Bojan al Pinto-Brkić

Neočekivano lak ulazak američkih snaga u Bagdad označio je kraj jedne tiranije koja je godinama predstavljala izvor zaraze u inače problematičnom regionu. Bliski istok sada može da odahne, a i čitav svet koji je strepeo od Sadamovih arsenala za masovno uništenje i terorista koje je sponzorisao.
Najveće olakšanje svakako su doživeli građani Iraka. Decenijama tlačeni i obespravljeni, svedoci uništenja svoje države, kulture, traćenja prirodnih resursa zemlje samo zato što je tiranin umislio da može postati kalifom i kupio podršku nekih velikih sila, podigli su glave. Hiljade nasilnika, nažalost, učinile su da njihovo oslobođenje bude zapamćeno po pljački uzdignutoj na nivo elementarne nepogode.
Nestali su najvredniji tragovi starih civilizacija na tom prostoru, uključujući tablice Hamurabijevog zakonika, a građani Iraka nisu ustali protiv pljačke, zaokupljeni javnim nadmetanjima oko učešća u privremenoj administraciji, kao što su se 1988. pretvarali da tiranin nije upotrebio bojne otrove protiv Kurda prethodno ih optuživši za paktiranje sa režimom ajatolaha Homeinija u Iranu.
Dvojica će članova savetodavnog tela Bele kuće za pitanja kulture osetiti obavezu da podnesu ostavke, otvarajući temu odgovornosti intervencionih trupa i vlada koje su ih uputile. UNESCO će se zadovoljiti saopštenjem za čije će sastavljanje neki portparol upotrebiti svu svoju veštinu pisanog zgražavanja i tu otprilike prestaju reakcije pojedinaca i organizacija zaduženih za zaštitu kulturnog blaga civilizacije. Princip da smo svi odgovorni, a posebno oni koji imaju mehanizme za zaštitu ili oni koji žive u istom mestu i državi, ne važi kad se čovečanstvo obruka, kao u slučaju pljačke Bagdada.
Istorija beleži brojne primere da je oslobođenja gradova i teritorija pratila pljačka domova običnih ljudi i velikih trezora. Valja se setiti arapskog ustanka na Bliskom istoku, pod patronatom Velike Britanije i Francuske, i oslobođenja Akre, Jerusalima i Damaska od turske uprave. Britanski oficiri pustili su svoje arapske saveznike da se grabe oko lepih konja i zlatnih lampi, pošto su oni ostvarili vlastite kolonijalne interese (ugrabili naftu i zauzeli strateški važan prostor).
Pljačka oslobođenih nije isključivo obeležje Bliskog istoka, niti ima bilo kakve veze sa islamom. Međunarodna zajednica koja se nije mogla dogovoriti oko toga šta raditi sa Sadamovim režimom, zadovoljna je kada ga se otarasila zahvaljujući američkoj vojnoj intervenciji i sada u potaji pregovara o eksploataciji nafte. Čak je i legitimitet UN za uspostavljanje post-tiranskog sistema upitan.