Redakciji »Republike«

O lokalnim inicijativama

Mir je, navodno, u modi. "U zapadnom svetu razvila se i institucionalizovala kultura mira... U nekim evropskim državama obrazovanje podrazumeva i Mir, kao školski predmet", napisao je izvesni Nikol Janigro, a objavila Republika u poslednjem broju.
Međutim, kako je današnji svet pun protivrečnosti, tako se uprkos i/ili u inat te doktrinarne slike "mira kao planetarnog procesa" dogodio brutalan rat, a već postoje nagoveštaji i narednog.
Da bi približili rat svakodnevnom životu, "humanizovali" ga (ma kako to apsurdno zvučalo) njegovi kreatori su se dovijali raznovrsnim sredstvima. Pred bombardovanje Jugoslavije 1999. svetsko tržište je bilo preplavljeno video-igricama sa ratnom tematikom. Jedna od manipulativnih dimenzija militarizma ogleda se i u jeziku. Pred bombardovanje Jugoslavije izmišljeni su termini "pametne bombe" (!), "kolateralna šteta", a za napad na Irak se, na primer, vezuje termin "prijateljska vatra". Takođe, promoviše se i novi modni stil - tzv. military look koji se može videti i na našim ulicama, a trenutno je u Zapadnoj Evropi "in" tzv. police look. Mladi masovno nose garderobu s obeležjima vojničke ili milicijske uniforme.
A šta, s druge strane, čine mirovne inicijative? Razni mirovni pokreti, u kojima učestvuju i mirovne grupe iz SAD, pozivaju na formiranje globalnog pokreta potrošača koji će doprineti globalnom bojkotu velikih američkih kompanija koje finansiraju ratnu industriju. Na primer, postoje podaci da je Coca-Cola uložila 610 000 $, Pepsi 720 000 $, Philip Morris (i Marlboro) 2 900 000 $, Exxon Mobil 1 200 000 $, a Chevron Texaco 800 000 $ u kampanju Džordža Buša. Treba naglasiti da ova inicijativa nije usmerena prema američkom narodu, već protiv diktatora koji su kreatori rata.
Premda su svuda u svetu organizovani antiratni protesti sa velikim brojem učesnika, naša javnost je bila prilično nezainteresovana za ovaj rat. Na antiratnom protestu u Beogradu, u februaru, prisustvovalo je svega oko dvesta ljudi.
Ne prihvatam opravdanje da je u pitanju ljudska ravnodušnost ili naša emotivna istrošenost. Građanin ne može i ne sme ostati ravnodušan na ljudsku nepravdu. Ako ne reaguje znači da je odobrava.
Promene uvek počinju na lokalnom nivou. A pošto je maj mesec antimilitarističkih akcija razmislite šta biste mogli da učinite da date doprinos globalizaciji mira. Možda da počnete sa bojkotom militarističkog modnog stila...
U Kragujevcu, 16. april 2003.

Lela Vujošević