Porodična sablja

Vanredno hladan april. Kao da i priroda oseća da je na snazi vanredno stanje. Tek na izmaku aprila lišće je, uprkos hladnoći, odlučilo da napusti svoje stegnute pupove. Kako mu je - tako mu je, vreme mu je. Onda je i vlada odlučila da ukine vanredno stanje. Mada je ono mnogima bilo omililo i mada će ga se sećati sa nostalgijom - pomenulo se, ne povratilo se. Dani koji počinju i završavaju se policijskim saznanjima nisu neka radosna svakodnevica. Ni dani osobito zdrave duhovne klime. U mom sećanju ostaće upisani po morbidnom stepenu prilagodljivosti "poslenika javne reči" zadatim okvirima, stepenu uporedivom sa onim u vreme bombardovanja. Što, opominjuće, govori o krhkosti kritičkog duha u zemlji Srbiji.
Operacija "Sablja" (mada ova stvar uglavnom služi samo za mahanje) dovela je iza rešetaka mnoge kojima je tamo odavno bilo mesto. Ne mogu se, ipak, oteti utisku da je sve to bila, bar do pola, interna, "porodična" stvar tzv. bezbedonosnih struktura. Duća je imao legitimaciju DB-a, Ulemek-Legija je, posle Bihaća, dobio generalski čin. O ostalim Gumarima, Bracanima, Bracikama, Zvekijama i Jocikama da i ne govorimo. Mada policija mnogo voli da upotrebljava kovanicu "zemunski klan", jasno je da iza Đinđićevog ubistva stoji neka vrsta oficirske "crne ruke" (činovi osumnjičenih i uhapšenih se neslučajno izostavljaju).
Mada policija voli i sintagmu "državi udar" verovatnije je da su zaverenici imali ambiciju da smaknućima vode neku svoju kadrovsku politiku, da državni vrh oblikuju po načelima neke svoje "podobnosti". Izgleda da su, sudeći po "presretnutom" razgovoru Spasojevića i nepoznatog crvenoberetkaša, tipovali na Koštunicu. Bila je to prilično duhovita ideja: na čelu države poštenjačina, a zemlja puna svakojakih opačina.

Vanredna ovlašćenja

Vanredno stanje je ukinuto, ali vlast je policiji dala produžena vanredna ovlašćenja. "Nema bojazni i panike" - objasnila je jedna portparolica - "narod zna da to neće biti zloupotrebljeno". Važno je da narod zna. Muka je u tome da su i oni koji su pohapšeni, ili su na poternicama, imali - vanredna ovlašćenja (uključujući i nekakvu verziju "dozvole za ubijanje", poput agenta 007) i da je bilo potrebno vanredno stanje, i vanredna ovlašćenja, da se potru posledice njihovih vanrednih ovlašćenja. Spirala vanrednih ovlašćenja teško se prekida.
Među novoozakonjenim ovlašćenjima policije pominje se pritvor od trideset pa onda šezdeset dana. Čuj njih: pritvor. Ovo je, naravno, najblesaviji eufemizam koji sam čuo. Pritvor dolazi od pritvoriti (pritvoriti vrata znači ostaviti ih odškrinuta). Pritvor od dva meseca nije nikakav pritvor nego solidna zatvorčuga, bajbok, ćuza.
Dramaturgiju naših života još neko vreme oblikovaće policija. Murijaci u parovima, s pancirima i dugim cevima. I Đelić koji smišlja nove harače da namiri apetite naših "anđela čuvara". Najbolja dramaturgija je ona koja se ne primećuje. Najbolja policija je, isto tako, ona koja se ne vidi na svakom ćošku.

Tigrovi i popovi

Na haškom procesu Slobodanu Miloševiću pojavila se, kao sistem treperećih kockica, jedna od bivših Arkanovih sekretarica. Ko je imao strpljenja da hvata konce njenog svedočenja (koje prenosi aukcijskih nadmetanja odmah skidaju sa ekrana) mogao je da sazna štošta novo i zabavno. Izveštače iz Haga privukla je priča o glavnim sponzorima SDG (Karići i Di Stefano). Moju pažnju privukao je jedan drugi detalj: zaštićena svedokinja ispričala je da je Arkanova družina formirana u jednom manastiru. Manastir se zove Pokajnica, ali nismo saznali ko je od visokih mantijaša tamo blagosiljao, kadionicama mahao, iz knjiga čatio i rukoljube primao. Popovi se nisu oglasili povodom ovog svedočenja, prave se Suvajdžići. Manastir Pokajnica svakako je izabran zbog svojih simboličkih asocijacija - pristupnici Arkanovoj družini (kao i sam šef) imali su dosta toga iz svojih prošlosti što je bilo za okajanje i razrešenje od grehova - e da bi potom, s popovskim blagoslovom, postali "sveti ratnici" i patrioti.

Miodrag Stanisavljević