni dan prigovora savesti); u Briselu su (od 30. maja do 1. juna) predstavnice alternative, nezavisnih medija, opozicionih stranaka, kao i drzavna delegacija, ucestvovale na skupu Dajmo sansu miru - Zene sa Balkana govore otvoreno; na Konferenciji o jugoslovenskoj krizi u Nirnbergu (od 30. maja do 3. juna) raspravljalo se i o polozaju zena u SRJ.

Beograd

U saopstenju za javnost rekle su: "Na svim tackama planete, 24. maja, aktivistkinje mirovnog zenskog pokreta izlaze na ulice cineci vidljivim razlicite nenasilne strategije u stvaranju mira. Zene u Kambodzi vode akcije uklanjanja mina ukopanih tokom gradjanskog rata. Majke vojnika u Rusiji podrzavaju i stite mladice da ne idu u rat u Ceceniju. Spanske antimilitaristkinje iskazuju neposlusnost svim ratovima i armijama. Alzirke hrabro i uporno ustaju protiv integralistickog terorizma. Majke sa Majskog trga u Argentini, zene u Gvatemali, Salvadoru, Ciapasu, u celoj Latinskoj Americi, vec decenijama, se suprotstavljaju vojnim diktaturama. Izraelke i Palestinke organizuju zajedno akcije protiv nasilja i rata... Sve zajedno, gradimo "tanane, ali postojane niti" sestrinstva, neznosti, prijateljstva".

Brisel

Zene u crnom, Centar za zenske studije, Helsinski komitet za ljudska prava, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Centar za antiratnu akciju (Subotica), Srpski pokret obnove, Gradjanski savez, Radio B92 i nedeljnik Vreme, imali su svoje predstavnice.

Od strane vlasti, izdvajala se Margit Savovic, savezni ministar (ministarka) za pitanja ljudskih i manjinskih prava. U krugu oko gdje Savovic bilo je zena koje su zastupale neke drzavne sluzbe i institucije (sistema) ali i sremskobaranjsku oblast, Republiku Srpsku i zene Krajine. Tako je zastupnica "Puta nade" (Krajina) od strane organizatora stavljena na spisak ucesnika iz Hrvatske, mada ona (opste je poznato bar nama) zivi i radi u Beogradu.

U ovdasnjoj dnevnoj i nedeljnoj stampi pridat je, uglavnom, znacaj osobi savezne ministarke i njenom "sukobu" sa zenama nase opozicije i alternative. Prikazan je, u slici i reci, osobeni look gdje Savovic, i komentarisano njeno ignorisanje "druge strane". Druga strana (oglasile su se Aleksandra Jankovic iz SPOa i Ivana Hiber-Simovic iz GSSa) tvrdi da sukoba niti iceg slicnog nije ni bilo, sem sto je establisment delegacija "previdjala" postojanje jos nekih zena iz SRJ.

Interesantan je (u prilog ovome) vise od sata dugacak prilog Prvog programa RTSa. Zvezda programa je nasa ministarka koja hoda atraktivnim delovima Brisela (u pratnji nekog od veoma atraktivnih domacina), razgovara sa kraljicom Fabiolom, gradonacelnikom Brisela i predaje im poklone i pozive da posete nasu zemlju. U citavom izvestaju ovog politizovanog turizma nigde nisu pomenute zene van "delegacije" sve dok ih nije bilo zgodno okriviti za "pricanje protiv nase drzave" i "opstu nekonstruktivnost", uz opasku da se toj bruci nisu pridruzile zene iz opozicionih stranaka. Sto je, valjda, trebalo da znaci da "druga strana" nije bila bas jedinstvena.

Belgija i Brisel zeleli su, medjutim, da sto je moguce ozbiljnije organizuju i motivisu zene Balkana (po modelu jerusalimske veze), za medjusobnu saradnju i razvijanje novih momenata u zajednickim interesima. Uz ministra spoljnih poslova Belgije, predstavnika njihovog parlamenta i kraljicu Fabiolu, stoji dugacak spisak ucesnika i posmatraca. Sto se tice SRJ, dogovorena je pomoc nezavisnim medijima, pre svega.

Nirnberg

Gdja Prenda je govorila o polozaju zena u Srbiji i Crnoj Gori (u parametrima pismenosti, zaposlenosti, nataliteta, zdravstvene zastite, ucesca u prestiznim zanimanjima i funkcijama, realnim mogucnostima da zene ostvare materijalni prosperitet, karijeru i "licnu srecu").

Izvesno je da "zivotonosne zene" moraju biti jace, pametnije, hrabrije, vestije i "ljubaznije" (da li i lepse?) od suprotnog pola ali i od zena koje cine drzavnozenske delegacije lazno demokratskih sistema punih hvale za svoj doprinos zastiti ljudskih, a posebno (i) zenskih prava. Da se ove "sistemske" i veoma "sistematicne" zene, "zene od karijere, ali i majke i domacice" ne hvataju tako lako u kolo "jednakih" zena i "svih zena sveta" videlo se i u Briselu. Postoje, dakle, zene istaknute u nedemokratskim rezimima, zenemezimice mocnika, zene sistema i vlasti. To nisu sofisticirane i relativno uticajne "prve dame" niti zene na vlasti. One su, u stvari, zene bez ikakve realne moci i uticaja, pokrice za izjave da doticna zemlja prati civilizacijske tokove i da zato mora pripadati medjunarodnoj zajednici (ili u nasem slucaju, pomalo specificnom, vratiti se i biti ponovo njen clan).

Da bi zaista zastitile svoja delom specificna prava, zene moraju (one to ovde i rade) insistirati na pravom funkcionisanju svih segmenata svoje stvarnosti. Tamo gde zene masovno umiru na porodjaju ili od posledica neprofesionalno obavljenog abortusa, ne funkcionise citavo zdravstvo. O tome se gradjani lose ili nikako ne obavestavaju (kriju se podaci i uzroci, finansijske i druge afere), korumpiran je sistem informisanja i tu je, na kraju, oligarhija (kod nas popularno i svetski nazvana "Familija") koja sve kontrolise. U situacijama radikalizacije sukoba i katastrofalnog bilansa za vecinu, samo zene koje ce pored "zenskih" imati i zahteve za sustinskim - a to, pre svega, znaci politickim - promenama, mogu ocekivati da ce slobodnije realizovati i svoj zenski senzibilitet. Ovo sve mora da zvuci veoma dijalekticki (marksisticki), ali, sto rekli marksisti, praksa nas jos nije demantovala. Moramo se ipak sloziti da kod nas zenstvenost podrazumeva "musku" energiju.

Nastasja Radovic

[Posaljite nam vas komentar]

[© Copyright Republika & Yurope 1996 - Sva prava zadrzana]